Zašto se noć polovine Ša’bana naziva noć Lejletu’l-berat “Noć oslobađanja (od grijeha)”?
Noć polovine Ša’bana poznata je i kao Lejletu’l-berat, “Noć oprosta” ili “Noć odredbe”. Ovi nazivi ukazuju na posebnost ove noći – noći u kojoj se određuju sudbine, dijele opskrba i opraštaju grijesi.
Izraz Allahovo spuštanje prema učenju ehli-sunneta tumači se na način koji dolikuje Uzvišenom Allahu, bez pripisivanja mjesta, kretanja ili premještanja, što su osobine stvorenja.
Majka vjernika Aiša, radijallahu anha, prenosi:
“Jedne noći nisam našla Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa sam izašla da ga potražim. Našla sam ga na groblju Beki’a s podignutom glavom prema nebu. Rekao je: ‘O Aiša, jesi li se bojala da će te Allah i Njegov Poslanik zanemariti?’ Rekla sam: ‘Ne, ali sam pomislila da si otišao jednoj od svojih žena.’ Poslanik je odgovorio: ‘Zaista Allah, Uzvišeni, silazi u noći polovine Ša’bana na dunjalučko nebo i oprašta grijesima većem broju ljudi nego što ima dlaka na ovcama plemena Kalb.’” (Tirmizi, Ibn Madže, Ahmed).
Također, Alija ibn Ebi Talib, radijallahu anhu, prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
“Kada nastupi noć polovine Ša’bana, provedite je u ibadetu, a dan nakon nje postite. Allah silazi na dunjalučko nebo od zalaska sunca te noći i govori: ‘Ima li nekoga ko traži oprost, pa da mu oprostim? Ima li nekoga ko traži opskrbu, pa da ga opskrbim? Ima li nekoga ko je iskušan, pa da mu dam izlaz?’ Ova pitanja ponavlja sve dok ne svane zora.” (Ibn Madže).
Ovi hadisi ukazuju na posebnost noći polovine Ša’bana i pozivaju nas da je provedemo u ibadetu, traženju oprosta i iskrenoj dovi Allahu, Uzvišenom.
Bajazid ef. Nicević