Ibrahim, alejhisselam, je živio na području današnjeg Iraka. Njegov narod se nazivao Keldan. Oni su u toku godine imali jedan praznik. Ibrahim, alejhisselam, te godine nije učestvovao u obilježavanju tog dana. Pošto je narod izašao izvan grada kako bi proslavili praznik, Ibrahim, alejhisselam, se uputio u hram u kojem su se nalazili idoli i kipovi, jer je tog dana bio prazan. U hramu se nalazilo oko sedamdeset kipova koji su bili napravljeni od srebra, kamena, drveta, pa čak i od nekih jestivih namirnica, a kao što su bile hurme i riža.
Neki od njih su bili i pozlaćeni. Nemrudov narod je donosio raznorazne poklone i ostavljao ih ispred tih kipova i idola. Ibrahim, alejhisselam, im je prišao i pitao ih: „Zašto ne jedete? Šta vam je što ne govorite?” (Saffat, 91-92) Potom je uzeo jednu veliku sjekiru i počeo ih razbijati i uništavati. Kada se njegov narod vratio i ugledao šta se dogodilo, rekli su da je najverovatnije to počinio jedan momak po imenu Ibrahim. Kada su ga doveli, upitali su ga da li je on to učinio, pa im je na to odgovorio: „To je učinio ovaj najveći od njih, pitajte ih ako umiju da govore.” (Enbija, 63) On im je na taj način odgovorio kako bi im skrenuo pažnju na to da ti kipovi i idoli ne mogu ništa govoriti. Zatim su glave oborili i rekli: „Ta ti znaš da ovi ne govore!” (Enbija, 65) Ibrahim, alejhisselam, im na to reče: „Pa zašto se onda, umjesto Allahu, klanjate onima koji vam ne mogu ni korisititi niti od vas kakvu štetu otkloniti? Teško vama i onima kojima se, umjesto Allahu, klanjate! Zašto se ne opametite?” (Enbija, 66-67)
Potom je Nemrud pozvao Ibrahima, alejhisselam, te mu naredio da mu učini sedždu. No, Ibrahim, alejhisselam, je to odbio učiniti, pa ga je Nemrud upitao za razlog zbog kojeg mu ne želi učiniti sedždu. Ibrahim, alejhisselam, je odgovorio: „Gospodar moj je Onaj koji život i smrt daje.” (Bekare, 258) Nemrud je također rekao: „Ja dajem život i smrt!” (Bekare, 258) Zatim je naredio da izvedu dvojicu zarobljenika iz zatvora. Kada su ih izveli, Nemrud je naredio da jednog od njih pogube, a da drugog puste na slobodu. Tako je dokazao da tobože on život i smrt daje. Ibrahim, alejhisselam, na to mu reče: „Allah čini da Sunce izlazi sa istoka, pa učini ti da grane sa zapada!“ (Bekare, 258)
Nemrud je tada ostao zbunjen. Zatim je svojim ljudima naredio da spale Ibrahima, alejhisselam. Kada se među ljudima proširila vijest o tome kako će Ibrahim, alejhisselam, biti kažnjen, počeli su skupljati granje za lomaču. Toliko su granja i drva skupili da će to biti vatra koja će ostati zapamćena kao najveća vatra koja je ikada zapaljena na tim prostorima. Gorjela je sedam dana i sedam noći. El-Hudžviri, rahmetullahi alejh, kaže: „Pošto je Ibrahim, alejhisselam, dostigao uzvišeni stepen bliskosti s Uzvišenim Allahom kao jedan od Njegovih najodabranijih poslanika, On Uzvišeni je želio svima pokazati kako Njegovi bliski robovi imaju čista srca u kojima se ne nalazi ništa osim Njega Uzvišenog.
Zbog toga ga je podredio Nemrudu i narodu nevjerničkom. Uzvišeni Allah je želio da svi ljudi uzmu pouku iz njegovog slučaja te da se poput njega u cijelosti predaju samo Njemu, da Mu budu teslim.“ Nemrud i njegov narod su razmišljali kako da Ibrahima, alejhisselam, bace u vatru. Tada im je prišao prokleti Iblis u liku čovjeka. Predložio im je da Ibrahima, alejhisselam, putem katapulta bace u vatru. Oni su odmah tu ideju i prihvatili. Ibrahim, alejhisselam, se nije uopće bojao jer je znao da je s njim njegov Uzvišeni Gospodar. Njegov tevekkul i povjerenje u Uzvišenog Allaha su bili čvrsti i nepokolebljivi.
Kada su ga ispalili iz katapulta, Ibrahimu, alejhisselam, je došao Džibril, alejhisselam, i pitao ga: – Ibrahime, želiš li bilo šta? Ibrahim, alejhisselam, mu na to odgovori: – Dakako da želim, ali ne od tebe, nego od Uzvišenog Allaha. Meni je dovoljno to što On zna u kakvom sam ja stanju. Na to je Uzvišeni Allah objavio vatri: „O vatro, postani hladna, i spas Ibrahimu!” (Enbija, 69)
Govoreći o Ibrahimu, alejhisselam, Uzvišeni Allah kaže: „Ibrahim je bio odan i ispunjavao svoje obaveze.“ (Nedžm, 37) Ibrahim, alejhisselam, će ostati upamćen kao neko ko se istinski pouzdavao u Uzvišenog Gospodara.
Comentários