OPREZ PRI GOVORU O ALLAHOVOJ VJERI
1.
Seid ibn El-Musejjib, r.a., je molio prije nego odgovori na pitanje o vjeri:
„Bože, spasi me od loše posljedice mog odgovora i spasi ljude od (zla) onoga što sam rekao!“ (Ibn Salah, 80)
2.
Imam Šafija, r.h., bi nekad bio upitan o nečemu, ali nije davao odgovora, nego bi dugo šutio. Pitac bi domalo kazao: - Zar nećeš odgovoriti na moje pitanje?
Imam Šafija, r.h., bi uzvratio: - Ne, sve dok vidim da je bolje da o ovome ne govorim! (Ibn Salah, 79)
3.
Kadija Ebu Seid, r.h., bi govorio:
„Najodvažniji na izricanje fetve po nekom pitanju je, doista, onaj koji ima najmanje znanja.“ – zbog odgovornosti koju je preuzeo na sebe.
(Ibn Salah, 78)
4.
Muhammed Adžlan El-Medeni, jedan od istaknutih fakiha i pobožnjaka Medine, iz drugog hidžretskog stoljeća, je rekao:
„Kada učenjak zaboravi na riječi „La edri – Ne znam!“, zadobio je smrtnu ranu od koje se ne može oporaviti.“ (Ibn Salah, 76)
5.
Učenjak hanefijskog mezheba iz treće generacije Hasan ibn Zijad El-Lu'lui, je jedne prilike dao fetvu čovjeku, pa je kasnije preispitao svoje mišljenje i zaključio da je pogriješio, međutim nije zapamtio ime čovjeka, te je iznajmio glasnika da tri dana oglašava kroz grad:
- Hasan ibn Zijad je bio upitan o propisu vjere, pa je izdao fatvu, ali je pogriješio, pa onaj ko je postupio po toj fetvi neka se ponovo obrati Hasan ibn Zijadu da dobije ispravan odgovor.'' (Ibn Salah, 110)
6.
Ashab Ibn Mes'ud, r.a., kaže: - Ko odgovara ljudima na sve što ga pitaju, taj je sigurno pamet izgubio. (Ibn Salah, 74)
7.
Ebu Bekr El-Esrem, r.h., prenosi: - Sjedio sam kod imama Ahmed ibn Hanbela, r.h., pa su ga ljudi pitali, a on je na mnoga pitanja odgovarao riječima: - Ne znam!, - a meni je bilo poznato da on doista poznaje sve stavove uleme (ashaba i tabi'ina) oko tih pitanja.
Izbor i prevod sa arapskog Ismet ef. Purdić, Iz djela Edebu-l-mufti vel-mustefti (Etika muftije i onoga koji pita), Ibn Salah Eš-Šeherzuri,
(umro 643 po H.)