NASRUDDIN HODŽA I PLEMIĆ Jednom na nekoj raskrsnici ugleda Nasrudin-hodža nekog naočitog plemića kako mu jašući dolazi u susret. „Hodža“, reče čovjek, „koji je put do dvora?“ „Kako si znao da sam ja hodža?“, upita Nasrudin. Ovaj plemić je imao naviku da svakog, naoko učenog čovjeka oslovljava na ovaj način, ali to nije želio reći Nasrudinu. „Kako sam znao?“, hvalisao se plemić. „Pa, ja sam čovjek koji čita misli, eto kako.“ „Drago mi je što te upoznah“, reče hodža. „A kao odgovor na tvoje pitanje, pročitaj moje misli i produži dalje.“