Iskrena ljubav prema Največem Božijem Miljeniku, sallallahu alejhi ve sellem

Imam, Muršid, ogajatelj, šejh Isa El-Beyanuni (umro 1362.), Allah mu se smilovao, je rekao:

„Vratio sam se sa hadža 1364. godine po Hidžri, bez da sam mogao posjetiti Medinu i obaviti zijaret Allahova Voljenog Poslanika (a.s.) iz opravdanih razloga jer su organizatori puta odlučili iz Mekke ići u povratku brodom iz Džide. Bio sam jako tužan. Pa sam ga vidio u noći ponedjeljka (28.) zul-hidždžeta te godine, dok sam bio na brodu, kao da sam bio u njegovoj časnoj džamiji, i kao da sam ušao u nju sa velikom poniznosti, a u džamiji je bilo mnoštvo okupljenih ljudi. Ljudi su čekali da Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uđe i da ih predvodi u namazu. Tako sam ostao u uglu džamije sa zadnje strane, sam i odvojen od ljudi, daleko od gužve koja se stvarala u prvim safovima, i sjedio sam okrenut prema Kibli, čekao i posmatrao. I kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prošao kroz gomilu ljudi, došao je k meni nasamo, a ja sam se jako obradovao njegovom mubarek dolasku i njegovoj posebnoj pažnji prema meni, te sam uzeo svoju glavu u ruke i zaplakao od silne gorljivosti, ushičenja, radosti, sve dok se u zoru nisam probudio, a suze su mi bile navlažile jastuk.

lzvor: Feth ul-Mudžib u pohvalama Voljenom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem