Bio jedan čovjek koji se sažali na mladunče zmije koje nađe na putu, pa ga spasi i odhrani najbolje što mogaše. Govorili mu da je lud, da je to ipak guja koja drži otrov u sebi, da je baci daleko od kuće ili ubije, ali on odbi, pravdajući se da ona zna ko ju je spasio i pazio. Jednog dana, dođe kući i nađe djecu mrtvu od ujeda iste guje koja sklupčana na sred sobe spavaše. U boli zgrabi otrovnicu da je obezglavi ali dušmanka mu zari falange u nabreklu vratnu žilu na što strovali se jadnik hudi.
Stih: "Ne vjeruj onome ko u sebi otrov krije samo da bi ga ubrizgao kad ojača i kad mu se prilika pruži."
Ertan Č.