GAZALI: Kitab o redoslijedu virdova sa pojašnjenjem kako noć provesti u ibadetu

KITAB O REDOSLIJEDU VIRDOVA SA POJAŠNJENJEM KAKO NOĆ PROVESTI U IBADETU

SA IMENOM ALLAHA, MILOSTIVOG SVEMILOSNOG!!!

Zahvaljujemo Uzvišenom Allahu na Njegovim blagodatima, mnogom i neprestanom hvalom, i sjećamo Ga se i spominjemo Ga na takav način koji u srcu ne ostavlja nikakve oholosti niti imalo dosade i odvratnosti. Zahvaljujemo Mu na tome što je noć i dan učinio da se međusobno smjenjuju i da tako budu opomena i uputa onima koji žele da se opamete i zahvalni budu. Činimo salavat na Njegovog Poslanika kojeg je poslao s Istinom kao opomenjivača i donosioca radosnih vijesti, na njegovu čistu porodicu i plemenite ashabe koji su se trudili da trajno Allahu roboju, i jutrom i večerom i noću i danju, tako da je svaki pojedinac od njih postao vrijedan da ga se slijedi i ugleda na njega.

Allah je zemlju učinio pokornom svojim robovima, ne da bi se oni zavukli u njene zakutke i tako tavorili, nego da bi je uzeli svojim boravištem, od nje se hranili, kitili se njenim nakitom i branili se od njenih zamki, te se uvjerili da je zemlja kao lađa koja svoje putnike nosi na određeno mjesto. Svi ljudi na ovome svijetu su putnici, čija je početna stanica bešika, a krajnje im pristanište mezar. Njihova domovina im je ili džennet ili džehennem. Čitav život je razdaljina, pa ćemo godine smatrati konacima, mjesece usputnim postajama, dane ćemo smatrati miljama, udisaji su koraci, pokoravanje Allahu je poputbina, korisno provedeno vrijeme je kapital, strasti i prohtjevi su drumski razbojnici, a njegova zarada je njegov susret s Allahom u Vječnoj kući trajnih blagodati i uživanja. Njegov bankrot je udaljenost od Allaha i bacanje u trajne okove, bolne i beskrajne patnje džehennema. Nemaran je svakim svojim dahom koji provede u nečemu što ga ne približava Allahu, bliže tome da na Danu konačnog svođenja računa, uvidi svoju glupost i osjeti neizmjerno kajanje zbog toga. Zbog ove velike opasnosti su oni koji imaju pameti, u potpunosti ostavili svaki nefsanski prohtjev i s punom ozbiljnošću se predali onome što će ih približiti Allahu i Njegovom zadovoljstvu. Nastoje da iskoriste svaki trenutak svoga života u tome. Shodno toj svojoj želji oni su rasporedili sve svoje vrijeme i odredili zadaće, a sve iz želje da noći provode u ibadetu i traženju blizine Silnoga vladara. Tako je poznavanje rasporeda ovih zadaća (virdova) postalo vrlo važnim ogrankom puta ka ahiretu. Važnost ovoga smo nabrajali i u prethodnim poglavljima a ovdje ćemo se zadržati na dvije stvari;

- Vrijednost virda i njegov raspored noćni i dnevni

- Način '' oživljavanja'' noći, vrijednost toga i sve ono što je vezano za to.

PRVO POGLAVLJE

VRIJEDNOST VIRDOVA, NJIHOV REDOSLIJED I NAČIN PROVOĐENJA

Vrijednost virdova i ukazivanje na to da je ustrajnost u njima put ka Allahu:

Znaj da su oni kojima je data sposobnost ''besire'' svjesni činjenice da nema drugog spasa osim u susretu s Allahom, a put koji vodi susretu s Allahom je taj da se umre voleći Allaha i bivši svjestan Njega i Njegove vrijednosti. Ljubav i prisnost se može ostvariti samo tako što će se trajno spominjati Voljeni. Spoznaja Voljenog se može ostvariti tako što će se trajno razmišljati o Njegovim svojstvima i djelima. Ustrajnost u spominjanju i razmišljanju se može olakšati tako što će se oprostiti s dunjalukom i njegovim prohtjevima i od dunjaluka uzimati samo onoliko koliko je neophodno, a sve to se ne može postići osim kroz provođenje noći i dana u zikru i razmišljanju. Nefs kojem je urođena dosada i zasićenost, ne može ustrajati u jednoj vrsti zikra i razmišljanja, pa kada se ustali jedan određeni način nefs pokazuje svoju dosadu i nezainteresovanost, a Allah se neće ''zasititi'' nama dok se mi ne ''zasitimo'' Njega. Stoga je nužno, kako bismo omekšali i privolili svoj nefs, mijenjati i učiniti raznovrsnim naš zikir, shodno vremenu, kako bi se nefsu osladilo i omililo. Zbog toga evrad imaju i raznovrsnu podjelu, pa zikir i razmišljanje treba da budu cijelo vrijeme ili bar većinu našeg vremena, jer nefs je sklon dunjaluku i dunjalučkim uživanjima po svojoj prirodi. Tako, ako čovjek svoje vrijeme rasporedi pa jedan dio odvoji za dunjaluk i provođenje vremena za njegovo sticanje, a drugi dio rasporedi na zikir i robovanje Allahu, onda će nadvladati dunjalučko, zbog nefsanske urođene sklonosti, pa kako onda da se mjere ovo dvoje, kada je u startu sklonost prema jednom izražena?! I vanjski i unutarnji faktori su skloni dunjaluku i traže i očekuju od srca da im se preda. Predavanje ibadetima je zahtjevno i potpuna predanost srca se može očekivati samo u određenim trenucima a nikako trajno, pa onaj ko hoće da uđe u džennet bez polaganja računa, neka se u potpunosti preda ibadetima, onaj ko hoće da vaga njegovih dobrih djela bude teža od njegovih loših, onda neka većina njegovog vremena bude u ibadetu, a ako mu je dobro i loše izmiješano, onda je on u opasnosti, mada nikada ne treba dozvoliti da izgubi nadu i treba trajno da očekuje Allahovu plemenitost i praštanje. Moguće mu Allah oprosti iz svoje velike milosti i plemenitosti. Do ovog su zaključka došli oni koje je Allah obdario. Ako nisi od ovih posebno počašćenih robova, onda pogledaj Allahovo obraćanje Njegovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i odatle uzimaj pouku. Uzvišeni Allah kaže:

{إنَّ لَكَ في النَّهار سَبْحاً طَويلاً واذْكُرِ اسْمَ رَبِّكَ وتَبَتَّلْ إليْهِ تَبْتيلاً}

″A ti danju imaš doista mnogo posla, i spominji ime Gospodara svoga i Njemu se potpuno posveti.″[1] I kaže:

{واذْكُرِ اسْمِ رَبِّكَ بُكْرةً وأصيلاً ومِنَ اللّيْلِ فاسْجُدْ لَهُ وسَبِّحْهُ لَيْلاً طويلاً}

″I spominji ime Gospodara svoga ujutro i predveče, i u jednom dijelu noći radi Njega molitvu obavljaj, i dugo Ga noću hvali.″[2] I kaže:

{وَسَبِّحْ بِحَمْدِ رَبِّكَ قَبْلَ طُلُوع الشَّمْسِ وَقَبْلَ الغُرُوبِ ومِنَ اللَّيْلِ فَسَبِّحْهُ وأدْبَارَ السُّجُود}

″I veličaj Gospodara svoga i zahvaljuj Mu prije sunčeva izlaska i prije zalaska, i veličaj Ga noću i poslije obavljanja molitvi.″[3] I još:

{وَسَبِّحْ بحَمْدِ رَبِّكَ حِينَ تَقُومُ ومِنَ اللَّيْلِ فَسَبِّحْهُ وإدْبَارَ النُّجُومِ}

″I veličaj i hvali Gospodara svoga kad ustaješ i noću Ga veličaj i kad se zvijezde gube.″[4]

{إنَّ ناشِئَةَ اللَّيْلِ هي أشَدُّ وَطْأً وأَقْوَمُ قِيلاً}

″Ta ustajanje noću zaista jače djeluje i izgovara se jasnije.″[5]

{وَمِنْ آناء اللَّيْلِ فَسَبِّحْ وأطْرَافَ النَّهارِ لَعَلَّكَ تَرْضَى}

″I obavljaj je u noćnim časovima, i na krajevima dana, - da bi bio zadovoljan.″[6]

{وأقِم الصَّلاة طَرَفي النَّهار وَزُلَفاً مِنَ اللَّيْلِ إنَّ الحَسَناتِ يُذْهِبْنَ السَّيِّئات}

″I obavljaj molitvu početkom i krajem dana, i u prvim časovima noći! Dobra djela zaista poništavaju rđava.″[7] Onda pogledaj kako Allah opisuje one koji su uspjeli zbog čega su uspjeli, pa kaže:

{أمَّنْ هُوَ قَانِتٌ آناءَ اللَّيْلِ سَاجِداً وقائِماً يحْذَرُ الآخِرَةَ وَيَرْجُو رَحْمَةَ رَبِّهِ قُلْ هَلْ يَسْتوي الَّذِينَ يَعْلَمُونَ وَالَّذِينَ لاَ يَعْلَمُونَ}

″Da li je onaj koji u noćnim časovima u molitvi vrijeme provodi, padajući licem na tle i stojeći, strahujući od onoga svijeta i nadajući se milosti Gospodara svoga...? Reci: ‘‘ Zar su isti oni koji znaju i oni koji ne znaju?''″[8] I kaže:

{تَتَجَافِى جُنُوبُهُمْ عَنِ المَضَاجِعِ يَدْعُونَ رَبَّهُمْ خَوْفاً وَطَمَعاً}

″Bokovi njihovi se postelja lišavaju i oni se Gospodaru svome iz straha i želje klanjaju.″[9] I još:

{والَّذِينَ يَبـيتُونَ لِرَبَّهِمْ سُجَّداً وَقِياماً}

″I oni koji provode noći pred Gospodarom svojim na tle padajući i stojeći.″[10]

{كَانُوا قَليلاً مِنَ اللَّيْلِ مَا يَهْجَعُونَ وبالأسْحَارِ هُمْ يَسْتَغْفِرُونَ}

″Noću samo malo spavali i u praskozorje oprost od grijeha molili.″[11]

{فَسُبْحَانَ اللَّهِ حينَ تُمْسُونَ وحِينَ تُصْبِحُونَ}

″Pa, hvaljen neka je Allah kad god omrknete i kad god osvanete.″[12]

{وَلاَ تَطْرُدِ الَّذِينَ يَدْعُونَ رَبَّهُمْ بالغَدَاةِ والعَشِيِّ يُرِيدُونَ وَجْهَهُ}

″I ne tjeraj od sebe one koji se ujutro i navečer Gospodaru svome mole želeći naklonost Njegovu.″[13]

Iz svega ovoga bi ti trebalo biti jasno da je put koji vodi Uzvišenom Allahu, vođenje računa o vremenu i ispunjavanje istog različitim virdovima, i to da bude redovno. Zbog toga Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže:

«أَحَبُّ عِبَادِ اللَّهِ إِلَى اللَّهِ الَّذِينَ يُرَاعُونَ الشَّمْسَ وَالقَمَرَ وَالأَظِلَّةَ لِذِكْرِ اللَّهِ تَعَالَىٰ»

″Allahu su najdraži oni Njegovi robovi koji vode računa o suncu, mjesecu i dnevnim satima, kako bi u tim trenucima obavljali zikir.″Uzvišeni Allah kaže:

{الشَّمْسُ والقَمَرُ بحُسْبانِ}

″Sunce i mjesec utvrđenim putanjama plove.″[14] I još kaže:

{أَلَم تَرَ إلى رَبِّكَ كَيْفَ مَدَّ الظِّلَّ وَلَو شَاءَ لَجَعَلهُ سَاكِناً ثِمَّ جَعَلْنَا الشَّمْسَ عليْهِ دَليلاً ثمَّ قَبَضْنَاهُ إلَيْنا قَبْضاً يسيراً}

″Zar ne vidiš kako Gospodar tvoj sjenu rasprostire, - a da hoće, ostavio bi je da miruje - , i kako smo uredili da na nju Sunce utiče, a poslije je malo po malo Sebi privlačimo.″[15]

{والقَمَرَ قَدَّرْنَاهُ مَنَازِلَ}

″I mjesecu smo odredili položaje.″[16]

{وَهُوَ الَّذي جَعَلَ النُّجُومَ لِتَهْتَدُوا بهَا في ظُلُمَاتِ البَرِّ والبَحْرِ}

″On vam je stvorio zvijezde da se po njima u mraku upravljate, na kopnu i moru.″[17] Nemoj slučajno pomisliti da je unaprijed određena putanja sunca i mjeseca, kretanje sjene i zvijezda radi toga da bi se potpomoglo u stjecanju dunjalučkih dobara, nego da bi uz pomoć, gore nabrojanog, se moglo odrediti vrijeme i ispuniti ga raznim ibadetima i trgovinom za ahiret. Na sve ovo te upućuju i Allahove riječi:

{وَهُوَ الَّذي جَعَلَ اللَّيْلَ والنَّهَارَ خِلْفَةٌ لمنْ أرَادَ أنْ يَذَّكَّرَ أوْ أرَادَ شكُوراً}

″On čini da se noć i dan smjenjuju, to je pouka za onoga koji hoće da razmisli ili želi da bude blagodaran.″[18] Učinio ih je da se smjenjuju kako bi onaj koji je nešto propustio da uradi noću, to mogao uraditi danju i obrnuto, i pojašnjava nam da je to sve radi zikra i zahvale i ni radi čega drugog. I još nam kaže:

{وجَعَلْنَا اللَّيْلَ والنَّهارَ آيَتَيْنِ فَمَحَوْنَا آيةَ اللَّيْلِ وَجَعَلْنَا آية النَّهارِ مُبْصِرَةً لِتَبْتَغُوا فَضْلاً مِنْ رَبِّكُمْ ولِتَعْلَمُوا عَدَدَ السِّنِينَ والحِسَابَ}

″I Mi smo noć i dan kao dva znamenja učinili: znamenje za noć smo uklonili, a znamenje za dan smo vidnim učinili kako biste mogli da tražite od Gospodara svoga blagodati i da biste broj godina znali i da biste vrijeme računali.″[19] Vrijednost onoga koji želi i njegov krajnji cilj jeste nagrada i oprost, pa molimo Allaha da nam podari svoju podršku pa da činimo ono što je Njemu drago i čime je zadovoljan.

BROJ VIRDOVA I NJIHOV REDOSLJED

Dnevnih virdova ima sedam:

- Od svitanja pa do potpunog izlaska sunčevog diska.

- Dva virda imaju od potpunog izlaska sunca pa do podne.

- Od podne pa do ikindije imaju dva virda.

- Od ikindije do akšama imaju dva virda.

- U noći imaju četiri virda:

- dva su virda od akšama pa do vremena kada su ljudi uobičajili ići na spavanje,

- dva su virda od ponoći pa do zore.

Svaki vird ćemo spomenuti, kazati njegove vrijednosti i osnovno što je vezano za njega.

Prvi vird: Od zore do izlaska sunca. To je vrlo vrijedan period a koliko je vrijedan i koliko odlikovan, ukazuje Allahova zakletva:

{والصُّبْح إذا تَنَفَّسَ}

″I zorom kada diše.″[20] Samohvala, kada kaže:

{فَالِقُ الإصْبَاحِ}

″On čini da zora sviće.″[21] I kaže:

{قُلْ أعُوذُ بربِّ الفَلَقِ}

″Reci:' Utičem se Gospodaru svitanja!″[22] Pokazivanje svemoći uklanjanjem sjene:

{ثُمَّ قَبَضْنَاهُ إلَيْنَا قَبْضاً يسيراً}

″a poslije je malo po malo Sebi privlačimo.″[23] Vrijeme kada Allah noćnu sjenu povlači pred dnevnim svjetlom, a ljude upućuje da Ga slave i veličaju u tim trenucima, riječima:

{فَسُبْحَانَ اللَّهِ حِينَ تُمْسُونَ وَحِينَ تُصْبِحُونَ}

″Pa, hvaljen neka je Allah kad god omrknete i kad god osvanete.″[24] I kaže:

{وَسَبِّحْ بِحَمْدِ رَبِّكَ قَبْلَ طُلُوعِ الشَّمْس وَقَبْلَ غُروبِها} {وَمِنْ آناء اللَّيْلِ فَسَبِّحْ وأطْرَافَ النَّهارِ لَعَلَّكَ تَرْضَى}

″Hvaleći Gospodara svoga, prije izlaska sunca i prije zalaska njegova. I obavljaj je u noćnim časovima, i na krajevima dana, - da bi bio zadovoljan.″[25]

{واذْكُرِ اسْمَ رَبِّكَ بُكْرَةً وأصيلاً}

″I spominji ime Gospodara svoga ujutro i predveče.″[26]

Što se tiče redoslijeda, neka krene od trenutka kada se probudi, i tada neka kaže:

الحمد لله الذي أحيانا بعدما أماتنا

″Hvala Allahu koji nas je proživio nakon što nas je mrtvim bio učinio....″pa do kraja jutarnjih dova, i ajeta koje smo naveli u poglavlju o dovama, potom neka se obuče, učeći i ne prekidajući s dovama, a sve želeći da pokrije svoje sramotne dijelove tijela i time se pokoravajući Allahu i želeći Njegovu pomoć i podršku u obavljanju ibadeta, i ne želeći nikakvu slavu ili da se pokaže pred drugima. Potom neka ode u zahod ako ima potrebe za tim, i neka prvo uđe lijevom nogom i izgovori dovu koju smo naveli u poglavlju o abdestu. Poslije toga neka opere zube, kako je sunnet, a onda neka se abdesti, vodeći računa o svim sunnetima abdesta i svim dovama, a koje smo naveli u poglavlju o abdestu. Navodimo samo pojedine ibadete u ovom poglavlju samo kako bismo ukazali na redoslijed. Kada završi s abdestom, onda neka, u svojoj kući, klanja dva rekata sabahskog sunneta[27] jer je tako radio i Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i nakon ta dva rekata, koja je klanjao, svejedno u džamiji ili u kući, neka prouči dovu koju prenosi h. Ibn Abbas, i neka kaže u toj dovi: ″Gospodaru, podari mi Tvoju milost kojom ćeš uputiti moje srce...″pa do kraja dove. Poslije ovoga neka izađe iz kuće i krene prema džamiji i neka ne zaboravi proučiti dovu izlaska iz kuće u džamiju. Onaj koji je krenuo u džamiju ne bi trebao trčati na namaz, nego neka mu koraci budu dostojanstveni i odmjereni[28] i neka ne ukršta prste. Ući će u džamiju prvo desnom nogom i proučiti dovu ulaska u džamiju. Potrudiće se da stane u prvi saf, ako za to ima prostora, i neće prelaziti ljudima preka ramena niti se gurati s njima, kao što o tome postoji predaja, a onda će klanjati dva rekata sabahskog sunneta, ako ih nije bio klanjao kod kuće, i proučiti dovu koja se uči poslije ta dva rekata. Ako je kod kuće klanjao dva rekata sunneta, onda će u džamiji klanjati dva rekata tehijjetul mesdžida i čekati, sjedeći, početak farz namaza. Bolje je klanjati pred zoru, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je tako radio.[29] Potrebno je prisustvovati svakom namazu u džematu, a naročito sabahskom i jacijskom, jer u ta dva namaza je povećana nagrada. Prenosi se od h. Enesa da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, o sabahskom namazu rekao:

«مَنْ تَوَضَّأَ ثُمَّ تَوَجَّهَ إِلَىٰ المَسْجِدِ لِيُصَلِّيَ فِيهِ الصَّلاةَ كَانَ لَهُ بِكُلِّ خُطْوَةٍ حَسَنَةٌ وَمُحِيَ عَنْهُ سَيِّئَةٌ، وَالحَسَنَةُ بِعَشْرِ أَمْثَالِهَا، فَإِذَا صَلَّىٰ ثُمَّ انْصَرَفَ عِنْدَ طُلُوعِ الشَّمْسِ كُتِبَ لَهُ بِكُلِّ شَعْرَةٍ فِي جَسَدِهِ حَسَنَةٌ وَانْقَلَبَ بِحَجَّةٍ مَبْرُورَةٍ، فَإِنْ جَلَسَ حَتَّىٰ يَرْكَعَ الضُّحَىٰ كُتِبَ لَهُ بِكُلِّ رَكْعَةٍ أَلْفَا أَلْفِ حَسَنَةٍ، وَمَنْ صَلَّىٰ العَتْمَةَ فَلَهُ مِثْلُ ذٰلِكَ وَانْقَلَبَ بِعُمْرَةٍ مَبْرُورَةٍ»

″Ko se abdesti, potom ode u džamiju, za svaki korak koji učini biće mu upisano po jedan hasenat (dobro) a izbrisati jedno ružno djelo. Dobro se cijeni od jedan pa do desetorostruko. Kad klanja pa iz džamije izađe dok sunce izlazi, za svaku dlaku koju ima na tijelu mu se piše po jedan hasenat i ima nagradu kao hadž da je obavio. (Ne da mu sabah može zamijeniti hadž nego nagrada mu je takva ili slična. U našem narodu se kaže kada nas neko ponudi nečim a mi nismo za to: ″Nuđen k'o i čašćen″mada to nije ni blizu, ali da bi čovjeku dokazali da zaista cijenimo njegovo čašćavanje. U tome smislu i ovolika nagrada za klanjani sabah u džematu. op. prev.) Ako bi se zadržao u džamiji i klanjao dva rekata duha namaza, bilo bi mu upisano 2 000 000 hasenata, a onaj koji klanja jaciju, ima sličnu nagradu i još kao da je umru obavio.″[30] Mnogi naši dobri prethodnici su imali običaj da u džamiju dolaze prije zore. Jedan od tabiina je govorio: ″Ušao sam u džamiju prije zore ali sam tamo zatekao Ebu Hurejru koji mi je rekao: - Brate, zbog čega si ti, u ova doba izašao iz svoje kuće?

- Radi sabah namaza. – odgovorih.

- Raduj se, jer smo mi računali naš izlazak u džamiju u ova doba i čekanje početka namaza, kao borbu na Allahovom putu.″

Od h. Alije se bilježi predaja da je bio spavao sa h. Fatimom, pa ih je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, probudio i pitao: ″Zar vas dvoje nećete klanjati?

H. Alija mu je odgovorio: - Allahov Poslaniče, naše duše su u Allahovoj moći, pa ako hoće On ih pusti ili zadrži.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, se poslije ovih riječi okrenuo da pođe i čuo sam ga kako govori.

{وَكَانَ الإنْسَانُ أَكْثَرَ شيءٍ جَدَلاً}

″Ali je čovjek, više nego iko, spreman da raspravlja″[31] Potrebno je i lijepo je da nakon ta dva rekata koja klanja, uči dove, istigfar i tespih, sve do početka farz namaza i da govori: ″Tražim oprosta od Allaha, osim kojeg drugog boga nema, Vječnoživog i Svedržećeg, i Njemu se kajem″sedamdeset puta.

أَسْتَغْفِرُ اللهَ الذِي لا إِلهَ إلا هُوَ الْحَيُّ القَيُّومُ وَ أتوُبُ إلَيْهِ

ESTAGFIRULLAHE-L-AZIME-L-LEZI LA ILAHE ILLA HUVE-L-HAJJE-L-KAJJUME VE ETUBU ILEJH.

″Slavljen neka je Allah, Njemu svaka hvala, nema drugog boga osim Allaha, Allah je Najveći″stotinu puta. Potom neka klanja farz, vodeći računa o svemu što smo već naveli a tiče se unutarnjeg ponašanja i ponašanja za imamom. Kada završi sa namazom, neka ostane u džamiji i čeka izlazak sunca i zikiri Allaha na način kojin ćemo opisati. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao:

«لأَنْ أَقْعُدَ فِي مَجْلِسِي أَذْكُرُ اللَّهَ تَعَالَىٰ فِيهِ مِنْ صَلاةِ الغَدَاةِ إِلَىٰ طُلُوعِ الشَّمْسِ أَحَبُّ إِلَيَّ مِنْ أَنْ أَعْتِق أَرْبَعَ رِقابٍ»

″Da sjednem u džamiji i Allaha spominjem od sabaha do izlaska sunca, draže mi je nego osloboditi četiri roba.″[32] Bilježi se i predaja da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nakon što bi klanjao sabah, ostajao sjedeći u džamiji sve do izlaska sunca.″a u nekim predajama: ″A onda bi klanjao dva rekata.″[33] Znači nakon izlaska sunca, a o vrijednosti toga, ne može se ni govoriti. Od Hasana se bilježi predaja u kojoj stoji: ″Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je, govoreći o milosti svoga Gospodara, rekao da je On rekao:

«يا ابْنَ آدَمَ اذْكُرْنِي بَعْدَ صَلاةِ الفَجْرِ سَاعَةً وَبَعْدَ صَلاةِ العَصْرِ سَاعَةً أَكْفِكَ ما بَـيْنَهُمَا»

- Čovječe, spomeni Me poslije sabaha neko vrrijeme i poslije ikindije neko vrijeme i Ja ću te zaštiti svega između ta dva vakta.″[34] Ako ostvari tu veliku vrjednotu, neka sjedi u džamiji i neka ne govori sve do izlaska sunca i neka se trudi da se pozabavi četirima stvarima u vremenu do izlaska sunca; dovama, zikrom, koji će ponavljati i brojati na tespih, učenjem Kur'ana i dubokim razmišljanjem.

Što se tiče dova: Kada god završi s namazom, čovjek neka počne dove riječima: ″Allahu moj, neka je tvoj salavat na Muhammeda, na njegovu porodicu, i trajni selam. Allahu moj, Ti si Selam (Onaj koji daje spas i utočište), od Tebe je selam (mir i spas), Tebi se selam vraća. Gospodaru, uvedi nas u kuću mira i spasa (selam), neka je veličanstveno Tvoje ime, Plemeniti i Veličanstveni!″

اَلَّلهُمّ صَلِّ عَلَى مُحَمَّدٍ وَ عَلىَ آلِ مُحَمَّد ٍوَ سَلِّمْ اَللهُمَّ أَنْتَ السَّلاَمُ وَ مِنْكَ السَّلاَمُ وَ إِلَيْكَ يَعُودُ السَّلاَمُ حِينًا رَبَّنَا بِالسَّلاَمِ وَ أَدْخِلْنَا دَارَ السَّلاَمِ تَبَارَكْتَ يَا ذَا الْجَلاَلِ وَ الإِكْرَامِ

ALLAHUMME SALLI ALA MUHAMMEDIN VE ALA ALI MUHAMMEDIN VE SELLIM. ALLAHUMME ENTE SSELAMU VE MINKESELAMU VE ILEJKE JE'UDUSSELAMU HINEN RABBENA BISSELAMI VE EDHILNA DARESSELAMI TEBAREKTE JA ZE-L-DŽELALI VE-L-IKRAM

Potom neka uči dovu onako kako ju je učio Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,, i neka kaže: ″Neka je slavljen moj Uzvišeni i Nedostižni Gospodar, Koji iz svoga obilja daje, nema drugog boga osim Allaha, Jedinog, koji nema ortaka. Njegova je sva vlast i Njemu apsolutna hvala, On život i smrt daje, On je Vječnoživi i ne umire, svako dobro je kod Njega i On je Svemoćan. Nema drugog boga osim Allaha, Njegove su blagodati, sva dobra i Njemu najljepša hvala. Nema drugog boga osim Allaha i mi ne robujemo nikome osim Njemu, iskreno Mu ispoljavajući svoju vjeru, makar to bilo krivo nevjernicima.″

«سُبْحَانَ رَبِّـيَ العَلِيِّ الأَعْلَىٰ الوَهَّابِ لا إِلٰهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لا شَرِيكَ لَهُ، لَهُ المُلْكُ وَلَهُ الحَمْدُ يُحْيِـي وَيُمِيتُ وَهُوَ حَيٌّ لا يَمُوتُ بِـيَدِهِ الخَيْرُ وَهُوَ عَلَىٰ كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ. لا إِلٰهَ إِلاَّ اللَّهُ أَهْلُ النِّعْمَةِ وَالفَضْلِ وَالثَّنَاءِ الحَسَنِ. لا إِلٰهَ إِلاَّ اللَّهُ وَلا نَعْبُدُ إِلاَّ إِيَّاهُ مُخْلِصِينَ لَهُ الدِّينَ وَلَوْ كَرِهَ الكَافِرُونَ»

SUBHANE RABBIJE-L-ALIJJI-L-A'LE-L-VEHHAB. LA ILAHE ILLELLAHU VAHDEHU LA ŠERIKE LEHU LEHU-L-MULKU VE LEHU-L-HAMDU JUHJI VE JUMITU VE HUVE HAJJUN LA JEMUTU BIJEDIHI-L-HAJRU VE HUVE 'ALA KULLI ŠEJ-IN KADIR LA ILAHE ILLELLAHU EHLUNNI'METI VE-L-FADLI VESSENAI-L-HUSNI LA ILAHE ILLELLAHU VE LA NA'BUDU ILLA IJJAHU MUHLISINE LEHUDDINE VE LEV KERIHE-L-KAFIRUN

Potom će nastaviti s dovama koje smo naveli u trećem i četvrtom poglavlju o dovama. Proučiće sve dove ako može, ili će napamet naučiti ono što smatra da je napovoljnije za stanje u kojem se nalazi, najviše utiče na njegovo srce i najlakše mu ih je proučiti.

Što se tiče zikira, učiće ono što je poznato kao najvrjednije, i nećemo o tome duljiti i navoditi to. Najmanji potreban broj izgovaranja određenog zikira jeste tri ili sedam puta, a najveći broj je stotinu ili sedamdeset puta, dok je sredina deset izgovorenih puta. Neka taj zikir ponavlja shodno svom slobodnom vremenu, a bolje je što više puta. Ako izgovara nešto deset puta, najveća je mogućnost i da ustraje u tome, a najbolje je ono u čemu se je istrajno makar i malehno bilo. Svaka zadaća koja se ne može provesti u njenom najvećem obliku, njeno malo provođenje, uz ustrajnost je, zasigurno bolje i vrjednije, jer ona trajno vrši uticaj na srce, dok, ako je provodimo umnogostručeno, ona će brzo dosaditi.

Primjer nečega malog, a trajnog je primjer vode koja u malehnim kapljicama pada na zemlju i svojim kapanjem formira rupu, makar se i o kamenu radilo, a primjer mnogog koje se radi u razmacima, je primjer velike količine vode koja je rasuta na mnoga mjesta ili pada na jedno mjesto ali u vremenskim razmacima, pa onda ne ostavlja nikakvog vidljivog traga.

Deset riječi zikira koje treba ponavljati od tri do stotinu puta jesu sljedeće:

Prvo: ″Nema drugog boga osim Allaha, Jedinog, koji nema ortaka. Njegova je sva vlast i Njemu apsolutna hvala, On život i smrt daje, On je Vječnoživi i ne umire, svako dobro je kod Njega i On je Svemoćan.″[35]

لا اِلهَ إِلا اللهُ وَحْدَهُ لا شَريكَ لَه له المُلكُ وَ له الحَمْدُ يُحْيِي وَ ُيمِيتُ وَ هُوَ حَيٌّ لاَ يَمُوتُ بِيَدِه ِالْخَيْرُ وَ هُوَ عَلىَ كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ

LA ILAHE ILLELLAHU VAHDEHU LA ŠERIKE LEHU LEHU-L-MULKU VE LEHU-L-HAMDU JUHJI VE JUMITU VE HUVE HAJJUN LA JEMUTU BIJEDIHI-L-HAJRU VE HUVE 'ALA KULLI ŠEJ-IN KADIR

Drugo: ″Slavljen neka je Allah, neka je apsolutna hvala Allahu, nema boga osim Allaha i Allah je najveći! Nema kretanja niti moći osim kod Allaha, Veličanstvenog, Silnog!″[36]

سُبْحَانَ اللهِ وَ الْحَمْدُ لِلَّهِ وَ لاَ اِلَهَ اِلا اللهُ وَ اللهُ اَكْبَرُ وَ لاَ حَوْلَ وَ لاَ قُوَّةَ ِالا بِاللهِ الْعَلِيِّ الْعَظيمِ

SUBHANELLAHI VE-L-HAMDU LILLAHI VE LA ILAHE ILLELLAHU VALOLAHU EKBERU VE LA HAVLE VE LA KUVVETE ILLA BILLAHI-L-'ALIJJI-L-AZIM

Treće: ″Slavljen neka je, i čist od svake mahane i nedostatka, Gospodar meleka i Ruha!″[37]

سُبُّوحٌ قُدُّوسٌ رَبُّ الْمَلاَئِكَةِ وَ الرُّوحِ

SUBBUHUN KUDDUSUN RABBU-L-MELAIKETI VERRUH

Četvrto: ″Slavljen neka je Allah Veličanstveni i Njemu hvala.″[38]

سُبْحَانَ اللهِ الْعَظِيمِ وَ بِحَمْدِهِ

SUBHANELLAHI-L-AZIMI VE BIHAMDIHI

Peto: ″Tražim oprosta od Allaha velikog, osim kojeg drugog boga nema, Vječnoživog i Sveopstojećeg i Njemu se kajem!″[39]

اَسْتَغْفِرُ اللهَ الْعَظِيمَ الَّذِي لاَ اِلَهَ إِلاَّ هُوَ الْحَيُّ الْقَيُّومُ وَ أَسْأَلُهُ التَّوْبَةَ

ESTAGFIRULLAE-L-AZIMELLEZI LA ILAHE ILLA HUVE–L-HAJJU-L-KAJJUMU VE ES'ELUHUTTEVBETE

Šesto: ″Allahu moj, niko ne može spriječiti Tvoje davanje, niti iko može dati ono što Ti zabranjuješ, niti iko uticajan može uticati na Tvoju odluku.″[40]

اَللَّهُمَّ لاَ مَانِعَ لِمَا اَعْطَيْتَ وَ لاَ مُعْطِيَ لِمَا مَنَعْتَ وَ لاَ يَنْفَعُ ذَا الْجَدِّ مِنْكَ الْجَدُّ

ALLAHUMME LA MANI'A LIMA A'TAJTE VE LA MU'TIJE LIMA MENA'TE VE LA JENFE'U ZE-L-DŽEDDI MINKE-L-DŽEDDU

Sedmo: ″Nema boga osim Allaha, Vladara Jasnog!″[41]

لاَ اِلَهَ اِلا اللهُ الْمَلِكُ الْحَقُّ الْمُبِينُ

LA ILAHE ILLELLAHU-L-HAKKU-L-MUBIN

Osmo: ″Sa imenom Allahovim. Njegovim imenom ne može ništa nauditi ni na nebesima ni na zemlji i On sve čuje i Sveznajući je.″[42]

بِسْمِ اللهِ الَّذِي لاَ يَضُرُّ مَعَ اسْمِهِ شَيْءٌ فِي الأَرْضِ وَ لاَ فِي السَّمَاءِ وَ هُوَ السَّمِيعُ الْعَلِيمُ

BISMILLAHILLEZI LA JEDURRU ME'ASMIHI ŠEJ-UN FI-L-ERDI VE LA FISSEMAI VE HUVESSEMI'U-L-ALIM

Deveto: ″Gospodaru, neka je Tvoj salavat na Muhammeda, Tvog roba, Vjerovjesnika i Poslanika, nepismenog Vjerovjesnika, njegovu porodicu i ashabe i mnogi selam!″[43]

اَلَّلهُمّ صَلِّ عَلَى مُحَمَّدٍ عَبْدِكَ وَ نَبِيِّكَ وَ رَسُولِكَ النَّبِيِّ الأُمِّيِّ وَ عَلىَ آلِهِ وَ صَحْبِهِ وَ سَلِّمْ

ALLAHUMME SALLI ALA MUHAMMEDIN ABDIKE VE NEBIJJIKE VE RESULIKENNEBIJJI-L-UMIJJI VE ALA ALIHI VE SAHBIHI VE SELLIM

Deseto: ″Štitim se Allahom koji sve čuje i koji je Sveznajući od prokletog šejtana. Gospodaru moj, obraćam Ti se za zaštitu od šejtanskih priviđenja, i zaštiti me, Gospodaru od njihova prisustva.″[44]

أَعُوذُ بِاللهِ السَّمِيعِ الْعَلِيمِ مِنَ الشَّيْطَانِ الرَّجِيمِ رَبِّ أَعُوذُ بِكَ مِنْ هَمَزَاتِ الشَّيَاطِينِ وَ أَعُوذُ بِكَ رَبِّ اَنْ يَحْضُرُونِ

EUZUBILLAHISSEMI'I-L-ALIMI MINEŠŠEJTANIRRADIŽIMI RABBI EUZU BIKE MIN HEMEZATIŠŠEJATINI VE EUZU BIKE RABBI EN JAHDURUN.

Ovih deset rečenica, ako ih čovjek ponavlja, svaku po deset puta, to je stotina, a to je bolje od toga da jedan zikir ponavlja stotinu puta. Svaka od ovih rečenica, ponaosob, ima vrjednotu, i svaka od njih ima svoj uticaj na srce koji je različit od druge, a nefs, ako mijenjamo rečenice, će osjetiti neku vrstu odmora i neće se tako brzo zasititi i neće mu biti dosadno.

Što se tiče učenja, učiće određene ajete gdje predaje govore o njihovoj vrijednosti. Treba učiti suru ″Hamd″(Fatiha)[45],

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ (1) الْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ (2) الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ (3) مَالِكِ يَوْمِ الدِّينِ (4) إِيَّاكَ نَعْبُدُ وَإِيَّاكَ نَسْتَعِينُ (5) اهْدِنَا الصِّرَاطَ الْمُسْتَقِيمَ (6) صِرَاطَ الَّذِينَ أَنْعَمْتَ عَلَيْهِمْ غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلَا الضَّالِّينَ (7)

Ajetul-kursi[46],

اللَّهُ لَا إِلَهَ إِلَّا هُوَ الْحَيُّ الْقَيُّومُ لَا تَأْخُذُهُ سِنَةٌ وَلَا نَوْمٌ لَهُ مَا فِي السَّمَاوَاتِ وَمَا فِي الْأَرْضِ مَنْ ذَا الَّذِي يَشْفَعُ عِنْدَهُ إِلَّا بِإِذْنِهِ يَعْلَمُ مَا بَيْنَ أَيْدِيهِمْ وَمَا خَلْفَهُمْ وَلَا يُحِيطُونَ بِشَيْءٍ مِنْ عِلْمِهِ إِلَّا بِمَا شَاءَ وَسِعَ كُرْسِيُّهُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضَ وَلَا يَئُودُهُ حِفْظُهُمَا وَهُوَ الْعَلِيُّ الْعَظِيمُ (255)

Lillahi,[47]

لِلَّهِ مَا فِي السَّمَاوَاتِ وَمَا فِي الْأَرْضِ وَإِنْ تُبْدُوا مَا فِي أَنْفُسِكُمْ أَوْ تُخْفُوهُ يُحَاسِبْكُمْ بِهِ اللَّهُ فَيَغْفِرُ لِمَنْ يَشَاءُ وَيُعَذِّبُ مَنْ يَشَاءُ وَاللَّهُ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ (284) آَمَنَ الرَّسُولُ بِمَا أُنْزِلَ إِلَيْهِ مِنْ رَبِّهِ وَالْمُؤْمِنُونَ كُلٌّ آَمَنَ بِاللَّهِ وَمَلَائِكَتِهِ وَكُتُبِهِ وَرُسُلِهِ لَا نُفَرِّقُ بَيْنَ أَحَدٍ مِنْ رُسُلِهِ وَقَالُوا سَمِعْنَا وَأَطَعْنَا غُفْرَانَكَ رَبَّنَا وَإِلَيْكَ الْمَصِيرُ (285) لَا يُكَلِّفُ اللَّهُ نَفْسًا إِلَّا وُسْعَهَا لَهَا مَا كَسَبَتْ وَعَلَيْهَا مَا اكْتَسَبَتْ رَبَّنَا لَا تُؤَاخِذْنَا إِنْ نَسِينَا أَوْ أَخْطَأْنَا رَبَّنَا وَلَا تَحْمِلْ عَلَيْنَا إِصْرًا كَمَا حَمَلْتَهُ عَلَى الَّذِينَ مِنْ قَبْلِنَا رَبَّنَا وَلَا تُحَمِّلْنَا مَا لَا طَاقَةَ لَنَا بِهِ وَاعْفُ عَنَّا وَاغْفِرْ لَنَا وَارْحَمْنَا أَنْتَ مَوْلَانَا فَانْصُرْنَا عَلَى الْقَوْمِ الْكَافِرِينَ (286)

Šehidellahu...[48]

شَهِدَ اللَّهُ أَنَّهُ لَا إِلَهَ إِلَّا هُوَ وَالْمَلَائِكَةُ وَأُولُو الْعِلْمِ قَائِمًا بِالْقِسْطِ لَا إِلَهَ إِلَّا هُوَ الْعَزِيزُ الْحَكِيمُ (18)

Kulillahumme malikel mulki...[49],

قُلِ اللَّهُمَّ مَالِكَ الْمُلْكِ تُؤْتِي الْمُلْكَ مَنْ تَشَاءُ وَتَنْزِعُ الْمُلْكَ مِمَّنْ تَشَاءُ وَتُعِزُّ مَنْ تَشَاءُ وَتُذِلُّ مَنْ تَشَاءُ بِيَدِكَ الْخَيْرُ إِنَّكَ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ (26) تُولِجُ اللَّيْلَ فِي النَّهَارِ وَتُولِجُ النَّهَارَ فِي اللَّيْلِ وَتُخْرِجُ الْحَيَّ مِنَ الْمَيِّتِ وَتُخْرِجُ الْمَيِّتَ مِنَ الْحَيِّ وَتَرْزُقُ مَنْ تَشَاءُ بِغَيْرِ حِسَابٍ (27)

Lekad džaekum...[50]

لَقَدْ جَاءَكُمْ رَسُولٌ مِنْ أَنْفُسِكُمْ عَزِيزٌ عَلَيْهِ مَا عَنِتُّمْ حَرِيصٌ عَلَيْكُمْ بِالْمُؤْمِنِينَ رَءُوفٌ رَحِيمٌ (128) فَإِنْ تَوَلَّوْا فَقُلْ حَسْبِيَ اللَّهُ لَا إِلَهَ إِلَّا هُوَ عَلَيْهِ تَوَكَّلْتُ وَهُوَ رَبُّ الْعَرْشِ الْعَظِيمِ (129)

Lekad sadekallahu resulehurru'ja...[51]

لَقَدْ صَدَقَ اللَّهُ رَسُولَهُ الرُّؤْيَا بِالْحَقِّ لَتَدْخُلُنَّ الْمَسْجِدَ الْحَرَامَ إِنْ شَاءَ اللَّهُ آَمِنِينَ مُحَلِّقِينَ رُءُوسَكُمْ وَمُقَصِّرِينَ لَا تَخَافُونَ فَعَلِمَ مَا لَمْ تَعْلَمُوا فَجَعَلَ مِنْ دُونِ ذَلِكَ فَتْحًا قَرِيبًا (27) هُوَ الَّذِي أَرْسَلَ رَسُولَهُ بِالْهُدَى وَدِينِ الْحَقِّ لِيُظْهِرَهُ عَلَى الدِّينِ كُلِّهِ وَكَفَى بِاللَّهِ شَهِيدًا (28) مُحَمَّدٌ رَسُولُ اللَّهِ وَالَّذِينَ مَعَهُ أَشِدَّاءُ عَلَى الْكُفَّارِ رُحَمَاءُ بَيْنَهُمْ تَرَاهُمْ رُكَّعًا سُجَّدًا يَبْتَغُونَ فَضْلًا مِنَ اللَّهِ وَرِضْوَانًا سِيمَاهُمْ فِي وُجُوهِهِمْ مِنْ أَثَرِ السُّجُودِ ذَلِكَ مَثَلُهُمْ فِي التَّوْرَاةِ وَمَثَلُهُمْ فِي الْإِنْجِيلِ كَزَرْعٍ أَخْرَجَ شَطْأَهُ فَآَزَرَهُ فَاسْتَغْلَظَ فَاسْتَوَى عَلَى سُوقِهِ يُعْجِبُ الزُّرَّاعَ لِيَغِيظَ بِهِمُ الْكُفَّارَ وَعَدَ اللَّهُ الَّذِينَ آَمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ مِنْهُمْ مَغْفِرَةً وَأَجْرًا عَظِيمًا (29)

pa do kraja sure,

Elhamdulillahillezi lem jettehiz veleden...[52]

وَقُلِ الْحَمْدُ لِلَّهِ الَّذِي لَمْ يَتَّخِذْ وَلَدًا وَلَمْ يَكُنْ لَهُ شَرِيكٌ فِي الْمُلْكِ وَلَمْ يَكُنْ لَهُ وَلِيٌّ مِنَ الذُّلِّ وَكَبِّرْهُ تَكْبِيرًا (111)

pa do kraja ajeta i prvih pet ajeta sure Hadid,[53]

سَبَّحَ لِلَّهِ مَا فِي السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَهُوَ الْعَزِيزُ الْحَكِيمُ (1) لَهُ مُلْكُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ يُحْيِي وَيُمِيتُ وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ (2) هُوَ الْأَوَّلُ وَالْآَخِرُ وَالظَّاهِرُ وَالْبَاطِنُ وَهُوَ بِكُلِّ شَيْءٍ عَلِيمٌ (3) هُوَ الَّذِي خَلَقَ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضَ فِي سِتَّةِ أَيَّامٍ ثُمَّ اسْتَوَى عَلَى الْعَرْشِ يَعْلَمُ مَا يَلِجُ فِي الْأَرْضِ وَمَا يَخْرُجُ مِنْهَا وَمَا يَنْزِلُ مِنَ السَّمَاءِ وَمَا يَعْرُجُ فِيهَا وَهُوَ مَعَكُمْ أَيْنَ مَا كُنْتُمْ وَاللَّهُ بِمَا تَعْمَلُونَ بَصِيرٌ (4) لَهُ مُلْكُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَإِلَى اللَّهِ تُرْجَعُ الْأُمُورُ (5)

zadnja tri ajeta sure Hašr,[54]

هُوَ اللَّهُ الَّذِي لَا إِلَهَ إِلَّا هُوَ عَالِمُ الْغَيْبِ وَالشَّهَادَةِ هُوَ الرَّحْمَنُ الرَّحِيمُ (22) هُوَ اللَّهُ الَّذِي لَا إِلَهَ إِلَّا هُوَ الْمَلِكُ الْقُدُّوسُ السَّلَامُ الْمُؤْمِنُ الْمُهَيْمِنُ الْعَزِيزُ الْجَبَّارُ الْمُتَكَبِّرُ سُبْحَانَ اللَّهِ عَمَّا يُشْرِكُونَ (23) هُوَ اللَّهُ الْخَالِقُ الْبَارِئُ الْمُصَوِّرُ لَهُ الْأَسْمَاءُ الْحُسْنَى يُسَبِّحُ لَهُ مَا فِي السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَهُوَ الْعَزِيزُ الْحَكِيمُ (24)

a ako prouči i deset, poklonjenih od Hidra as. Ibrahimu Tijemiju, koje su oporučene da se uče i ujutro i naveče, upotpunio je vrijednost i sabrao sve spomenute dove.

Bilježi se od Kerez b. Vebre, koji je bio jedan od ebdala, da je rekao: ″Došao mi je jedan brat iz Šama i dao mi poklon, uz riječi:

- Kereze, primi ovaj poklon jer ćeš rijetko biti u prilici dobiti nešto slično.

- A ko je tebi poklonio taj poklon, brate? – upitah

- Meni ga je dao Ibrahim Tijemi.

- Zar nisi pitao Ibrahima od koga ga je on dobio?

- On mi je rekao: - Sjedio sam u dvorištu Kabe, izgovarajući Lailahe illellah, slaveći, veličajući i zahvaljujući Allahu, kada mi je prišao neki čovjek i nazvao mi selam. Sjeo mi je s desne strane. U svom životu nisam vidio ljepšeg čovjeka, bolje obučenog i namirisanijeg od njega. Upitao sam ga: - Allahov robe, ko si ti? – a on mi je odgovorio: - Ja sam Hidr.

- Šta te meni dovelo?

- Došao sam da te poselamim i zbog toga što sam te zavolio u ime Allaha, a i da ti predam jedan poklon.

- Kakav to poklon?

- Trebaš prije izlaska sunca, kada je podne i prije njegova zalaska proučiti Fatihu, Ennas, El felek, Ihlas, Kafirun i Ajetul kursi, svaki od njih po sedam puta, a na kraju učenja reći: - Slavljen neka je Allah, Njemu svaka hvala i nejma drugog boga osim Allaha. Allah je najveći (sedam puta), donijeti salavat na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, sedam puta, zamoliti da Allah oprosti grijehe tebi, tvojim roditeljima i svim vjernicima i vjernicama, sedam puta i reći: - Allahu moj, učini sa mnom i njima svima, prije ili kasnije, u vjeri, dunjaluku i ahiretu, ono što si Ti dostojan, a nemoj s nama uraditi ono što smo mi zaslužili, Gospodaru naš, uistinu si Ti Onaj koji puno prašta i koji je blag, Plemenit i Darežljiv, Milosrdan i Milostiv. sedam puta, i gledaj da to ne propuštaš ni jutrom ni večerom.

اَللَّهُمَّ افْعَلْ بِي وَ ِبهِمْ عَاجِلاً وَ آجِلاً فِي الدِّينِ وَ الدُّنْيَا وَ الآخِرَةِ مَا اَنْتَ لَهُ اَهْلٌ وَ لاَ تَفْعَلْ بِنَا يَا مَوْلاَنَا مَا نَحْنُ لَهُ اَهْلٌ اِنَّكَ غَفُورٌ حَلِيمٌ جَوَّادٌ كَرِيمٌ رَؤُوفٌ رَحِيمٌ

ALLAHUMME F'AL BI VE BIHIM 'ADŽILEN VE ADŽILEN FIDDINI VEDDUN-JA VE-L- AHIRETI MA ENTE LEHU EHLUN VA LA TEF'AL BINA JA MEVLANA MA NAHNU LEHU EHLUN INNEKE GAFURUN HALIMUN DŽEVVADUN KERIMUN REUFURRAHIM

- Upitao sam ga: - A ko ti je dao taj poklon?

- Dao mi ga je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem,

- Reci mi koja je nagrada za to?

- Kada vidiš (usniješ) Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, pitaj ga o tome i on će ti kazati.

Tada je Ibrahim Tijemi rekao da je jednom usnio meleke kako su došli po njega i ponijeli ga i tako ga odnijeli u džennet, i on je onda opisao kakav je džennet i njegove ljepote. Onda je upitao meleke: - Kome su ovi sevapi i ove ljepote?

- Za onoga koji radi ono što i ti radiš. – rekoše meleki.

- Pojeo sam od plodova i napojili su me pićem, a onda je došao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u pratnji sedamdeset Vjerovjesnika i sedamdeset safova meleka, a svaki saf je bio koliko bi bilo potrebno ispuniti prostor između istoka i zapada, pa mi je prišao, nazvao mi selam, primio za ruku i ja upitah – Allahov Poslaniče, Hidr mi je rekao da je od tebe čuo ovaj hadis.

- Istinu je rekao Hidr, istinu je rekao Hidr, i sve ono što ti kaže je istina. On je zemaljski učenjak i vođa ebdala, i jedan od Allahovih vojnika na zemlji.

- Allahov Poslaniče, onaj ko uradi ovo, ili u praksi svojoj provede a ne vidi ono što sam ja vidio u svome snu, hoće li imati istu nagradu koju imam i ja?

- Tako mi Onoga koji me poslao kao stvarnog Vjerovjesnika, svaki koji bude to radio imaće nagradu, makar me i ne vidio i makar i ne vidio dženneta. Biće mu oprošteni svi griijesi koje je počinio i Allah će ga poštediti Svoje srdžbe i osvete i narediće lijevom meleku pratiocu da ne zapisuje njegove grijehe do godinu dana. Tako mi Onoga koji me poslao kao Vjerovjesnika, ovo će raditi i praktikovati samo onaj koji je stvoren kao sretnik, a napustiće ovo samo onaj koga je Allah stvorio kao nesretnika.

Ibrahim je proveo četiri mjeseca ništa ne jedući i ne pijući, vjerovatno zbog ovoga sna.″

Ovo je što se tiče zadaće učenja, a ako tome doda i učenje Kur'ana, to je još bolje, jer Kur'an objedinjuje i zikir i razmišljanje i dovu, naročito ako je propraćen razmišljanjem. Sve smo to objasnili u poglavlju o učenju Kur'ana.

Što se tiče razmišljanja, neka i to bude jedna od zadaća čovjeka, a o onome o čemu bi trebalo razmišljati i na kakav način, govorili smo u poglavlju o razmišljanju iz Rub'i l mundžijat ali se u osnovi svodi na dvoje:

- Da razmišlja o onome što će mu koristiti; odnos s drugima, svođenje računa sa samim sobom, o svojim grijesima i propustima, da isplanira svoje dnevne aktivnosti, da pokuša odagnati sve prepreke koje bi mu se mogle ispriječiti na putu činjenja dobra, da se podsjeća svojih propusta i svega što ga je ometalo od dobrih djela, da u srcu donese lijepe odluke i namjere koje se tiču i njega a i ostalih muslimana.

- O onome što mu može pomoći u otkrovenju, a to tako što će razmišljati o Allahovim blagodatima i njihovoj brojnosti, i javnim i tajnim, kako bi se povećalo njegovo poimanje samih blagodati i kako bi se povećala njegova zahvalnost, da razmišlja o Allahovim kaznama i Njegovoj svemoći, kako bi spoznao Allahovu neosvisnost od svih stvorenja i kako bi se više bojao da uradi nešto što bi moglo izazvati Allahov gnjev.

Svaki od ovih ogranaka ima svoje podogranke o kojima se da razmišljati i koje jedni mogu vidjeti i uočiti dok to drugi nisu u stanju. O tome smo opširno pričali u poglavlju o razmišljanju.

Razmišljanje je potrebno kada god se za to pruži prilika, jer je to jedan od najčasnijih vidova ibadeta jer se u njemu kriju dvije stvari, sadrži sami zikir, povećaje se spoznaja, jer je razmišljanje ključ spoznaje i povećanje ljubavi, jer srce ne voli osim onoga u čiju je vrijednost ubijeđeno, a Allahova vrijednost se ne može otkriti osim ako se ne znaju Njegova svojstva, Svemoć i nedostižnost Njegova stvaranja. Tako se kroz razmišljanje dolazi do spoznaje, a kroz spoznaju do veličanja a kroz veličanje do ljubavi.

Zikir uzrokuje i simpatiju (prijatnost), što je jedna vrsta ljubavi, ali je ljubav kao rezultat spoznaje, mnogo jača i postojanija. Primjer ljubavi arifa (onog koji je spoznao) i simpatije zakira (onog koji spominje) a koji nije u stanju da dokuči krajnje postojanje, je kao primjer onoga koji voli, lično videći ljepotu, poznajući sva lijepa svojstva i pozitivne osobine voljene osobe i koji se na sebi uvjerio u sve ono što zna po čuvenju, i primjer onoga koji je o osobi prema kojoj gaji simpatije samo čuo od drugih, ne imajući uvida ni u lik ni u izgled ni u osobine te voljene osobe. Ljubav takvog nikako ne može biti jednaka ljubavi onoga koji se osvjedočio, i nikako ne može biti vijest o nekom događaju kao samo prisustvo događaju.

Ljudi koji ustrajno Allaha spominju i srcem i jezikom, koji vjeruju u ono s čime su došli Allahovi Poslanici, vjerovanjem svjetine, oni o Allahovim svojstvima i njihovoj ljepoti imaju samo onakvu predstavu koja im je data kada im je kazivano o tim Svojstvima. Dok su oni koji su spoznali u drugačijoj situaciji, jer su oni sagledali i vidjeli ta Svojstva kroz jedno unutarnje viđenje koje je mnogo jače od nama poznatog fizičkog viđenja, jer još niko svojim fizičkim okom nije bio u stanju vidjeti Boga, niti će to ko moći, međutim svako na svoj način i shodno svojim sposobnostima može da se osvjedoči u ljepotu Allahovih svojstava. Uzvišeni Allah ima sedamdeset pokrova od Nura, i kada god čovjek dosegne jedan misli da je došao do samoga kraja, od ljepote onoga što osjeti i vidi. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže:

«إِنَّ لِلَّهِ سَبْعِينَ حِجَاباً مِنْ نُورٍ لَوْ كَشَفَهَا لأَحْرَقَتْ سَبَحَاتُ وَجْهِهِ كُلَّ ما أَدْرَكَ بَصَرُهُ»

″Uzvišeni Allah ima sedamdeset pokrova od nura, i kada bi ih uklonio, ljepota Njegove pojave bi spržila sve što oko vidi.″[55] Svi ti zastori su različiti i ta svjetla su raznovrsna, kao što je raznovrsno svjetlo sunca, mjeseca i zvijezda. Kao da je prvi zastor i najmanji, a onda slijede sve veći i veći, i na osnovu ovoga neke sufije tumače deredže Ibrahima as.

{فَلَّما جَنَّ عليْهِ اللَّيْلُ}

″i kada nastupi noć″ kada mu se smrče

{رَأَى كَوْكَباً}

″on ugleda zvijezdu″tj. dostiže jedan od nuranskih zastora, i ovdje se upoređuje sa zvijezdom. Nije se ovdje htjelo ukazati na pravu zvijezdu, jer ni u jednom narodu, istaknuti pojedinci nisu robovali i pokoravali se tjelesima. Oni su spoznavali na prvi pogled i ono što je bilo nevidljivo običnoj svjetini nije moglo biti skriveno i Ibrahimu as. Zastor koji se naziva nurom, ne podrazumijeva svjetlost koju možemo iskusiti uz pomoć naših osjetila, nego se tu misli i podrazumijeva ista ona svjetlost spomenuta u Allahovim riječima:

{اللّهُ نُورُ السَّمَواتِ والأرْضِ مَثَلُ نُورِهِ كَمِشْكَاةٍ فيَها مِصْبَاحٌ}

″Allah je izvor svjetlosti nebesa i zemlje! Primjer svjetlosti Njegove je udubina u zidu u kojoj je svjetiljka...″[56]

Preskočićemo ova tumačenja jer su ona izvan uobičajenih shvatanja, a može se doći do pravog shvatanja samo kroz čisto razmišljanje. Malo je ljudi koji su u stanju razmišljati na ovaj način.

Ove četiri zadaće, a mislim na dovu, zikir, učenje Kur'ana i razmišljanje, potrebne su onome koji hoće Onaj svijet, poslije klanjanja sabah namaza. Svaki vird se uči tek poslije obavljenog namaza, a ne bi se trebalo zanimati, poslije namaza, ničim osim ovoga četvoroga. Čovjek će se osposobiti za provedbu ovoga ako uzme svoje oružje i štit, post je štit koji stješnjava šejtanske puteve kojim on nastoji odvratiti od pravoga puta. Poslije zore nema nikakvog namaza osim dva rekata sabahskog sunneta i dva rekata farza, do izlaska sunca. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovi ashabi su koristili ovo vrijeme u zikiru. To mu je, čovjeku, najpreče, osim ako ga san ne savlada prije nego dođe vrijeme farza, tada mu je bolje klanjati farz, kako bi otjerao drijem.

Drugi vird: Između izlaska sunca i jutra (dahveta) vremena koje je između izlaska sunca i podne, a to kada prođe tri sata od dana, ako uzmemo da dan traje dvanaest sati, i to bi bila četvrtina dana. U ovoj četvrtini imaju dvije dodatne obaveze. Jedna od njih je duha namaz, a o njemu smo pričali u poglavlju o namazu. Duha će se klanjati dva rekata ako je sunce odskočilo od horizonta koliko je pola koplja, a klanjaće se četiri, šest ili osam rekata ako je sunce počelo zračiti toplotom i ako osjetimo vrućinu tla pod nogama. Na prvo vrijeme duha namaza se odnose Allahove riječi:

{يُسَبِّحْنَ بالعَشِيِّ والإشْرَاقِ}

″da zajedno s njim hvale Allaha prije nego što sunce zađe i poslije pošto grane.″[57] Grane, u značenju potpune pojave sunčeva svjetla na način da sunce se uzdigne iznad prašine i magle, a vrijeme četiri rekata je vrijeme visoke dahve o kojoj Allah kazuje:

{والضُّحَى واللَّيْلِ إذا سَجَى}

″Tako mi jutra i noći kada se utiša.″[58] Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je jedne prilike izašao među svoje ashabe kada je sunce izašlo i zatekao ih kako klanjaju, pa je visokim glasom zavikao:

«أَلاَ إِنَّ صَلاةَ الأَوَّابِـينَ إِذَا رَمِضَتِ الفِصَالُ»

″Namaz onih koji hitaju ahiretu je kada se kosti zagriju.″[59] Zbog toga kažemo da, ako se čovjek odlučio za jedan namaz, onda mu je ovo drugo, najbolje vrijeme za duha namaz, mada je prava vrijednost namaza onda kada se klanja između dva vremena u kojem je mekruh klanjati, a to je od izlaska sunca pa dok ono ne odskoči koliko za polovinu koplja i do njegovog položaja kada je na sredini neba, polovica između ova dva vakta je pravo vrijeme. Duha namaz se zove svaki namaz koji se klanja u ovom vremenu, a dva rekata poslije izlaska kao da su na početku vremena kada je dozvoljeno klanjati, jer Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže:

«إِنَّ الشَّمْسَ تَطْلُعُ وَمَعَهَا قَرْنُ الشَّيْطَانِ فَإِذَا ارْتَفَعَتْ فَارَقَها»

″Sunce izlazi i s njim dva šejtanska roga, pa kada se uzdigne, onda ga šejtan ostavlja.″Najmanje što sunce treba da se uzdigne je da se jasno ukaže njegov disk na horizontu.

Druga zadaća u ovom vremenu je dobročinstva koja su uobičajena među ljudima u ranim jutarnjim satima, obilazak bolesnika, ispraćaj dženaze, potpomaganje u dobru, prisustvovanje naučnim skupovima, i slične stvari kojim se pomaže muslimanima. Ako ne bi imao ništa od toga ili to nije uobičajeno u njegovoj sredini, vratiće se četveroma nabrojanom, i ako hoće, tome neka pridruži nafile namaze koji jesu pokuđeni klanjati za vrijeme izlaska sunca ali sada nisu. Tako namaz postaje petim dijelom onome koji to hoće. Poslije farza sabaha, pokuđeno je klanjati bilo šta što nije spomenuto, pa je stoga ljepše ograničiti se na Tehijjetul mesdžid, zikir, učenje Kur'ana, dovu i razmišljanje.

Treći vird: Od dahve, pa do polovine dana. Ako svoj dan, koji smo pretpostavili da ima dvanaest sati, podijelimo vidjećemo da svaka tri sahata ima namaz., pa je prva tri sahata poslije izlaska sunca vrijeme duha namaza, u druga tri sahata je vrijeme podne namaza, u treća tri sahata je vrijeme ikindije, a u četvrta je akšam. Duha je u odnosu na podne kao što je ikindija u odnosu na podne i akšam, samo što duha namaz nije stavljen u obavezu ljudima zbog njihovog predavanja poslovima u tim trenucima, pa je postala dobrovoljnim namazom. U ovom vremenu, pored četiri nabrojane stvari imamo još dvije: Nastojanje da se zaradi za život, odlazak na pijacu, ako je trgovac da bude pošten i povjerljiv, ako je zanatlija da bude prijazan i da ni u jednom momentu ne napušta spominjanje Allaha, i da se ograniči na onoliko koliko mu je potrebno za taj dan, njemu i njegovoj porodici, bez obzira koliko bi bio u stanju zaraditi. Kada zaradi koliko mu je potrebno za taj dan, neka se vrati u Kuću svoga Gospodara i neka zarađuje ono što će mu biti potrebno na Onome svijetu, jer je potreba za ahiretskom opskrbom veća, uživanje na ahiretu dugotrajnije, pa samim tim i trud da se zaradi je važniji od brige za zaradom na ovom svijetu. Zbog toga se kaže: - Vjernika ćeš naći na jednom od tri mjesta; ili u džamiji, ili u njegovoj kući kako se sklonio od besposlice ili kako zarađuje ono što mu je neophodno za život.

Malo je onih koji znaju ocijeniti koliko im je neophodno, nego većina smatra ono što je višak neophodnim, a sve to zbog toga što im šejtan prijeti siromaštvom i nagovara ih na nepodopštine, pa ljudi onda sakupljaju ono što neće koristiti, sve iz straha od siromaštva, a Allah im obećava oprost od grijeha i Svoju opskrbu, ali ljudi neće to da slušaju i tome da se povinjuju i tome da teže.

Druga stvar je kajlula (podnevni počinak) koja je sunnet i kojom se čovjek jača za provođenje noćnog ibadeta, kao što je sehur sunnet kako bi se proveo dan posteći. Ako i ne bi ustao na noćni namaz, ili ako ne bi spavao na podne, možda neće ni činiti dobra u tom periodu i možda se udruži sa besposličarima. Stoga mu je san i počinak na podne mnogo bolji za njega samoga, makar i ne mogao činiti zikira u to vrijeme. U snu čovjek ne priča niti koga vrijeđa, pa su zbog toga neki rekli: - Doći će vrijeme kada će se morati šutjeti i kada će san čovjeku biti najbolji ibadet i najkorisnije djelo.

Koliko li je samo ljudi kojima je san najbolji ibadet koji čine?! – a to zbog toga što se svojim ibadetom želi pokazati pred drugim ljudima, a sam ibadet je lišen iskrenosti i predanosti Allahu. Možemo zamisliti šta je tek sa onim koji je nemaran i koji je griješnik?! Sufjan Sevri je govorio: ″Generaciji Dobrih prethodnika je bio običaj da, kada imaju slobodnog vremena, se prepuste spavanju, želeći time spas i sigurnost.″Ako bi spavanje bilo radi toga da bi se čovjek zaštitio od grijeha i s namjerom da se noć provede u ibadetu, onda je takvo spavanje dobro djelo za koje će čovjek biti nagrađen. U svemu ovome treba voditi računa da se probudi prije podne kako bi mogao se pripremiti za namaz uzimanjem abdesta i dolaska u džamiju prije početka namaskog vremena, jer to je jedno od dobrih djela. Ako čovjek ne bi spavao, niti zarađivao, nego bi svoje vrijeme popunio namazom i zikirom, onda mu je to najbolje što tog dana može da uradi, jer tada ljudi ne vode računa o Allahu, nego su zauzeti dunjalučkim brigama. Srce predano svome Gospodaru onda kada su ostali ljudi daleko od Njegovih vrata, je zaslužno da ga Allah očisti i počasti Svojom blizinom i spoznajom. Vrijednost tog perioda je kao i provođenje noći u ibadetu, jer ljudi su noću obuzeti snom a danju su obuzeti slijeđenjem svojih prohtjeva i svođenjem dunjalučkih poslova. To je jedno od značenja Allahovih riječi:

{وَهُوَ الَّذي جَعَلَ اللَّيْلَ والنَّهارَ خِلْفَةً لمَنْ أرَادَ أنْ يَذَّكَّرَ}

″On čini da se noć i dan smjenjuju, to je pouka za onoga koji hoće da razmisli ili želi da bude blagodaran.″[60] Znači, noć zamjenjuje dan i obrnuto, u koristi i vrijednosti. Drugo značenje je da se u jednom nadoknadi propušteno u drugom.

Četvrti vird: Od kada sunce bude na polovini neba pa do završetka podne namaza i podnevskih sunneta. Ovo je najkraće vrijeme dnevnih virdova i najvrjednije. Kada se abdesti za namaz, prije podne, i dođe u džamiju i kada muezin počne s ezanom, neka sačeka kraj ezana i onda neka ustane i neka klanja, u vremenu između ezana i ikameta, to je vrijeme zuhra koje Allah spominje u riječima:

{وَحِيِنَ تُظْهِرُونَ}

″i u podne.″[61] U tom vremenu neka klanja četiri rekata sunneta s jednim selamom. [62]Ovakav način je prenešen od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a šafijdski mezheb zagovara da se klanja po dva rekata kao i sve ostale nafile.[63] Neka se potrudi da odulji ova četiri rekata jer se u to vrijeme otvaraju vrata nebesa, kao što smo o tome naveli hadis kada smo govorili o dobrovoljnim namazima, i neka na četiri rekata prouči suru Bekaru, ili neku suru koja sadrži dvije stotine ajeta, jer se u ovim trenucima uslišava dova. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je volio da se u ovim trenucima uzdižu njegova dobra djela, potom je klanjao farz u džematu, nakon četiri duga ili kratka rekata, ali ih nikad nije izostavljao. Potom, poslije farza, neka klanja dva rekata sunneta, ili četiri rekata, ali je Ibn Mes'ud govorio da je mekruh (pokuđeno) nakon farza klanjati isti broj rekata kao u farza, bez prekidanja, tj. bez predavanja selama. Mustehab je da na ovim rekatima, koji su poslije farza, prouči ajetul kursiju i završetak sure Bekare i ajete koje smo naveli u prvom virdu, kako bi mu to bilo objedinjenje dove, zikira, učenja Kur'ana, namaza, zahvale Allahu i veličanja Allaha, a sve u odabranom vremenu.

Peti vird: Poslije podne namaza pa do ikindije. Lijepo je to vrijeme provesti u džamiji u zikiru i namazu, ili u činjenju nekog drugog dobrog djela i iščekivati namaz, ne izlazeći iz džamije. Jedno od vrlo vrijednih dobrih djela je iščekivati namaz poslije namaza i tako su radili Dobri prethodnici. Onaj koji bi ušao u džamiju, u njihovo vrijeme, između namaza, čuo bi zujanje koje je bilo slično pčelinjem, a kao proizvod njihovog učenja Kur'ana i zikira. Onaj koji smatra da mu je bolje da u kući provodi vrijeme koje je između namaza, jer u kući se može u većoj mjeri predati ibadetu i to će biti bolje po njegovu vjeru, takvom je preče da ode kući poslije sklanjanog namaza u džematu. Provođenje ovog vremena u ibadetu, kada su ljudi zaokupljeni drugim poslovima, je kao provođenje u ibadetu vremena navedenog u trećem virdu. Mekruh je, u ovo vrijeme spavati onome koji je spavao prije podne, jer ne treba da se spava dva puta u toku dana. Jedan od naših učenjaka je rekao: ″Troje uzrokuje Allahovu srdžbu; smijeh bez razloga, jelo bez da se gladno i dnevno spavanje bez noćnog bdijenja.″ Granica spavanja je, ako je dan dvadeset i četiri sata, da se spava osam sahata, i danju i noću, pa ako se spavalo ovoliko vremena noću, onda nema potrebe da se spava i danju, a ako mu treba da namiri na to vrijeme, onda neka ga nadoknadi danju. Sasvim je dovoljno čovjeku, koji živi šezdeset godina, da, od života mu, propadne dvadeset godina. Kako god spava osam sahata što je trećina, tako mu se smanjuje trećina života, ali je san hrana duši kao što je jelo hrana tijelu i kao što je nauka i zikir hrana srcu. Ako bi se poremetila ova ravnoteža, moglo bi dovesti do fizičkih i duhovnih poremećaja, osim kod onih osoba koje su se postepeno navikli na malo sna. Ovo je jedan od najdužih virdova i ujedno najinteresantnijih. To je jedan od ''asala'' spomenutih u riječima Uzvišenog:

{وللّهِ يسْجدُ مَنْ في السَّموات والأرْض طوعاً وكرهاً وظِلالُهُم بالغدوّ والآصَالِ}

″Allahu se pokorava sve što je na nebesima i na zemlji, htjeli ili ne htjeli, a i sjene njihove, ujutro i u sumrak.″[64] Ako se Allahu pokoravaju neživa bića, kako se onda čovjek smije drznuti pa ne iskazati svoje robovanje i pokornost u ovim trenucima?!

Šesti vird: Nastupom ikindijskog vremena nastaje i vrijeme šestog virda, i to je vrijeme kojim se Allah kune kada kaže: {والعَصْرِ} ″Tako Mi vremena (asra)″[65] i ovo je jedno od značenja ove zakletve, to je također jedan od ''asala'', a također i sumrak koji je spomenut u riječima Uzvišenog:

{بالعشيِّ والإشْراقِ}

″...prije nego što sunce zađe i poslije što grane.″[66] Za vrijeme ovoga virda nema nikakvog namaza osim četiri rekata sunneta koji se klanjaju između ezana i ikameta, potom se klanja farz, a nakon toga se prelazi na četiri vrste koje smo spomenuli kada smo govorili o prvom virdu, i time se bavi sve dok se sunce ne uzdigne u tolikoj mjeri da požuti, tj. počne da gubi svoju snagu. Najbolje je u ovome vremenu učiti Kur'an s razumijevanjem i razmišljanjem o proučenom i time ćemo onda obuhvatiti zikir, dovu i razmišljanje. U ovom dijelu dana se najviše ispoljavaju ova tri dijela.

Sedmi vird: Kada sunce izgubi svoj sjaj u tolikoj mjeri da ga zaklonu prašina i isparavanja sa zemlje, onda nastaje vrijeme ovoga virda. Sličan je prvom virdu koji se uči od izlaska sunca do njegovog uzdizanja iznad zemlje, jer je ovaj vird prije zalaska kao što je onaj prije izlaska. Na njega se odnose Allahove riječi:

{فَسُبْحَانَ اللّهِ حينَ تُمْسُونَ وحينَ تُصْبحِونَ}

″Pa, hvaljen neka je Allah kad god omrknete i kad god osvanete.″[67] Ovo je drugi kraj dana spomenut u riječima Uzvišenog:

{فَسَبِّحْ وأطْرَافَ النَّهارِ}

″...i na krajevima dana.″[68] Hasan kaže: ″Više su vodili računa o sumraku, nego o svitanju, i više su izražavali poštovanje ovom dijelu dana.″(Dobri prethodnici op. prev.) Jedan od Dobrih prethodnika je rekao: ″Početak dana je za dunjaluk a njegov smiraj je za ahiret.″Mustehab je u ovo doba dana činiti tespih i u naročitoj mjeri istigfar, i ostalo što smo naveli u prvom virdu, kao da se govori: ″Tražim oprosta za svoje grijehe od Allaha osim kojeg drugog boga nema. On je Vječnoživi i Svedržeći. Tražim od Njega da primi moju tevbu″″Slavljen neka je Veličanstveni Allah i Njemu neka je apsolutna hvala.″Sve ovo je uzeto na osnovu riječi Uzvišenog:

{وَاسْتَغْفِرْ لِذَنْبِكَ وَسَبِّحْ بِحَمْدِ رَبِّكَ بِالْعَشِيِّ وَالْإِبْكَار}

″...i moli da ti budu oprošteni tvoji grijesi, i Gospodara svoga krajem i početkom dana veličaj i hvali.″[69] Istigfar činiti imenima spomenutim u Kur'anu je ponajbolje kao:

{ اسْتَغْفِرُوا رَبَّكُمْ إِنَّهُ كَانَ غَفَّارًا}

″Tražite od Gospodara svoga oprosta jer On, doista, mnogo prašta.″[70]

{اسْتَغْفِره إنه كان تَوَّاباً}

″...i moli Ga da ti oprosti, On je uvijek pokajanje primao.″[71]

{ربِّ اغْفِرْ وارْحَمْ وأنتَ خَيْرُ الرَّاحمين}

″Gospodaru moj, oprosti i smiluj se, Ti si najmilostiviji.″[72]

{فاغْفِرْ لنا وارْحَمْنا وأنْتَ خَيْرُ الرَّاحمين}

″... zato nam oprosti i smiluj nam se, jer Ti si najmilostiviji.″[73]

{فاغْفِرْ لنا وارْحَمْنَا وأنت خَيْرُ الغَافِريَن}

″..pa nam oprosti i smiluj nam se, jer Ti praštaš najviše.″[74] Mustehab je da, prije zalaska sunca uči suru Veššemsi, Vellejli i Muavvezetejn. Lijepo je da zalazak sunca dočeka u istigfaru, a kada čuje ezan za akšam neka kaže: ″Gospodaru moj, tvoja noć dolazi a dan odlazi...″kao što smo već naveli, a onda neka se odazove pozivu i neka klanja akšam. Sa zalaskom sunca završavaju i dnevni virdovi pa neka čovjek pogleda u kakvom je stanju i neka svede račun sa samim sobom. Time je prevalio jedan dio puta. Ako je njegov današnji dan jednak jučerašnjem, bez ikakvog pomaka nabolje, onda je on od onih koji nisu uspjeli u svojoj trgovini, a ako mu je današnji dan gori od jučerašnjeg, onda je od onih koji su prokleti, jer Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže:

«لا بُورِكَ لِي فِي يَوْمٍ لا أَزْدَادُ فِيهِ خَيراً»

″Neka mi ne bude nikakvog bereketa u danu u kojem nisam pojačao svoja dobra djela.″[75] Ako uvidi da je u tom danu uradio dovoljno dobra i da je uspio izbjeći grijehe, to mu je dobar znak i neka zahvali Allahu na Njegovoj podršci, a ako vidi da nije tako, onda neka iskoristi noć kako bi nadoknadio propušteno, jer dobra djela poništavaju hrđava. Neka Allahu zahvaljuje na zdravlju koje mu je podario i ostatak noći neka provodi u nadoknađivanju propuštenog, i neka pokuša da u srce unese svijest o tome da je dan njegovog života dan kojem će doći sumrak i noć, ali noć poslije koje nema novog dana. Tada će, s tom konačnom noći, biti zatvorena vrata za popravljanje i nadoknađivanje. Nesumnjivo je život sastavljen od određenog broja dana koji neumitno prolaze, a njihov ukupan broj se smanjuje nestajenjem pojedinih.

Noćni virdovi

Prvi: Kada sunce zađe, neka klanja akšam, a onda neka se potrudi da vrijeme između dva noćna namaza provede u ibadetu i tako neka ostane sve dok ne nestane i zadnjeg traga sunčevog rumenila, kada nastaje vrijeme jacije, a Allah se kune ovim dijelom dana, pa kaže:

{فَلا أُقْسِمُ بالشَّفَقِ}

″I kunem se rumenilom večernjim.″[76] Namaz u tom vremenu je početak noći i noćnih aktivnost i jedan od ''anaa'' spomenutih u riječima Uzvišenog:

{وَمِنْ آناءِ اللَّيَلِ فَسَبِّحْ}

″...i obavljaj je u noćnim časovima.″[77] To je namaz evvabina (povratnika) i o tome namazu Allah govori u riječima:

{تَتَجَافَى جُنُوبُهُمْ عَنِ المضَاجِعِ}

″Bokovi njihovi se postelja lišavaju.″[78] Prenosi se od Hasana da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao kada je bio upitan o ovome ajetu:

«الصَّلاةُ بَـيْنَ العِشَاءَيْنِ»

″To je namaz između akšama i jacije.″[79] A potom je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

«عَلَيْكُمْ بِالصَّلاةِ بَـيْنَ العِشَاءَيْنِ فَإِنَّها تَذْهَبُ بِمُلاغَاتِ النَّهَارِ وَتُهَذِّبُ آخِرَهُ»

″Potrudite se da klanjate namaz između akšama i jacije, jer taj namaz briše dnevne besposlice i iščišćava noćne aktivnosti.″H. Enes je bio upitan o spavanju između akšama i jacije, pa je rekao: ″Izbjegni to, jer to je vrijeme na koje se odnose Allahove riječi:

{تَتَجَافَى جُنُوبُهُمْ عَنِ المضَاجِعِ}

″Bokovi njihovi se postelja lišavaju.″[80]

Ovaj vird treba provesti tako što će klanjati dva rekata i na prvom će rekatu, nakon Fatihe, proučiti Kafirun, a na drugom rekatu Ihlas. Klanjaće ih odmah poslije akšama nastojeći da ne progovara između akšama i ta dva rekata. Potom neka klanja četiri duža rekata, a onda neka klanja onoliko koliko hoće. Ako mu je kuća blizu džamije, bolje mu je tu nafilu klanjati u kući, osim ako nije odlučio da u džamiji provede vrijeme do jacije. Tada mu je to bolje ali pod uslovom da to njegovo čekanje jacije bude čisto od želje za pokazivanje pred drugim ljudima i isticanja svoje pobožnosti.

Drugi vird: Nastaje stupanjem jacijskog vremena i traje do trenutka kada ljudi običavaju ići na spavanje, to je vrijeme kojim se Allah kune kada kaže:

{واللَّيْل وَمَا وَسَقَ}

″I noći, i onim što ona tamom obavije.″[81] Od tame koju ona rasprostre, i kaže:

{إلى غَسَقِ اللَّيْلِ}

″...pa do noćne tmine.″[82] U ovome virdu treba voditi računa o tri stvari;

Prvo: da klanja deset rekata; četiri prije farza, a šest nakon farza, najprije dva a onda četiri, i na tim rekatima neka uči određene ajete kao: ajetul kursiju, završetak Bekare, početak sure Hadid, kraj sure Hašr i sl.

Drugo: Da klanja trinaest rekata, zadnji da učini vitre, jer to je najveći broj koji se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao u noći.[83] Pametan će iskoristiti vrijeme u prvom dijelu noći a disciplinovan i jak će to klanjanje ostaviti za kraj noći. Sigurnije je klanjati u prvom dijelu noći, jer čovjek nije siguran hoće li se moći probuditi, osim ako mu to nije postalo običajem. U tom slučaju mu je bolje ostaviti namaz za kraj noći. Neka na ovome namazu prouči tri stotine ajeta iz posebnih sura koje je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, običavao i često učio; Jasin, Sedžda, Lukman, Mulk, Zumer i Vakia.[84] Ako i ne klanja namaza, neka se potrudi da bar neke od ovih sura prouči prije spavanja. Bilježe se tri hadisa koja govore o tome šta je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, običavao učiti prije spavanja, a najpoznatije sure su: Sedžde, Mulk, Zumer i Vakia.[85] U drugoj predaji: Zumer i Isra.[86] A u trećuj predaji stoji da je učio Musebbihat (sureta koja počinju sa slavljenjem Allaha) i rekao je da u tim suretima ajet vrijedi koliko u drugim hiljadu ajeta.[87] Učenjaci su izdvojili takvih šest sureta i njima pridodali i suru A'la jer u predaji stoji da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, volio ovu suru i da je na tri rekata vitra učio tri sureta, A'la, Kafirun i Ihlas.[88] a kada bi završio s klanjanjem, rekao bi:

«سبحان الملك القدوس ثلاث مرات»

″Slavljen neka je Vladar, koji je daleko od bilo koje mahane″tri puta.

Treće: Vitr namaz, neka se klanja prije spavanja, ako čovjeku nije u običaju da ustaje na noćni namaz. H. Ebu Hurejre kaže: ″Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mi je oporučio da ne spavam bez vitra.″[89] Ako je čovjeku običaj da ustane i klanja noćni namaz, onda ostaviti vitre do poslije tog namaza je bolje. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže:

«صَلاةُ اللَّيْلِ مَثْنَىٰ مَثْنَىٰ فَإِذَا خِفْتَ الصُّبْحَ فَأَوْتِرْ بِرَكْعَةٍ»

″Noćni namaz se klanja dva po dva rekata, a ako se bojiš da će te zora zateći na namazu, onda klanjaj jedan rekat vitre namaza.″[90] H. Aiša kaže: ″Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je klanjao vitre i na početku noći, i u sredini noći, i na kraju noći, a znao ih je ostaviti do sehura.″[91] H. Alija kaže: ″Vitre se može klanjati na tri načina, da klanjaš najprije vitr, na početku noći, i onda klanjaš po dva rekata, a ako hoćeš, klanjaš jedan rekat vitreta, pa kada se probudiš klanjaš još dva rekata ili paran broj rekata, ili da vitre učiniš zadnjim što si klanjao.″Bilježi se od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao:

«لا وِتْرَانِ فِي لَيْلَةٍ»

″Nema dva vitreta u jednoj noći.″[92] Onaj koji ima problema i koji sumnja da će se probuditi na noćni namaz, njemu je ulema dozvolila da klanja dva rekata uz postelju, sjedeći i poslije klanjanog rekata vitreta. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je nekada dopuzao do svoje postelje i klanjao dva rekata na kojima bi proučio Iza zulzile i Elhaku.[93] Ova dva sureta je učio zbog toga što ona sadržavaju opomenu i prijetnju. U drugoj predaji stoji da je učio suru Kafirun zbog toga što se u njoj govori o izuzimanju od nevjernika i predavanja ibadeta samo Allahu. Kaže se da ako bi čovjek legao i zaspao s jednim rekatom vitreta a onda se probudio krajem noći, da klanja opet jedan rekat vitreta, i to zagovara i Ebu Talib Mekki govoreći da u tome imaju tri stvari: kratkoća nade, obavljanje vitra i vitr namaz na kraju noći. Sve bi bilo tako kada bi se ta dva rekata uparila, ali ako se ne bi probudio i pokvario svoje prvo vitre, onda bi bio od onih koji su klanjali parni broj rekata, ako se probudi, ali koji nije ispunio obaveze ako se ne probudi. O ovome se može raspravljati, ali je potvrđeno od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je on klanjao vitre prije dva rekata i da je ponavljao vitr namaz kada bi se probudio, pa se da zaključiti da su ova dva rekata nafila, ako se gledaju kako ih se klanja, ali su vitr namaz po svojoj formi, pa će se računati noćnom nafilom ako bi se čovjek probudio, a ako bi prespavao računalo bi mu se vitretom. Mustehab je da poslije predanog selama na vitr namazu čovjek kaže: ″Neka je slavljen Vladar koji je daleko od svake mahane i nedostatka, Gospodar meleka i Ruha, Koji Si i nebesa i zemlju potčinio Svojom veličinom i moći, koji Svojom moći nad svim se uzdigao i robove Svoje smrću potčinio.″

سُبْحَانَ الْمُلِكِ الْقُدُّوسِ رَبِّ الْمَلائِكَةِ وَ الرُّوحِ جَلَّلْتَ السَّمَاوَاتِ وَ الأَرْضَ بِالْعَظَمَةِ وَ الْجَبَرُوتِ وَ تَعَزَّزْتَ بِالْقُدْرَةِ وَ قَهَّرْتَ الْعِبَادَ بِالْمَوْتِ

SUBHANE-L-MELIKI-L-KUDDUSI RABBI-L-MELAIKETI VERRUHI DŽELLELTE SSEMAVATI VE-L-ERDI BI-L-AZAMETI VE-L-DŽEBERUTI VE TEAZZEZTE BI-L-KUDRETI VE KAHHERTE-L-IBADE BI-L-MEVTI

Bilježi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u smrtnoj bolesti najviše namaza klanjao sjedeći, osim farzova, njih je klanjao stojeći.[94] I rekao je:

«لِلْقَاعِدِ نِصْفُ أَجْرِ القَائِمِ وَلِلنَّائِمِ نِصْفُ أَجْرِ القَاعِدِ»

″Onaj koji sjedeći klanja ima pola od nagrade onog koji klanja stojeći, a onaj koji klanja ležeći ima pola nagrade onog koji klanja sjedeći.″[95] Obe ove predaje ukazuju na ispravnost klanjanja nafile u bilo kojem položaju.

Treći vird: Spavanje. Nema nikakve smetnje da se i spavanje podvede pod vird, jer ako se vodi računa o adabima spavanje i to se čovjeku računa kao ibadet. Kaže se da, ako čovjek legne pod abdostom i spominjući Allaha, bilježi se kao onaj koji je klanjao čitavo vrijeme dok se ne probudi, i uz njega je melek, pa kada se čovjek pomakne, u snu, i spomene Allaha, melek moli za njega i traži oprosta za njegove grijehe.[96] U predaji stoji:

«إذا نام على طهارة رفع روحه إلى العرش»

″Ako čovjek legne pod abdestom, njegova duša se uzdigne do Arša.″[97] Ovo važi za obične ljude, a šta je tek s učenima, odabranim i onih čija su srca očišćena?! Takvima se u snu otkrivaju mnoge stvari, pa zbog toga Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže:

«نَوْمُ العَالِمِ عِبَادَةٌ وَنَفَسُهُ تَسْبِـيحٌ»

″San učenog je ibadet a njegovo disanje je tespih.″[98] Muaz je pitao Ebu Musaa: - Kako obavljaš noćni namaz?

Ebu Musa mu odgori: - Čitavu noć provedem u ibadetu, bez sna, i puno, puno učim Kur'an.

Muaz reče: - Što se mene tiče, ja spavam i ustajem na noćni namaz, pa ono vrijeme koje sam proveo u snu, smatram jednakim, po nagradi, onom koje sam proveo u ibadetu.

To je, kasnije, bilo ispričano Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao Ebu Musi: - Muaz je pronicljiviji od tebe.[99]

Deset je adaba spavanja:

Prvi: Abdest i misvak. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže:

«إِذَا نَامَ العَبْدُ عَلَىٰ طَهَارَةٍ عُرِجَ بِرُوحِهِ إِلَىٰ العَرْشِ، فَكَانَتْ رُؤْيَاهُ صَادِقَةً، وَإِنْ لَمْ يَنَمْ عَلَىٰ طَهَارَةٍ قَصَّرَتْ رُوحُهُ عَنِ البُلُوغِ، فَتِلْكَ المَنَامَاتُ أَضْغَاثُ أَحْلامٍ لا تَصْدُقُ»

″Kada čovjek legne pod abdestom, njegova duša se uzdiže do Arša i njegovi snovi su istiniti, a ako legne bez abdesta, njegova duša ostaje pri zemlji i njegovi snovi su zbrkani i netačni.″[100] Ovdje se pod čistoćom podrazumijeva i nutarnja i vanjska čistoća, a čistoća nutrine uzrokuje otkrivanje zastora Gajba.

Drugi: Da blizu sebe stavi misvak i ono čime će se oprati, i naumi obavljanje namaza kada se probudi, i kada god se prene neka upotrijebi misvak, jer tako su radili pojedini od Dobrih prethodnika. Prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, često, noću, upotrebljavao misvak, i koristio bi ga svaki put kada bi lijegao i kada god bi se prenuo iz sna. Ako čovjek ne bi bio u stanju da se opere, onda neka makar mokrom rukom potare dijelove tijela, a ako i to ne bi mogao, onda neka sjedne, okrene se prema Kibli i neka spominje Allaha, razmišlja o Njegovim blagodatima i neka upućuje dove Allahu, i to će mu biti kao da je i noćni namaz obavio. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže:

«مَنْ أَتَىٰ فِرَاشَهُ وَهُوَ يَنْوِي أَنْ يَقُومَ يُصَلِّي مِنَ اللَّيْلِ فَغَلَبَتْهُ عَيْنَاهُ حَتَّىٰ يُصْبِحَ كُتِبَ لَهُ ما نَوَىٰ وَكَانَ نَوْمُهُ صَدَقَةً عَلَيْهِ مِنَ اللَّهِ تَعَالَىٰ»

″Ko legne u postelju s namjerom da se probudi i klanja noćni namaz, pa ga san nadvlada do zore, biće mu upisano ono što je naumio, a san će mu biti sadaka od Allaha.″[101]

Treći: Onaj koji treba ostavioti oporuku, da ne liježe dok oporuku ne napiše i stavi uz glavu, jer niko nije siguran od smrti u snu. A onaj koji umre ne ostavivši oporuku, neće mu biti dozvoljeno da u Berzehu progovori i riječ sve do Kijametskog dana. Njemu će u posjetu dolaziti ostali umrli i svi će govoriti a on će šutjeti, pa će onda jedan drugom govoriti: - Ovaj jadnik je umro a nije oporuke ostavio.

To je mustehab uraditi zbog moguće iznenadne smrti. Iznenadna smrt je olakšica svakome koji nije opteretio svoja leđa mnogim grijesima.

Četvrti: Da legne spavati kajući se za svoje grijehe, iz svog srca izbacivši ružne misli o bilo kojem muslimanu i želeći svakom muslimanu samo najbolje, i da bude odlučan da neće činiti grijeha kada se probudi. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže:

«مَنْ أَوَىٰ إِلَىٰ فِرَاشِهِ لا يَنْوِي ظُلْمَ أَحَدٍ وَلا يَحْقِدُ عَلَىٰ أَحَدٍ غُفِرَ لَهُ ما اجْتَرَمَ»

″Ko legne u postelju s namjerom da nikome ne učini nepravdu i ne mrzeći nikoga, biće mu oproštene njegove greške.″[102]

Peti: Da ne pretjeruje tako što će tražiti udobnu postelju, nego da bude umjeren u tome. Neki od Selefa su smatrali da je to tekelluf, bezrazložni trud. Ehlu sofe su spavali na goloj zemlji, govoreći: - Od nje smo stvoreni i u nju ćemo se vratiti.

Smatrali su da će takvo njihovo ponašanje imati veći uticaj na njihova srca i poniznost. Onaj ko ne može ovako, onda neka bar ne pretjeruje.

Šesti: Da ne spava osim kada ga san savlada i da ne liježe na spavanje osim ako svojim spavanjem želi da bude u stanju noć probdjeti u ibadetu. Naši dobri prethodnici su spavali onda kada bi ih umor i san u potpunosti savladali, jeli bi samo da utole glad i pričali bi samo onda kada je bilo neophodno. Zbog toga su i opisani kao oni koji noću vrlo malo spavaju. Ako ga drijem savlada u tolikoj mjeri da ne zna šta uči na namazu i kakav zikir izgovara, onda neka odspava onoliko koliko mu je pootrebno da bi se odmorio i da bi bio svjestan svoga učenja. H. Ibn Abbas je prezirao spavanje sjedeći. U jednoj predaji stoji: ″Ne opirite se noći.″[103] Bilo je rečeno Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem,: ″Ta i ta žena klanja po čitavu noć, pa kad je drijem svlada, ona se sveže konopčićem.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je zabranio takav postupak i rekao:

«لِيُصَلِّ أَحَدُكُمْ مِنَ اللَّيْلِ ما تَيَسَّرَ لَهُ فَإِذَا غَلَبَهُ النَّوْمُ فَلْيَرْقُدْ»

- Neka svaki od vas klanja u noći onoliko koliko je u stanju, a kada ga svlada san, onda neka spava.″[104]

U jednom drugom hadisu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao:

«تَكَلَّفُوا مِنَ العَمَلِ ما تُطِيقُونَ فَإِنَّ اللَّهَ لَنْ يَمَلَّ حَتَّىٰ تَمَلُّوا»

″Radite onoliko koliko možete podnijeti, uistinu Allahu neće dosaditi sve dok vama ne dosadi.″[105]

I još je rekao:

«خَيْرُ هٰذا الدِّينِ أَيْسَرُهُ»

″Najbolje i najvrjednije od ovoga dina je ono što je najlakše.″[106]

Bilo mu je rečeno, jedne prilike: ″Taj i taj čovjek po čitavu noć provodi u namazu i nikako ne spava i posti čitavo vrijeme.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je na to odgovorio:

«لٰكِنِّي أُصَلِّي وَأَنَامُ وَأَصُومُ وَأُفْطِرُ هٰذِهِ سُنَّتِي فَمَنْ رَغِبَ عَنْهَا فَلَيْسَ مِنِّي»

- Ali ja, i klanjam i spavam, i postim i iftarim (mrsim) i to je moj sunnet, pa ko ga ostavi taj ne pripada meni.″[107]

Rekao je još:

«لا تُشَادُّوا هٰذا الدِّينَ فَإِنَّهُ مَتِينٌ فَمَنْ يُشَادَّهُ يَغْلِبْهُ فَلا تُبَغِّضْ إِلَىٰ نَفْسِكَ عِبَادَةَ اللَّهِ»

″Nemojte ovaj din činiti teškim, on jeste postojan, pa ko ga poželi učiniti čvršćim i žešćim posustaće. Nemoj sam sebi činiti mrskim ibadet Uzvišenom Allahu.″[108]

Sedmi: Da spava okrenut prema Kibli. Okretanje prema Kibli može biti dvojako; okretanje onoga koji je na samrti, njega ćemo okrenuti tako da mu lice i trbuh budu okrenuti prema Kibli.

Okretanje prema Kibli kada hoćemo spavati i to tako da lice i desna strana budu prema Kibli.

Osmi: Dova prije spavanja i to da kaže: ″Sa imenom Allahovim, spuštam svoje lice i podižem ga....″a ova dova je u poglavlju o dovama. Mustehab je da prouči određene ajete kao što su Ajetul kursi,

اللَّهُ لَا إِلَهَ إِلَّا هُوَ الْحَيُّ الْقَيُّومُ لَا تَأْخُذُهُ سِنَةٌ وَلَا نَوْمٌ لَهُ مَا فِي السَّمَاوَاتِ وَمَا فِي الْأَرْضِ مَنْ ذَا الَّذِي يَشْفَعُ عِنْدَهُ إِلَّا بِإِذْنِهِ يَعْلَمُ مَا بَيْنَ أَيْدِيهِمْ وَمَا خَلْفَهُمْ وَلَا يُحِيطُونَ بِشَيْءٍ مِنْ عِلْمِهِ إِلَّا بِمَا شَاءَ وَسِعَ كُرْسِيُّهُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضَ وَلَا يَئُودُهُ حِفْظُهُمَا وَهُوَ الْعَلِيُّ الْعَظِيمُ (255)

zadnji ajeti sure Bekare,

آمَنَ الرَّسُولُ بِمَا أُنْزِلَ إِلَيْهِ مِنْ رَبِّهِ وَالْمُؤْمِنُونَ كُلٌّ آمَنَ بِاللَّهِ وَمَلَائِكَتِهِ وَكُتُبِهِ وَرُسُلِهِ لَا نُفَرِّقُ بَيْنَ أَحَدٍ مِنْ رُسُلِهِ وَقَالُوا سَمِعْنَا وَأَطَعْنَا غُفْرَانَكَ رَبَّنَا وَإِلَيْكَ الْمَصِيرُ (285) لَا يُكَلِّفُ اللَّهُ نَفْسًا إِلَّا وُسْعَهَا لَهَا مَا كَسَبَتْ وَعَلَيْهَا مَا اكْتَسَبَتْ رَبَّنَا لَا تُؤَاخِذْنَا إِنْ نَسِينَا أَوْ أَخْطَأْنَا رَبَّنَا وَلَا تَحْمِلْ عَلَيْنَا إِصْرًا كَمَا حَمَلْتَهُ عَلَى الَّذِينَ مِنْ قَبْلِنَا رَبَّنَا وَلَا تُحَمِّلْنَا مَا لَا طَاقَةَ لَنَا بِهِ وَاعْفُ عَنَّا وَاغْفِرْ لَنَا وَارْحَمْنَا أَنْتَ مَوْلَانَا فَانْصُرْنَا عَلَى الْقَوْمِ الْكَافِرِينَ (286)

163. i 164. ajet sure Bekare.

وَإِلَهُكُمْ إِلَهٌ وَاحِدٌ لَا إِلَهَ إِلَّا هُوَ الرَّحْمَنُ الرَّحِيمُ (163) إِنَّ فِي خَلْقِ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَاخْتِلَافِ اللَّيْلِ وَالنَّهَارِ وَالْفُلْكِ الَّتِي تَجْرِي فِي الْبَحْرِ بِمَا يَنْفَعُ النَّاسَ وَمَا أَنْزَلَ اللَّهُ مِنَ السَّمَاءِ مِنْ مَاءٍ فَأَحْيَا بِهِ الْأَرْضَ بَعْدَ مَوْتِهَا وَبَثَّ فِيهَا مِنْ كُلِّ دَابَّةٍ وَتَصْرِيفِ الرِّيَاحِ وَالسَّحَابِ الْمُسَخَّرِ بَيْنَ السَّمَاءِ وَالْأَرْضِ لَآيَاتٍ لِقَوْمٍ يَعْقِلُونَ (164)

Kaže se da onaj koji prouči ove ajete prije spavanja, Allah će mu učiniti postojanim njegovo pamćenje Kur'ana i neće ga zaboraviti. Ajete sure A'raf, od 46. do 54.

وَبَيْنَهُمَا حِجَابٌ وَعَلَى الْأَعْرَافِ رِجَالٌ يَعْرِفُونَ كُلًّا بِسِيمَاهُمْ وَنَادَوْا أَصْحَابَ الْجَنَّةِ أَنْ سَلَامٌ عَلَيْكُمْ لَمْ يَدْخُلُوهَا وَهُمْ يَطْمَعُونَ (46) وَإِذَا صُرِفَتْ أَبْصَارُهُمْ تِلْقَاءَ أَصْحَابِ النَّارِ قَالُوا رَبَّنَا لَا تَجْعَلْنَا مَعَ الْقَوْمِ الظَّالِمِينَ (47) وَنَادَى أَصْحَابُ الْأَعْرَافِ رِجَالًا يَعْرِفُونَهُمْ بِسِيمَاهُمْ قَالُوا مَا أَغْنَى عَنْكُمْ جَمْعُكُمْ وَمَا كُنْتُمْ تَسْتَكْبِرُونَ (48) أَهَؤُلَاءِ الَّذِينَ أَقْسَمْتُمْ لَا يَنَالُهُمُ اللَّهُ بِرَحْمَةٍ ادْخُلُوا الْجَنَّةَ لَا خَوْفٌ عَلَيْكُمْ وَلَا أَنْتُمْ تَحْزَنُونَ (49) وَنَادَى أَصْحَابُ النَّارِ أَصْحَابَ الْجَنَّةِ أَنْ أَفِيضُوا عَلَيْنَا مِنَ الْمَاءِ أَوْ مِمَّا رَزَقَكُمُ اللَّهُ قَالُوا إِنَّ اللَّهَ حَرَّمَهُمَا عَلَى الْكَافِرِينَ (50) الَّذِينَ اتَّخَذُوا دِينَهُمْ لَهْوًا وَلَعِبًا وَغَرَّتْهُمُ الْحَيَاةُ الدُّنْيَا فَالْيَوْمَ نَنْسَاهُمْ كَمَا نَسُوا لِقَاءَ يَوْمِهِمْ هَذَا وَمَا كَانُوا بِآَيَاتِنَا يَجْحَدُونَ (51) وَلَقَدْ جِئْنَاهُمْ بِكِتَابٍ فَصَّلْنَاهُ عَلَى عِلْمٍ هُدًى وَرَحْمَةً لِقَوْمٍ يُؤْمِنُونَ (52) هَلْ يَنْظُرُونَ إِلَّا تَأْوِيلَهُ يَوْمَ يَأْتِي تَأْوِيلُهُ يَقُولُ الَّذِينَ نَسُوهُ مِنْ قَبْلُ قَدْ جَاءَتْ رُسُلُ رَبِّنَا بِالْحَقِّ فَهَلْ لَنَا مِنْ شُفَعَاءَ فَيَشْفَعُوا لَنَا أَوْ نُرَدُّ فَنَعْمَلَ غَيْرَ الَّذِي كُنَّا نَعْمَلُ قَدْ خَسِرُوا أَنْفُسَهُمْ وَضَلَّ عَنْهُمْ مَا كَانُوا يَفْتَرُونَ (53) إِنَّ رَبَّكُمُ اللَّهُ الَّذِي خَلَقَ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضَ فِي سِتَّةِ أَيَّامٍ ثُمَّ اسْتَوَى عَلَى الْعَرْشِ يُغْشِي اللَّيْلَ النَّهَارَ يَطْلُبُهُ حَثِيثًا وَالشَّمْسَ وَالْقَمَرَ وَالنُّجُومَ مُسَخَّرَاتٍ بِأَمْرِهِ أَلَا لَهُ الْخَلْقُ وَالْأَمْرُ تَبَارَكَ اللَّهُ رَبُّ الْعَالَمِينَ (54)

i kraj sure Isra, zadnja dva ajeta.

قُلِ ادْعُوا اللَّهَ أَوِ ادْعُوا الرَّحْمَنَ أَيًّا مَا تَدْعُوا فَلَهُ الْأَسْمَاءُ الْحُسْنَى وَلَا تَجْهَرْ بِصَلَاتِكَ وَلَا تُخَافِتْ بِهَا وَابْتَغِ بَيْنَ ذَلِكَ سَبِيلًا (110) وَقُلِ الْحَمْدُ لِلَّهِ الَّذِي لَمْ يَتَّخِذْ وَلَدًا وَلَمْ يَكُنْ لَهُ شَرِيكٌ فِي الْمُلْكِ وَلَمْ يَكُنْ لَهُ وَلِيٌّ مِنَ الذُّلِّ وَكَبِّرْهُ تَكْبِيرًا (111)

Ako prouči ovo, onda dođe melek koji je zadužen da ga čuva i moliće oprosta za njegove grijehe dok se ne probudi. Potom neka prouči Muavvezetejn i neka puhne u svoje ruke i potare lice i tijelo, jer se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tako radio.[109] Neka prouči deset ajeta početka sure Kehf i deset zadnjih ajeta. Ovi zadnji ajeti su kako bi se moglo probuditi na noćni namaz. H. Alija je govorio: ″Ne mogu shvatiti čovjeka zdrave pameti koji legne spavati prije nego prouči zadnja dva ajeta sure Bekare, i neka 25 puta kaže:

سُبْحَانَ اللهِ وَالْحَمْدُ ِللهِ وَلَا إِلٰهَ إِلَّا اللهُ وَاللهُ أَكْبَرُ.

″Slavljen neka je Allah, Njemu svaka hvala, Nema boga osim Allaha i Allah je Njeveći.″kako bi zbir izgovora ovih riječi bio stotina.

Deveti: Neka mu na umi bude da je san jedna vrsta smrti i da je buđenje vrsta proživljenja. Uzvišeni Allah kaže:

{اللَّهُ يَتَوَفَّى الأنْفُسَ حِينَ مَوْتِهَا والتي لمْ تَمُتْ في مَنَامِهَا}

″Allah uzima duše u času njihove smrti, a i onih koji spavaju.″[110] I kaže:

{وَهُوَ الَّذي يَتَوفَّاكُمْ باللَّيْلِ}

″On vas noću uspavljuje (usmrćuje)″[111] On san naziva smrću, pa kako god se spavaču otkrivaju stvari koje ne odgovaraju njegovoj situaciji, u snu, tako isto i onaj koji će biti proživljen, vidi ono što mu nikad ni na um nije palo niti je mogao ikako iskusiti. San, u odnosu na život i smrt, je kao Berzeh u odnosu na dunjaluk i ahiret. Lukman je svome sinu govorio: ″Sinak, ako sumnjaš u smrt, onda nemoj spavati, kako god spavaš tako ćeš i umrijeti. A ako sumnjaš u proživljenej, onda nemoj se buditi iz sna, jer kako god se budiš iz sna tako ćeš biti proživljen nakon smrti.″Ka'bul Ahbar je govorio: ″Kada legneš spavati, onda lezi na desnu stranu i okreni se prema Kibli jer to je jedna vrsta smrti.″H. Aiša kaže: ″Zadnje što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, govorio prije spavanja, a nakon što bi obraz spustio na desnu ruku i smatrajući da mu je to posljednja noć, bila bi dova:

«اللَّهُمَّ رَبَّ السَّمٰوَاتِ السَّبْعِ وَرَبَّ العَرْشِ العَظِيمِ رَبَّنا وَرَبَّ كُلِّ شَيْءٍ وَمَلِيكَهُ»

- Gospodaru moj, Gospodaru sedmerih nebesa...″Dova koju smo naveli u poglavlju o dovama.

Čovjek bi trebao povesti računa o tri stvari prije svoga spavanja: Neka razmisli u kakvom je stanju legao, neka razmisli i o tome šta kod njega prevladava, ljubav prema Allahu ili ljubav prema dunjaluku? I neka bude ubijeđen da će biti proživljen u onom stanju koje je prevladavalo kod njega i da će biti proživljen u onom stanju u kojem je i umro, a čovjek je s onim kojeg voli i s onim što voli.

Deseti: Dova prilikom buđenja iz sna. Neka prilikom svakog buđenja ili onda kada se prene iz sna kaže ono što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, običavao reći: ″Nema boga osim Allaha, Jedinog, Koji sve potčinjava, Gospodara nebesa i zemlje i onoga ozmeđu njih, Silnog, Koji puno prašta!″[112]

لاَ اِلَهَ اِلاَّ اللهُ الْوَاحِدُ الْقَهَّارُ رَبُّ السَّمَاوَاتِ وَ الأَرْضِ وَ مَا بَيْنَهُمَا الْعَزِيزُ الْغَفَّارُ

LA ILAHE ILLELLAHU-L-VAHIDU-L-KAHHARU RABBUSSEMAVATI VE-L-ERDI VE MA BEJNEHUME-L-AZIZU-L-GAFFARU

Neka se potrudi da zadnje što će razmišljati i što će mu biti na srcu bude zikrullah, i prvo što će mu naumpasti kada se probudi da bude zikrullah, jer to je dokaz ljubavi. Srce, u ove dvije situacije, se veže za ono što mu je najdraže, pa neka trenira svoje srce na navedeno. Ovo dolazi iz dubine srca, a ove vrste zikira su navedene kako bi se srce naviklo na njih. Kada se probudi, onda neka kaže: ″Hvala Allahu koji nas je oživio nakon što nam je smrt bio dao i Njemu ćemo se iskupiti.″i ostale dove koje smo naveli u poglavlju o dovama prilikom buđenja.

Četvrti vird: Nastupa sa prolaskom prve polovine noći i traje dok ne ostane njena šestina do zore. Tada čovjek treba da ustane i klanja salatu ttehedždžud, a ovako se zove zbog toga što dolazi nakon sna. To je polovina noći i vird ovog doba je sličan virdu polovine dana. Allah se kune ovim dijelom noći i kaže:

{واللَّيْلِ إذا سَجَى}

″i noći kada se utiša.″[113] Kada se sve smiri i ne ostane nijedno oko budno osim Vječnoživog i Svedržećeg kojeg ne obuzima ni drijemež ni san. Pitali su Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koje je doba noći najbolje za upućivanje dove, pa je rekao:

«جوف الليل»

″Duboka noć.″[114]

Davud as. se obratio Allahu riječima: ″Bože moj, volio bih Ti se predati ibadetom, pa koje je vrijeme najbolje za to? – Allah mu je objavio: - Davude, nemoj to činiti na početku noći niti na kraju noći. Onaj koji početak noći provede u ibadetu, prespava njen zadnji dio, a onaj ko ustane u zadnjem dijelu noći, propusti njen početak, nego ustani u sredini noći kako bi se osamio sa Mnom a i Ja s tobom, pa Mi tada uputi svoje dove i svoja traženja i potrebe.″Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je bio upitan o najvrjednijem noćnom trenutku, pa je rekao:

«نِصْفُ اللَّيْلِ الغَابِرِ»

″Polovina iza pola noći.″[115] O posljednjem dijelu noći postoje predaje koje govore o drhtanju Arša u to doba i širenju džennetskog mirisa, i o spuštanju Allahove milosti na najbliže zemaljsko nebo. Redoslijed provođenja ovog virda je da se nakon buđenja i učenja dova prilikom buđenja čovjek abdesti provodeći sve sunnete abdesta, adabe i dove, a onda se okrene prema Kibli i kaže: ″Allah je Najveći, neka je mnoga zahvala Allahu i neka je slavljen Allah ujutro i naveče.″

اَللهُ اَكْبَرُ كَبِيرًا وَ الْحَمْدُ للهِ كَثيِرًا وَ سُبْحَانَ اللهِ بُكْرَةً وَ اَصِيلاً

ALLAHU EKBERU KEBIREN VE-L-HAMDU LILLAHI KESIREN VE SUBHANELLAHI BUKRETEN VE ESILEN

Potom neka deset puta izgovori Subhanellah deset puta Elhamdulillah i deset puta La ilahe illellah a onda neka kaže: ″Allah je Najveći, Njegova je sva vlast, snaga, veličina, uzvišenost, veličanstvenost i svemoć.″

اَللهُ اَكْبَرُ ذُو الْمَلَكُوتِ وَ الْجَبَرُوتِ وَ الْكِبْرِيَاءِ وَ الْعَظَمَةِ وَ الْجَلاَلِ وَ الْقُدْرَةِ

ALLAHU EKBERU ZU-L-MELEKUTI VE-L-DŽEBERUTI VE-L-KIBRIJAI VE-L-AZAMETI VE-L-DŽELALI VE-L-KUDRETI

Neka ovo izgovara jer se to prenosi od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je izgovarao kada je ustajao na noćni namaz: ″Allahu moj, Ti si svjetlo nebesa i zemlje i Tebi neka je hvala. Ti si ukras nebesa i zemlje i Tebi neka je hvala. Ti si Gospodar nebesa i zemlje i Tebi neka je hvala. Ti obdržavaš nebesa i zemlju i sve što je u njima i na njima, Ti si Istina i od Tebe je istina, susret s Tobom je istina, džennet je istina a i džehennem je istina. Proživljenje je istina a i Vjerovjesnici su istina. Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, je istina. Gospodaru moj, Tebi se predajem, u Tebe vjerujem, na Tebe se oslanjam, Tebi se vraćam, u ime Tvoje sporim i zbog Tebe sudim, pa mi oprosti sve prijašnje i potonje, skriveno i javno i sve prijestupe, Ti si Prvi i Posljednji, Nema boga osim Tebe.[116] Gospodaru, moju dušu oplemeni takvalukom i očisti je, Ti si najdostojniji toga, i Ti si moj prijatelj i zaštitnik.[117] Gospodaru, uputi me najboljim djelima, jer njima niko ne može bolje uputiti osim Ti, a od mene otkloni sva loša djela jer to samo Ti možeš.[118] Molim Te onako kako moli nevoljnik i obraćam Ti se onako kao što se obraća onaj koji ništa nema, pa me nemoj učiniti odbijene dove i prema meni budi Blag i Milostiv, o Ti koji si najdostojniji da mu se dova upućuje i koji si najplemenitiji davalac.[119]

اَللَّهُمَّ لَكَ الْحَمْدُ اَنْتَ نُورُ السَّمَاوَاتِ وَ الأَرْضِ وَ لَكَ الْحَمْدُ اَنْتَ بَهَاءُ السَّمَاوَاتِ وَ الأَرْضِ وَ لَكَ الْحَمْدُ اَنْتَ رَبُّ السَّمَاوَاتِ وَ الأَرْضِ وَ لَكَ الْحَمْدُ اَنْتَ قَيُّومُ السَّمَاوَاتِ وَ الأَرْضِ وَ مَنْ فِيهِنَّ وَ مَنْ عَلَيْهِنَّ اَنْتَ الْحَقُّ وَ مِنْكَ الْحَقُّ وَ لِقَاؤُكَ حَقٌّ وَ الْجَنَّةُ حَقٌّ وَ النَّارُ حَقٌّ وَ النُّشُورُ حَقٌّ وَ النَّبِيُّونَ حَقٌّ وَ مُحَمَّدٌ صلى الله عليه و سلم حَقٌّ. اَللَّهُمَّ لَكَ اَسْلَمْتُ وَ بِكَ آمَنْتُ وَ عَلَيْكَ تَوَكَّلْتُ وَ اِلَيْكَ اَنَبْتُ وَ بِكَ خَاصَمْتُ وَ اِلَيَْكَ حَاكَمْتُ فَاغْفِرْ لِي مَا قَدَّمْتُ وَ مَا اَخَّرْتُ وَ مَا اَسْرَرْتُ وَ مَا اَعْلَنْتُ وَ اَسْرَفْتُ أَنْتَ الْمُقَدِّمُ وَ اَنْتَ الْمُؤَخِّرُ لاَ اِلَهَ اِلاَّ اَنْتَ اَللَّهُمَّ آتِ نَفْسِي تَقْوَاهَا وَ زَكِّهَا اَنْتَ خَيْرُ مَنْ زَكاَّهَا اَنْتَ وَلِيُّهَا وَ مَوْلاَهاَ. اَللَّهُمَّ اهْدِنِي لأَحْسَنِ الأَعْمَالِ لاَ يَهْدِي لأَحْسَنِِهَا اِلاَّ اَنْتَ وَ اصْرِفْ عَنِّي سَيِّئَهَا لاَ يَصْْرِفُ سَيِّئَهَا اِلاَّ اَنْتَ. أَسْأَلُكَ مَسْأَلَةَ الْبَائِسِ الْمِسْكِينِ وَ اَدْعُوكَ دُعَاءَ الْمُفْتَقِرِ الذَّلِيلِ فَلاَ تَجْعَلْنِي بِدُعَائكَ رَبِّ شَقِيًّا وَ كُنْ بِي رَؤُوفًا رَحِيمًا يَا خَيْرَ الْمَسْؤُولِينَ وَ اَكْرَمَ الْمُعْطِينَ.

ALLAHUMME LEKE-L-HAMDU ENTE NURU-S-SEMAVATI VE-L-ERDI VE LEKE-L-HAMDU ENTE BEHAUSSEMAVATI VE-L-ERDI VE LEKE-L-HAMDU ENTE RABBUSSEMAVATI VE-L-ERDI VE LEKE-L-HAMDU ENTE KAJJUMUSSEMAVATI VE-L-ERDI VE MEN FIHINNE VE MEN ALEJHINNE ENTE-L-HAKKU VE MINKE-L-HAKKU VE LIKAUKE HAKKUN VE-L-DŽENNETU HAKKUN VENNARU HAKKUN VENUŠURU HAKKUN VENNEBIJJUNE HAKKUN VE MUHAMMEDUN SALLELLAHU ALEJHI VE SELLEME HAKKUN. ALLAHUMME LEKE ESLEMTU VE BIKE AMENTU VE ALEJKE TEVEKKELTU VE ILEJKE ENEBTU VE BIKE HASAMTU VE ILEJKE HAKEMTU FAGFIR LI MA KADDEMTU VE MA EHHARTU VE MA ESRERTU VE MA A'LENTU VE ESREFTU ENTE-L-MUKADDIMU VE ENTE-L-MUEHHIRU LA ILAHE ILLA ENTE. ALLAHUMME ATI NEFSI TAKVAHA VE ZEKKIHA ENTE HAJRU MEN ZEKKAHA ENTE VELIJJUHA VE MEVLAHA. ALLAHUMME HDINI LI AHSENI-L-A'MALI LA JEHDI LIAHSENIHA ILLA ENTE VESRIF ANNI SEJJIEHA LA JASRIFU SEJJIEHA ILLA ENTE. ES'ELUKE MES'ELETE-L-BAISI-L-MISKINI VE ED'UKE DU'AE-L-MUFTEKIRIZZELILI FE LA TEDŽ'ALNI BI DU'AIKE RABBI ŠEKIJJEN VE KUN BI REUFEN RAHIMEN JA HAJRE-L-MES'ULINE VE EKREME-L-MU'TIN.

H. Aiša kazuje: ″Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada bi ustajao na noćni namaz, započinjao bi namaz riječima: - Allahu moj, Gospodaru Džibrila, Mikaila i Israfila, Stvaraoče nebesa i zemlje, Ti koji poznaješ i javni i tajni svijet, Ti presuđuješ među svojim robovima ono u čemu se oni razilaze, uputi me pravoj i istinitoj stvari onda kada se razilazi, Tvojom voljom. Doista Ti upućuješ na pravi put onoga koga hoćeš.″[120]

اَلَّلهُمَّ رَبَّ جِبْرِيلَ وَ مِيكَائِيلَ وَ اِسْرَافِيلَ فَاطِرَ السَّمَاوَاتِ وَ الأَرْضِ عَالِمَ الْغَيْبِ وَ الشَّهَادَةِ اَنْتَ تَحْكُمُ بَيْنَ عِبَادِكَ فِيمَا كَانُوا فِيهِ يَخْتَلِفُونَ اِهْدِنِي لِمَا اخْتُلِفَ فِيهِ مِنَ الْحَقِّ بِاِذْنِكَ اِنَّكَ تَهْدِي مَنْ تَشَاءُ اِلىَ صِرَاطٍ مُسْتَقِيمٍ

ALLAHUMME RABBE DŽIBRILE VE MIKAILE VE ISRAFILE FATIRE-S-SEMAVATI VE-L-ERDI ALIME-L-GAJBI VE-Š-ŠEHADETI ENTE TAHKUMU BEJNE 'IBADIKE FIMA KANU FIHI JAHTELIFUNE IHDINI LIMAHTULIFE FIHI MINE-L-HAKKI BI IZNIKE INNEKE TEHDI MEN TEŠAU ILA SIRATIMMUSTEKIM.

Zatim bi nastavio s namazom i klanjao dva kraća rekata, a onda bi nastavio klanjati po dva rekata onoliko koliko bi htio, i onda bi svoj noćni namaz završavao s vitrom, ako ne bi bio klanjao vitre.″

Mustehab je da između svaka dva rekata napravi pauzu koliko se može stotinu puta izgovoriti subhanellah kako bi se odmorio i osvježio za daljnje klanjanje. Pouzdano se zna da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na noćnom namazu najprije klanjao dva kraća rekata, a onda dva duža, a onda bi nastavio s klanjanjem, postupno ih krateći, dok ne bi namirio trinaest rekata.[121] H. Aiša je bila upitana o tome da li je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na noćnim namazima, učio naglas ili u sebi, pa je odgovorila: ″Nekada je učio naglas a nekada u sebi.″[122]

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao:

«صَلاةُ اللَّيْلِ مَثْنَىٰ مَثْنَىٰ فَإِذَا خِفْتَ الصُّبْحَ فَأَوْتِرْ بِرَكْعَةٍ»

″Noćni namaz se klanja dva po dva rekata, a ako se bojiš zore, onda ga završi s jednim rekatom.″[123]

I rekao je:

«صَلاةُ المَغْرِبِ أَوْتَرَتْ صَلاةَ النَّهَارِ فَأَوْتِرُوا صَلاةَ اللَّيْلِ»

″Akšam je neparan među dnevnim namazima, pa imajte neparan namaz i u noćnim namazima.″[124]

Najviše rekata koji se prenose, da ih je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao noću, je trinaest. Na ovim rekatima je učio ono što mu je bilo lakše.

Peti vird: Zadnja šestina noći, vrijeme sehura. Allah dž.š. kaže:

{وبالأسْحَارِ هُمْ يَسْتَغْفِرُونَ}

I u praskozorje oprost od grijeha molili.″[125] Kaže se: Nastoje zadobiti i ostvariti primanje dove u to vrijeme, jer tad je zora blizu i smjena je dnevnih i noćnih meleka. Ovaj vird je h. Selman preporučio svom pobratimu Ebu Derdau, kada ga je posjetio jedne noći. O ovome se govori u jednoim podužem hadisu, i na kraju se kaže: ″Kada je noć zašla u dubinu, Ebu Derda ustade kako bi klanjao noćni namaz, pa mu Selman reče: - Spavaj. – Ovaj je legao, pa je nakon nekog vremena opet ustao ali mu Selman i tada reče da legne, pa se ovaj ponovno vratio u postelju, a kada je bilo pred zoru, Selman mu reče: - Sada ustani. – Ustali su i klanjali, a onda mu Selman nakon završenog namaza, reče: ″Tvoja duša ima svoj hakk, i tvoj gost ima svoj hakk a i tvoja porodica ima svoj hak, pa svakome dadni hak koji mu pripada. – Ovo mu je Selman rekao zbog toga što se Ebu Derdaova supruga žalila na to kako Ebu Derda po čitavu noć provodi u ibadetu a ne dolazi spavati s njom u postelji. Poslije toga su otišli Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i ispričali mu situaciju, pa je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: - Istina je na Selmanovoj strani.″[126]

Ovo je peti vird u kojem je mustehab čekati sehur, a to sve iz straha da ne bi sunce preteklo čovjeka. Ono što se treba obavljati tokom ova dva virda jeste namaz. Sa izlaskom sunca prestaju noćni virdovi i nastaju dnevni, i tada neka ustane i klanja dva rekata sabaha koji su spomenuti u u riječima Uzvišenog:

{وَمِنَ اللَّيْلِ فَسَبِّحْه وإدْبَارَ النُّجُومِ}

″I noću Ga veličaj i kad se zvijezde izgube.″[127] A onda neka prouči 18. ajet sure Ali Imran,

{شَهِدَ اللَّهُ أَنَّهُ لَا إِلَهَ إِلَّا هُوَ وَالْمَلَائِكَةُ وَأُولُو الْعِلْمِ قَائِمًا بِالْقِسْطِ لَا إِلَهَ إِلَّا هُوَ الْعَزِيزُ الْحَكِيمُ}

i neka kaže:

وَ أَنَا أَشْهَدُ بِمَا شَهِدَ اللهُ بِهِ لِنَفْسِهِ وَ شَهِدَتْ بِهِ مَلاَئِكَتُهُ وَ اُولُو الْعِلْمِ مِنْ خَلْقِهِ وَ اَسْتَوْدِعُ اللهَ هَذِهِ الشَّهَادَةَ وَ هِِيَ لِي عِنْدَ اللهِ تَعَالىَ وَدِيعَةٌ وَ أَسْاَلُهُ حِفْظَهَا حَتَّى يَتَوَفَّانِي عَلَيْهَا. اَللَّهُمَّ احْطِطْ عَنِّي بِهَا وِزْرًا وَ اجْعَلْهَا لِي عِنَْدَكَ ذَخِرًا وَ احْفَظْهَا عَلَيَّ وَ تَوَفَّنِي عَلَيْهَا حَتَّى اَلْقَاكَ غَيْرَ مُبَدِّلٍ تَبْدِيلاً

VE ENE EŠHEDU BIMA ŠEHIDELLAHU BIHI LINEFSIHI VE ŠEHIDET BIHI MELAIKETUHU VE ULU-L-'ILMI MIN HALKIHI VESTEVDI'ULLAHE HAZIHI-Š-ŠEHADETE VE HIJE LI 'INDELLAHI TE'ALA VEDI'ATUN VE ES'ELUHU HIFZAHA HATTA JETEVEFFANI 'ALEJHA. ALLAHUMMEHTIT ANNI BIHA VIZREN VEDŽ'ALHA LI 'INDEKE ZEHIREN VEHFAZHA 'ALEJJE VE TEVEFFENI ALEJHA HATTA ELKAKE GAJRE MUBEDDILIN TEBDILEN.

″I ja svjedočim ono što Allah potvrđuje i što svjedoče Njegovi meleki i svi učeni među Njegovim stvorenjima. Ostavljam Allahu na čuvanje ovo svjedočenje i neka ono bude moj zalog kod Njega. Molim Ga da mi ga sačuva sve do trenutka kada će me usmrtiti kao onog koji je ovo svjedočenje živio i provodio. Allahu moj, rastereti me mojih grijeha, zbog ovog mog svjedočenja i učini ga na vagi mojih dobrih djela i sačuvaj mi ga. Usmrti me kao nosioca šehadeta kako bih Te sreo a da mi nisu djela promijenjena.″

Ovo je redoslijed virdova za Allahove robove, mada su neki od naših prethodniaka običavali da svaki dan urade još četiri stvari; da poste, daju sadaku, makar i neznatnu, obiđu bolesnog i isprate dženazu. U jednoj predaji stoji: ″Ko obuhvati sve četiri ove stvari, njemu je oprošteno.″[128] A u drugoj predaji stoji: ″Ući će u džennet.″Pa ako provede nešto od ovoga četvoro a ne bude u stanju ostalo, imaće nagradu kao da je sve učinio, shodno svome nijetu (namjeri), a bilo im je mrsko da im dan prođe a da u njemu nisu dali nešto sadake, makar to bila jedna hurma ili komad hljeba, shodno riječima Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,

«الرَّجُلُ فِي ظِلِّ صَدَقَتِهِ حَتَّىٰ يُقْضَىٰ بَـيْنَ النَّاسِ»

i kaže:

«اتَّقُوا النَّارَ وَلَوْ بِشِقِّ تَمْرَةٍ»

″Zaštitite se od džehenema makar polovinom hurme (udijeljene kao sadaka)″ H. Aiša je jednom prosjaku dala zrno grožđa, pa su se one žene, koje su bile kod nje, zgledale u čudu, a h. Aiša im reče: ″Šta se čudite, doista to zrno je mnogo teže od zrna gorušice.″

Nisu voljeli da odgone prosjaka jer to nije bilo od ahlaka Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a on je kada bi mu prosjak došao na vrata, davao ili ako nije bio u stanju da mu nešto pruži, jednostavno šutio.[129]

U jednoj predaji stoji:

«يُصْبِحُ ابنُ آدَمَ وَعَلَىٰ كُلِّ سُلاَمَىٰ مِنْ جَسَدِهِ صَدَقَةٌ يعني المفضل وَفِي جَسَدِهِ ثَلاَثُمِائَةٍ وَسِتُّونَ مِفْصَلاً فَأَمْرُكَ بِالْمَعْرُوفِ صَدَقَةٌ وَنَهْيُكَ عَنِ الْمُنْكَرِ صَدَقَةٌ، وَحَمْلُكَ عَنِ الْضَعِيفِ صَدَقَةٌ، وَهِدَايَتُكَ إِلَىٰ الْطَرِيقِ صَدَقَةٌ، وَإِمَاطَتُكَ الأَذَىٰ صَدَقَةٌ حَتَىٰ ذكر التسبـيح والتهليلُ»

″Čovjek je dužan da svaki dan, na svaki svoj zglob, da sadaku, a u ljudskom tijelu je 360 zglobova. Tako je tvoje preporučivanje dobra sadaka, odvraćanje od zla je sadaka, pomoć slabom i iznemoglom je sadaka, da zalutalom ukažeš na put (adresu) je sadaka, da ukloniš ono što smeta s puta je sadaka, i tako je spomenuo i tespih i tehlil kao sadaku″,

a onda završio s riječima:

«وَرَكْعَتا الضُّحَىٰ تأْتِي عَلَىٰ ذٰلِكَ كُلِّهِ أَوْ تَجْمَعَنَّ لَكَ ذٰلِكَ كُلَّهُ»

- A dva rekata duha namaza sve to objedinjuje.″[130]

Različitost virda shodno različitosti situacije

Znaj da onaj koji ide stazom ahireta i koji želi da ostvari sreću na onom svijetu, je jedan od šestorice; ili je abid (pobožnjak), ili je učenjak, ili je učenik, ili je namjesnik, ili zanatlija ili onaj koji je obuzet spominjanjem Jedinog i Svepotrebnog i ne zanima se ničim drugim.

Prvi: Abid, koji je zauzet samo ibadetima i koji nema nikakvog drugog posla, i ako bi ostavio ibadete on ne bi znao čime bi se bavio. Redoslijed njegovih virdova je onakav kakvog smo ga i naveli. Da, može se desiti da on većinu svog vremena provodi u određenom ibadetu, jer je i među ashabima bilo onih koji su dnevno izgovarali po 12 000 puta subhanellah, a neki su to činili i po 30 000 puta. Bilo je i onih koji su dnevno klanjali, 300, 600 ili 1 000 rekata. Najmanje rekata koje su klanjali tokom dana i noći je bilo stotinu. Bilo je među njima onih koji su od svih vidova ibadeta najviše upražnjavalui Kur'an, tako da su neki svakodnevno činili hatmu, a neki su to činili dva puta. Prenosi se da su pojedini, od njih, čitav dan i noć proveli u razmišljanju o jednom ajetu koji su stalno ponavljali. Kerez b. Vebire kloji je stanovao u Mekki je svaki dan tavafio oko Kabe sedamdeset tavafa po sedam i tako svake noći, a i pored toga bi završavao dvije hatme dnevno. Tako je njegov ibadet bio; hodanje deset ferseha, klanjanje dva rekata nakon svakih sedam krugova i dvije hatme dnevno.

Ako upitaš: - Čime je najpreče da se zanimam?

Znaj da je učenje Kur'ana na namazu, sa razmišljanjem, to što objedinjuje sve nabrojano, ali može se ovo učiniti teškim pojedincima, pa će oni uzimati ono što je najbolje za njih, jer uloga virda jeste čišćenje srca i njegovo punjenje zikrullahom, pa čovjek neka pogleda svoje srce, pa ono što ostavlja najveći utisak na srce, neka u tome ustraje. Ako osjeti dosadu, neka pređe na nešto drugo, stoga smatramo da je za većinu bolje da svoje obaveze rasporede kao što smo naveli. Dosada ili zasićenost je urođena kao što je i ljudska priroda, pa kako je ljudska priroda raznovrsna tako neka i uzima ono što joj odgovara. Ako čovjek razumijeva srž virda, onda neka slijedi značenje, pa ako čuje tespih i osjeti da ga je to ''pogodilo'' onda neka ponavlja to sve dok osjeća da to ima uticaja na njegovo srce.

Ibrahim b. Edhem prenosi od jednog ebdala da je jedne noći klanjao na obali mora i čuo je jedan glas kako izgovara tespih a nikoga nije vidio, pa je upitao: ″Koji si ti čiji glas čujem a pojavu ne vidim?

- Ja sam melek kojem je u zaduženju ovo kopno, i Allaha slavim na ovaj način otkako sam stvoren.

- Kako ti je ime?

- Muhelhijail.

- Koja je nagrada onome koji izgovara taj tespih?

- Onaj koji ga izgovara 100 puta, neće umrijeti prije nego vidi svoje mjesto u džennnetu ili mu ono bude pokazano.

Tespih glasi: ″Neka je slavljen Allah, Uzvišeni i Koji račun svodi. Slavljen neka je Allah, Silni. Slavljen neka je Onaj koji odvodi noć i dovodi dan. Slavljen neka je Onaj koga ništa ne može zauzeti. Slavljen neka je Allah, Koji je prema robovima milostiviji nego majka čedu, i koji zbog blagodati svojih ne prigovara. Slavljen neka je Allah, Koji je slavljen na svakom mjestu.″

سُبْحَانَ اللهِ الْعَلِيِّ الدَّيَّانِ سُبْحَانَ اللهِ الشَّدِيدِ الأَرْكَانِ سُبْحَانَ مَنْ يَذْهَبُ بِالَّليْلِ وَ يَاْتِي بِالنَّهَارِ سُبْحَانَ مَنْ لاَ يُشْغِلُهُ شَاْنٌ عَنْ شَاْنٍ سُبْحَانَ اللهِ الْحَنَّانِ الْمَنَّانِ سُبْحَانَ اللهِ الْمُسَبَّحِ فِي كُلِّ مَكَانٍ

SUBHANELLAHI-L-ALIJJI-D-DEJJAN. SUBHANELLAHI-Š-ŠEDIDI-L-ERKANI SUBHANE MEN JEZHEBU BI-L-LEJLI VE JE'TI BI-N-NEHARI SUBHANE MELLA JUŠGILUHU ŠE'NUN AN ŠE'NIN SUBHANELLAHI-L-MESEBBEHI FI KULLI MEKAN.

Ovakve i slične stvari, čovjek kada čuje i osjeti da su ga se dirnule, neka ih ponavlja, i sve ono za čim srce zaigra, a dobro je, neka ga ponavlja.

Drugi: Učenjak od čijeg znanja imaju koristi ostali ljudi bilo kroz fetve, poduku ili njegovo pisanje. Redoslijed njegovih virdova je različit od virdova pobožnjaka, jer on mora da prati i čita knjige kako bi mogao pisati i naučeno na druge prenositi, stoga mu je neophodno vrijeme. Ako je u situaciji da svo svoje slobodno vrijeme provodi u izučavanju i podučavanju, to mu je nabolji vid ibadeta, nakon propisanih farzova i sunneta. Na to ukazuju sve ono što smo naveli u poglavlju o nauci. Kako da sve to ne bude tako kada je u traženju nauke stalno spominjanje Allaha? Dobro prouči ono što su rekli Allah i Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jer je u naukovanju i podučavanju korist svim stvorenjima i njihova uputa na ahiretski put. Moguće je da iz jedne lekcije čovjek nauči ono što će mu koristiti u njegovom ibadetu tokom čitravog njegovog života, a da je nije naučio, čitav bi život njegov trud bio uzaludan.

Pod naukom i znanjem podrazumijevamo onu nauku i ono znanje koje podstiče ljude ahiretu i koje ih odvaja od dunjaluka, ili ono znanje koje će im pomoći da ostvare ahiret, ako oni tim znanjem žele dostići i krenuti ahiretu.

Ne uzimamo u obzir ono znanje koje podstiče na stjecanje imetka, položaja ili ugleda kod ljudi.

I učenjak bi trebao rasporediiti svoje vrijeme jer stalno naukovanje je nepodnošljivo za ljudsku prirodu, pa je lijepo da svoje vrijeme, poslije izlaska sunca, upotrijebi na onaj način kako smo to već naveli. Nakon izlaska sunca neka svoje vrijeme iskoristi kako bi nešto pročitao ili nekoga podučio ako ima onih koji žele da se podučavaju, a ako nema takvih onda neka to vrijeme provede u razmišljanju o onome što mu je nejasno a tiče se vjere i vjerskih propisa, jer čistoća srca nakon zikira, a prije obuzetosti dunjalučkim problemima umnogome pomaže u rješavanju problema. Poslije duha namaza pa sve do ikindije neka vrijeme provodi u pisanju i izučavanju ostalih djela i naučnih oblasti i neka taj period ničim ne prekida osim abdestom ili namazom, a ako je ljetni dan onda neka prekine kratkom kajlulom i pauzom za jelo.

Poslilje ikindije pa dok sunce ne izgubi žest i ne priklone se zapadu, neka provodi vrijeme tako što će slušati ono što mu se čita od tefsira, hadisa ili neke druge korisne nauke. Od sunčevog priklona zapadu pa do njegovog zalaska neka vvrijeme provodi tako što će tražiti oprosta od Allaha za počinjene grijehe i što će tespih činiti. Tako će njegov prvi vird, prije izlaska sunca, biti jezikom, drugi će biti srcem i trajaće do vremena duha namaza a ogledaće se kroz razmišljanje. Treći vird koji je do ikindije će biti vird koji će obavljati okom i rukom kroz čitanje i pisanje. Četvrti vird je kroz slušanje a i kako bi odmorio oko i ruku jer čitanj poslije ikindije može naškoditi vidu. Kada sunce klone zapadu, povratiće se zikru jezikom, pa će tako čitav njegov dan biti ispunjen robovanjem nekim dijelom tijela uz trud da čitavo vrijeme bude prisutan i srcem.

Što se tiče noći, najbolju podjelu je napravio h. Šafija, on je noć podijelio na tri dijela; prva trećina za izučavanje i bavljenje naukom, drugu trećinu za namaz i zadnju trećinu za spavanje.

Ovako je lahko noć podijeliti kada je zimska noć i kada su noći duge, ali kada je ljeto, onda možda se ne može izdržati ovaj tempo osim ako ima dnevnog spavanja.

Ovako preporučujemo učenjaku da podijeli svoj dan.

Treći: Učenik. Naukovanje je mnogo preče i vrjednije od vremena provedenog u zikiru i nafilama. Njemu je vrijeme kao i alimu (učenjaku), bar što se virdova tiče, s tom razlikom što će on učiti u ono vrijeme kada učenjak podučava, bilježiti i prepisivati onda kada učenjak piše i uskladiti će svoje vrijeme onako kako smo naveli. Sve ono što smo naveli o vrijednosti učenja i naukovanja u poglavlju o nauci ukazuju na to da je to najvrednije. Čak i ako nije učenik, u klasičnom značenju, nego pripada običnom svijetu, njemu je mnogo bolje i vrjednije da prisustvuje skupovima gdje se kazuje nauka, nego da svoje vrijeme provodi u virdovima koje smo naveli. U hadisu koji prenosi h. Ebu Zerr stoji: ″Prisustvovanje sijelima na kojima se zikiri (u ovom hadisu u značenje širenja znanja) je bolje nego klanjati hiljadu rekata, prisustvovanja hiljadu dženazi i obiljaska hiljadu bolesnika.″U drugom hadisu stoji:

«إِذَا رَأَيْتُمْ رِياضَ الجَنَّةِ فَارْتَعُوا فِيها ، فقيل: يا رسول الله وما رياض الجنة؟ قال: حِلَقُ الذِّكْرِ»

″Kada vidite jedno od džennetskih bašči, otpočinite u njoj.

- Allahov Poslaniče, a kakva je džennetska bašča?

- Halke u kojima se zikiri (naučava)″

Ka'b Ahbar je rekao: ″Kada bi ljudi znali i vidjeli nagradu onih koji prisustvuju naučnim sijelima, potrudili bi se da prisustvuju tim sijelima u tolikoj mjeri, da bi onaj koji ima vlast ostavio taj položaj a onaj koji ima trgovinu, napustio bi je, sve da bi stekao tu nagradu sjedenja s učenim.″

H. Omer je rekao: ″Čovjek izađe iz svoje kuće s grijesima poput brda Tihame (brda oko Mekke), pa kada čuje učenog kako i šta govori, prepadne se (polaganja računa i onoga svijeta, op. prev.) pa se pokaje i vrati se svojoj kući bez ijednog grijeha. Stoga ne izbjegavajte sijela s učenim, jer Allah nije na zemlji dao časnijeg i uglednijeg mjesta od onog na kojem se izučava nauka.″

Neki čovjek se obratio h. Hasanu Basriji riječima: ″Žalim ti se na žestinu svoga srca, imaš li kakav savjet?

- Približi se i proboravi u sijelu gdje se zikiri.″

Ammar Zahidi je usnio, jedne prilike Miskinu Tafaviju, pa joj je rekao: ″Merhaba, Miskino (Sirotico)!

Ona mu odgovori: - Daleko je to i davno bilo, siromaštva je nestalo a došlo je obilno bogatstvo.

- Šta?!

- Ne pitaj o onoj kome je džennet dat u potpunosti.

-A kako to, i na osnovu čega?

- Družeći se i sjedeći sa onima koji zikir čine.″

Uopćeno, vaz, lijep govor i praksa govornika koji će ugasiti u srcu ljubav prema dunjaluku, su bolji i vrijedniji od mnogih rekata koje čovjek klanja a srce mu je ispunjeno ljubavlju i žeđu za dunjalukom.

Četvrti: Zanatlija koji mora opskrbiti porodici i koji nema vremena da se posveti ibadetu i time protraći vrijeme potrebno da bi nešto zaradio i opskrbio i sebe i svoju porodicu. Njegov vird je da se bavi svojom profesijom i da ode na pijacu i prodaje svoj proizvod, ali je potrebno da ne zaboravlja Allaha u svome poslu, nego će ustrajno slaviti i veličati Allaha i učiti Kur'an, jer to mu je moguće uporedo s poslom. Njemu nije moguće klanjati osim ako je nadzornik. Kad god završi svoju smjenu, zanatlija bi se trebao vratiti virdu. Ako bi sav svoj višak zarade podijelio kao sadaku, to bi mu bilo bolje i korisnije od ibadeta koje smo naveli, jer raznovrsni ibadeti su korisniji od ustaljenih, a zarađivanje i sadaka, u ovom slučaju i s ovom namjerom, su ibadet za njega i to ga približava Allahu, a pored toga ima i drugu korist, a to je da koristi drugima i svojim proizvodom i svojom sadakom i time priskrbljuje sebi blagodati dove drugih muslimana, tako mu se nagrada umnogostručuje.

Peti: Namjesnik, onaj koji na bilo koji način predvodi muslimane ili podmiruje njihove potrebe. Njegovo pravedno postupanje prema muslimanima i provođenje šerijata je, za njega, mnogo bolje od nabrojanih virdova. On će danju podmirivati potrebe muslimana shodno šerijatu, i provodiće obavezne dužnosti, a noću će provoditi određene virdove, kao što je radio h. Omer koji je rekao: ″Kako da spavam?! Ako bih spavao danju, propali bi muslimani, a ako bih spavao noći, propao bih ja.″Iz nabrojanog se da razumjeti da dvije stvari idu ispred tjelesnih ibadeta, prva je znanje, a druga je samilost i pažnja prema muslimanima., jer i znanje i lijep odnos spram muslimana je lično zalaganje, ali i ibadet koji nadvisuje ostale vrste ibadeta jer se njihova korist ne ograničava samo na počinioca nego se proširuje i na ostale ljude, te je stoga ispred tjelesnog ibadeta.

Šesti: Onaj koji je u trajnoj vezi s Jedinim i Svepotrebnim, pa taj čovjek ne voli nikoga drugog osim Allaha, sva njegova briga je Allah, nikoga se ne boji osim Allaha, ni od koga ne očekuje opskrbu osim od Allaha i sve što gleda u tome vidi Allahov trag. Onaj koji se uzdigao do ovog stepena nije potreban raznovrsnim virdovima, nego je njegov vird jedan, a to je, nakon obaveznih i farz dužnosti, da svoje srce veže za Allaha u svakoj situaciji i u svakom momentu. Ovakvim ljudima ni u jednom momentu ne naumpadne nešto, ili ne čuju nešto ili ne vide nešto, a da u svemu tome ne vide pouku i razlog za razmišljanje. Oni nemaju i za njih ne postoji ni inicijator ni ustavljač, niko osim Allaha. Kompletan njihov život se može uzeti kao način obavljanja ibadeta Allahu i robovanja Njemu, i kod njih nema razlike između jedne i druge vrste ibadeta, oni su oni koji su pribjegli Allahu, kao što Allah kaže:

{لَعَلَّكُمْ تَذَكَّرُونَ فَفِرُّوا إلى اللّهِ}

″Da biste vi razmislili! Zato požurite Allahu!″[131] Kroz njih se ogledaju Allahove riječi:

{وإذا اعْتَزَلْتُمُوهُمْ وَمَا يَعْبُدونَ إلاَّ اللّه فَأْووا إلى الكَهْفِ يَنْشُرْ لَكُمْ رَبُّكُمْ مِنْ رَحْمَتِهِ}

″Kad napustite njih i one kojima se, a ne Allahu, klanjaju, sklonite se u pećinu, Gospodar vaš će vas milošću Svojom obasuti.″[132] Allah na njih ukazuje i riječima:

{إنِّي ذَاهِبٌ إلى رَبِّـي سَيَهْدينِ}

″Idem svome Gospodaru, On će me uputiti.″[133] Ovo je krajnji stepen Allahovih iskrenih robova do kojeg se dolazi samo ustrajnošću u provođenju virdova i to dugo vremena i nepotrebno je da početnik kada čuje o ovakvim Allahovim robovima, počne za sebe isto tvrditi i zapostavljati lične ibadete. A znak da nije od onih koji zavide ovakvim Allahovim robovima i da mu nije dosadilo provoditi lične ibadete jeste taj da mu se u srcu ne javi ni najmanja želja za griješenjem, niti ga hvata panika od teških trenutaka niti ga potresa činjenica da se treba puno truditi. Ovaj stepen ne može svako ni steći Valjda je svima jasno da su virdovi koje smo nabrojali, načini na koje smo ih opisali i sve spomenuto, samo putevi koji vode Allahu. Uzvišeni Allah kaže:

{قُلْ كُلٌّ يَعْمَلُ عَلَى شَاكِلَتِهِ فَرَبُّكُمْ أعْلَمُ بَمنْ هُوَ أهْدى سَبـيلاً}

″Reci: - Svako postupa po svom nahođenju, a samo Gospodar vaš zna ko je na pravom putu.″[134]

Svi nabrojani su na pravome putu, samo je neko čvršći i upućeniji. U jednoj predaji stoji: ″Iman ima tristo trideset i tri puta, pa ko Allaha sretne na jednom od tih puteva, sa šehadetom, ući će u džennet.″[135]

Jedan od učenjaka kaže: ″Iman se dijeli na tristotine trinaest ogranaka, koliko je bilo Poslanika, pa svaki vjernik koji krene jednim od tih ogranaka, on je putnik Allahu.″

Ljudi, koliko god da se razlikuju u ibadetima svi su na pravom putu.

{أُوَلِئكَ الَّذِيَن يَدْعُونَ يَبْتَغُونَ إلى ربِّهِمُ الوَسيَلةَ أيُّهُمْ أَقْرَبُ}

″Oni kojima se oni mole sami traže načina kako će se što više Gospodaru svome približiti.″[136] Ljudi su različi po stepenu blizine, a ne po svojoj osnovi, najbliži su Allahu oni koji najviše o Njemu znanju i najbolje Ga poznaju, a onaj koji Ga najbolje i najviše poznaje, logično je i da Mu najviše ibadeta čini, jer onaj ko poznaje Allaha ne robuje nikome drugome.

Osnov svih vrsta virdova je ustrajnost jer se time želi očistiti i promijeniti unutarnje negativne osobine. Pojedinačni postupci gotovo da i ne ostavljaju traga, nego se osjeti ako se toga više radi i ustrajnije. Ako naš postupak ne propratimo drugim i trećim... ubrzo poslije njega, utisak koji je ostavio prvi postupak će ubrzo nestati, jer to je onda slično nekome ko želi da prodre u suštinu duše tako što će provesti čitavu noć razmišljajući o njoj, a onda mjesec dana neće ništa raditi, a onda će ponoviti postupak. Na njemu i u njemu, ovakvo postupanje neće ostaviti nikakvog traga. Ali, da je taj trud rasporedio na noći, jednu za drugom, onda bi to imalo uticaja. Zbog ovoga, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže:

«أَحَبُّ الأَعْمَالِ إِلَىٰ اللَّهِ أَدْوَمُها وَإِنْ قَلَّ»

″Allahu su najdraža ona djela koja su najustrajnija, pa makar i malehna bila.″[137]

H. Aiša je bila upitana o praksi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa je rekla: ″Njegovi postupci su bili trajni, a ako bi nešto radio, onda je gledao da to uradi kako treba.″[138]

Zbog toga Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže:

«مَنْ عَوَّدَهُ اللَّهُ عِبَادَةً فَتَرَكَها مَلالَةً مَقَتَهُ اللَّهُ»

″Koga Allah navikne na neki ibadet, pa ga on ostavi iz dosade, time navuče Allahovu srdžbu na sebe.″ Ovo je bio razlog zbog kojeg je klanjao dva rekata nakon ikindije kada ga je zauzela delegacija i nije stigao da ih klanja poslije podne, i nastavio ih je klanjati i nakon tog događaja, samo u svojoj kući kako ga ljudi ne bi oponašali u tome.[139]

Ako upitaš: - A ima li pravo neko drugi da se ugleda na njega u tome postupku, mada je vrijeme kada je pokuđeno klanjati?

Znaj da je uzrok pokuđenosti klanjanja u ovim vremenima zbog toga da se ne bi poistovijetilo sa obožavaocima sunca, ili sedžde u doba kada se pojavljuju šejtanski rogovi ili kako bi se odmorilo od ibadeta, iz straha i opreza da ibadet ne pređe u dosadu, što se ništa ne može pripisati Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i niko se ne može ni uporediti s njim, a to potvrđuje i činjenica da je taj namaz obavljao u svojoj kući kako se ne bi povodilo za njim.

DRUGO POGLAVLJE

O UZROCIMA I PRILIKAMA KOJE OLAKŠAVAJU DA SE NOĆ PROVEDE U IBADETU, O NOĆIMA KOJE JE LIJEPO PROVESTI U IBADETU, O VRIJEDNOSTI PROVOĐENJA NOĆI U IBADETU, VREMENA IZMEĐU AKŠAMA I JACIJE I NAČIN PODJELE NOĆI

Vrijednost ibadeta između akšama i jacije:

U predaji koja se prenosi od h. Aiše, stoji da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

«إِنَّ أَفْضَلَ الصَّلَوَاتِ عِنْدَ اللَّهِ المَغْرِبُ لَمْ يَحُطَّهَا عَنْ مُسَافَرٍ وَلا عَنْ مُقِيمٍ فَتَحَ بِها صَلاةَ اللَّيْلِ وَخَتَمَ بِها صَلاةَ النَّهَارِ، فَمَنْ صَلَّىٰ المَغْرِبَ وَصَلَّىٰ بَعْدَها رَكْعَتَيْنِ بَنَىٰ اللَّهُ لَهُ قَصْرَيْنِ فِي الجَنَّةِ»

″Najvrjedniji namaz kod Allaha je akšam. Njega nije oslobođen ni putnik a ni onaj ko je u stalnom mjestu boravka. Allah ovim namazom otpčinje noćne namaze i njime završava dnevne namaze, pa ko klanja akšam a poslije farza klanja dva rekata, Allah mu izgradi dvorac u džennetu.″[140] Prenosilac ovog hadisa kaže: - Nisam siguran da li je taj dvorac od zlata ili od srebra. ″A ko klanja poslije akšamskog farza četiri rekata, oproste mu se manji grijesi koliko za dvadeset godina, ili je rekao za četrdeset godina.″

Umm Selema i h. Ebu Hurejre prenose hadis od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u kojem stoji:

«مَنْ صَلَّىٰ سِتَّ رَكَعَاتٍ بَعْدَ المَغْرِبِ عَدَلَتْ لَهُ عِبَادَةَ سَنَةٍ كَامِلَةٍ أَوْ كَأَنَّهُ صَلَّىٰ لَيْلَةَ القَدْرِ»

″Ko klanja šest rekata poslije akšamskog farza, piše mu se kao da je ibadetio čitavu godinu, ili kao da je noć Kadra proveo u ibadetu.″[141]

Od Seid b. Džubejra a on od Sevbana da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

«مَنْ عَكَفَ نَفْسَهُ فِيمَا بَـيْنَ المَغْرِبِ وَالعِشَاءِ فِي مَسْجِدِ جَمَاعَةٍ لَمْ يَتَكَلَّمْ إِلاَّ بِصَلاةٍ أَوْ قُرْآنٍ كَانَ حَقّاً عَلَىٰ اللَّهِ أَنْ يَبْنِيَ لَهُ قَصْرَيْنِ فِي الجَنَّةِ مَسِيرَةُ كُلِّ قَصْرٍ مِنْهُما مِائَةُ عَامٍ، وَيَغْرِسَ لَهُ بَـيْنَهُما غِرَاساً لَوْ طَافَهُ أَهْلُ الدُّنْيَا لَوَسِعَهُمْ»

″Ko i'tikaf učini (osami se u džamiji) od akšama do jacije, i ne progovori ništa drugo osim ono što je vezano za namaz ili učenje Kur'ana, zaslužio je da mu Allah u džennetu izgradi dva dvorca od kojih je svaki prostran koliko stotinu godina hoda. Između ta dva dvorca će biti zasađeno drveće i zelenilo, pa kada bi svi stanovnici zemlje htjeli da ga obiđu, izmorili bi se dok bi to postigli.″

«مَنْ رَكَعَ عَشْرَ رَكَعَاتٍ ما بَـيْنَ المَغْرِبِ وَالعِشَاءِ بَنَىٰ اللَّهُ لَهُ قَصْراً فِي الجَنَّةِ. فقال عمر رضي الله عنه: إذاً تكثر قصورنا يا رسول الله. فقال: اللَّهُ أَكْثَرُ وَأَفْضَلُ ـ أو قال ـ أَطْيَبُ»

″Ko, između akšama i jacije, klanja deset rekata, Allah mu, u džennetu, sagradi dvorac.

H. Omer tada reče: - Allahov Poslaniče, imaćemo puno dvoraca?!

- Allah ima puno više od toga i boljeg. (ili je rekao ljepšeg)″[142]

Od h. Enes b. Malika se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

«مَنْ صَلَّىٰ المَغْرِبَ فِي جَمَاعَةٍ ثُمَّ صَلَّىٰ بَعْدَها رَكْعَتَيْنِ وَلَمْ يَتَكَلَّمْ بِشَيْءٍ فِيما بَـيْنَ ذٰلِكَ فِي أَمْرِ الدُّنْيَا وَيَقْرَأُ فِي الرَّكْعَةِ الأُولَىٰ فَاتِحَةَ الكِتَابِ وَعَشْرَ آيَاتٍ مِنْ أَوَّلِ سُورَةِ البَقَرَةِ وَآيَتَيْنِ مِنْ وَسَطِها وَإِلٰهُكُمْ إِلٰهٌ وَاحِدٌ لا إِلٰهَ إِلاَّ هُوَ الرَّحْمٰنُ الرَّحِيمُ. إِنَّ فِي خَلْقِ السَّمٰواتِ وَالأَرْضِ ـ إلى آخر الآية ـ وَقُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ خَمْسَ عَشْرَةَ مَرَّةً ثُمَّ يَرْكَعُ وَيَسْجُدُ، فَإِذَا قَامَ فِي الرَّكْعَةِ الثَّانِيَةِ قَرَأَ فَاتِحَةَ الكِتَابِ وَآيَةَ الكُرْسِيِّ وَآيَتَيْنِ بَعْدَها إلى قوله: {أُولَئِكَ أصْحَابُ النَّارِ هُمْ فِيهَا خَالِدُونَ} وَثَلاثَ آيَاتٍ مِنْ سُورَةِ البَقَرَةِ مِنْ قَوْلِهِ: {للَّهِ ما في السَّمٰواتِ ومَا في الأرْضِ} إلى آخرها. وَقُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ خَمْسَ عَشْرَةَ مَرَّةً»

″Ko, u džematu, klanja akšam, a poslije toga klanja dva rekata, ne progovarajući ni riječi vezane za dunjaluk, pa na prvom rekatu prouči Fatihu i deset prvih ajeta sure Bekare, dva ajeta iz sredine Ve ilahukum ilahun vahid... Inne fi halkissemavati... i suru Ihlas petnaest puta, a potom učini ruku i sedždu, a na drugom rekatu prouči Fatihu, Ajetul kursijju i dva ajeta poslije nje, tri ajeta s kraja sure Bekare Lillahi... pa do kraja i suru Ihlas petnaest puta.″[143] U hadisu je nagrada opisana, za ovaj namaz na način koji prelazi granice poimanja.

Kerez b. Vebre, jedan od ebdal, kaže: ″Pitao sam Hidr as. da me poduči nečemu što ću raditi svaku noć, pa mi je rekao:

- Kada klanjaš akšam, ustani i klanjaj, ne pričajući ni s kim. Tako klanjaj sve do jacije i posveti se tome namazu i na svaka dva rekata predaj selam. Na svakom rekatu uči Fatihu, tri puta Ihlas. Kada završiš s namazom (jacijom), otiđi svojoj kući ne progovarajući ni s kim, i kod kuće klanjaj dva rekata na kojima ćeš učiti Fatihu i sedam puta Ihlas, potom učini sedždu, nakon selama, i na sedždi istigfar učini sedam puta, i sedam puta reci: - Subhanellahi vel hamdu lillahi ve la ilahe illellahu vallahu ekber ve la havle ve la kuvvete illa billahil alijjil azim. Potom se podigni sa sedžde i sjedi. Podigni ruke i reci: Ja Hajju, Ja Kajjumu, Ja Zel dželali vel ikrami, Ja ilahel evveline vel ahirine, Ja Rahmane dunja vel ahireti ve Rahimehuma, Ja Rabbu, Ja Rabbu, Ja Allahu, Ja Allahu, Ja Allahu! Ustani podignutih ruku i moli ovom dovom. Spavaj zatim, gdje hoćeš, okrenut prema Kibli, na desnoj strani, i uči salavat na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, sve dok ne zaspeš.

Upitao sam ga: - Volio bih da znam od koga si to naučio?

- Bio sam uz Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, kada mu je objavljivana ova dova. Pošto je to bilo u mom prisustvu, naučio sam je od njega.″[144]

Kaže se za ovu dovu, da će onaj koji je bude učio i bio uvjeren u njenu djelotvornost, vidjeti Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u snu prije nego umre. Neki ljudi su ovo uradili i usnili su da su uvedeni u džennet u kojem su vidjeli Poslanike i među njima Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, i s njim pričali i on ih je podučio nekim stvarima.

Uopćeno, o vrijednosti namaza između akšama i jacije postoje tolike predaje, tako da je Ubejdullah, koji je bio sluga Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, bio upitan: ″Da li je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio neki namaz, osim propisanih namaza?

- Naredio je namaz između akšama i jacije. odgovori Ubejdullah.″[145]

: «مَنْ صَلَّىٰ ما بَـيْنَ المَغْرِبِ وَالعِشَاءِ فَذٰلِكَ صَلاةُ الأَوَّابِـينَ»

″Ko klanja namaz između akšama i jacije, taj namaz je namaz onih koji se ustrajno vraćaju Allahu. (salatul evvabin)″

Esved pripovijeda: - Nikad nisam ušao kod Ibn Mes'uda, u ovo doba, a da ga nisam zatekao da klanja, pa sam ga upitao, o tome, a on mi reče: - Da, ovo je doba nemara (gafleta)″

H. Enes je ustrajavao u ovome namazu govoreći: ″To je ustajanje noću.″O ovome vremenu govore Allahove riječi:

{تَتَجَافَى جُنُوبُهُمْ عَنِ المَضَاجِعِ}

″Bokovi njihovi se postelja lišavaju.″[146]

Ahmed b. Ebi Hivari kaže: - Pitao sam Ebu Sulejmana Daranija: - Da li je bolje da postim preko dana i večeram između akšama i jacije, ili je bolje da ne postim preko dana a da vrijeme između akšama i jacije provedem klanjajući?

- Sastavi oboje.

- A ako nisamu stanju?

- Nemoj postiti po danu nego klanjaj između akšama i jacije.

Vrijednost provođenja noći u ibadetu

Što se tiče ajeta koji govore o tome:

{إنّ رَبَّكَ يَعْلَمُ أَنَّكَ تَقُومُ أَدْنَى مِنْ ثُلُثَي اللَّيْلِ}

″Gospodar tvoj sigurno zna da ti u molitvi provodiš manje od dvije trećine noći, polovinu njezinu ili trećinu njezinu...″[147]

{إنّ نَاشِئَةَ اللَّيْل هي أشَدُّ وَطْأً وأَقُومُ قِيلاً}

″Ta ustajanje noću zaista jače djeluje i izgovara se jasnije.″[148]

{تَتَجَافَىٰ جُنُوبُهُمْ عَنِ الْمَضَاجِعِ}

″Bokovi njihovi se postelja lišavaju.″[149]

{أمَّنْ هُوَ قَانتٌ آنَاءَ اللَّيْلِ}

″Da li je onaj koji u noćnim časovima u molitvi vrijeme provodi, padajući licem na tle...″[150]

{والَّذِينَ يَبِـيتُونَ لِرَبِّهِمْ سُجَّداً وَقِياماً}

″I oni koji provode noći pred Gospodarom svojim na tle padjući i stojeći.″[151]

{واسْتَعِينُوا بالصَّبْرِ والصَّلاةِ}

″Pomozite sebi strpljenjem i molitvom.″[152] Za ovaj ajet kažu da se odnosi na noćni namaz; ustrajnošću u njemu nadvladavamo prohtjeve.

Predaje koje govore o ovome su sljedeće: Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao:

«يَعْقِدُ الشَّيْطَانُ عَلَىٰ قَافِيَةِ أَحَدِكُمْ إِذَا هُوَ نَامَ ثَلاثَ عُقَدِ يَضْرِبُ مَكانَ كُلِّ عُقْدَةٍ عَلَيْكَ لَيْلٌ طَوِيلٌ فَارْقُدْ، فَإِنِ اسْتَيْقَظَ وَذَكَرَ اللَّهَ تَعَالَىٰ انْحَلَّتْ عُقْدَةٌ، فَإِنْ تَوَضَّأَ انْحَلَّتْ عُقْدَةٌ، فَإِنْ صَلَّىٰ انْحَلَّتْ عُقْدَةٌ فَأَصْبَحَ نَشِيطاً طَيِّبَ النَّفْسِ وَإِلاَّ أَصْبَحَ خَبِـيثَ النَّفْسِ كَسْلانَ»

″Šejtan na potiljku svakog od vas, kada krene na spavanje, sveže tri čvora i na svaki čvor koji veže izgovori: - Duga ti noć i počivaj. – pa kad se čovjek probudi i spomene Allaha, jedan čvor se odveže, ako se i abdesti, odveže se i drugi čvor, a ako i klanja, odveže se i treći čvor i čovjek osvane poletan i svjež, u protivnom osvane težak i lijen.″[153]

″Kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je bio spomenut neki čovjek po tome što spava čitavu noć, sve do sabaha, pa je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

«ذاك رجل بال الشيطان في أذنه»

- Tom čovjeku se šejtan pomokrio u uho.″[154]

U jednoj predaji stoji:

«إنّ للشيطان سعوطاً ولعوقاً وذروراً فإذا أسعط العبد ساء خلقه، وإذا ألعقه ذرب لسانه بالشر، وإذا ذره نام الليل حتى يصبح»

″Šejtan ubada, pljuje i pušta vjetar, pa kada ubode čovjeka u nosnu šupljinu, taj čovjek osvane teške naravi, a kada ga upljuje u usta, jezik mu postane pogan i oštar, a kada ga pogodi svojim vjetrom, čovjek spava sve do sabaha.″[155]

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao:

«رَكْعَتَانِ يَرْكَعُهُمَا العَبْدُ فِي جَوْفِ اللَّيْلِ خَيْرٌ لَهُ مِنَ الدُّنْيَا وَمَا فِيها وَلَوْلاَ أَنْ أَشُقَّ عَلَىٰ أُمَّتِي لَفَرَضْتُهُمَا عَلَيْهِمْ»

″Dva rekata koje čovjek klanja u dubini noći, bolji su mu od dunjaluka i svega što je na njemu, i kada ne bih otežao svome ummetu, propisao bih im to kao obavezu.″[156]

U vjerodostojnom hadisu koji prenosi Džabir, stoji da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

«إِنَّ مِنَ اللَّيْلِ سَاعَةً لا يُوَافِقُهَا عَبْدٌ مُسْلِمٌ يَسْأَلُ اللَّهَ تَعَالَىٰ خَيْراً إِلاَّ أَعْطَاهُ إِيَّاهُ»

″U noći ima trenutak, koji, ako ga čovjek pogodi, sve što zatraži od Allaha, daće mu se.″U drugoj predaji: ″Zamoli Allaha za dunjalučka i ahiretska dobra, i to svake noći.″

Mugire b. Šu'be kaže: ″Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je jedne noći ustao i klanjao noćni namaz toliko da su mu noge natekle, pa mu je rčeno: - Allahov Poslaniče, zar ti Allah nije oprostio i ono prijašnje i ono potonje?! –

A on odgovori:

«أَفَلا أَكُونُ عَبْداً شَكُوراً»

- Zar ne bi trebalo da budem zahvalan rob?!″[157]

Iz ovoga se jasno vidi da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, ovakvim svojim postupkom htio da zadobije veći položaj i stepen kod Allaha, jer je zahvalnost uzrok povećanju. Uzvišeni Allah kaže:

{لئن شَكَرْتُمْ لأَزِيدَنَّكُمْ

″Ako budete zahvalni, Ja ću vam, zacijelo, još više dati.″[158]

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao:

«يا أَبَا هُرَيْرَةَ أَتُرِيدُ أَنْ تَكُونَ رَحْمَةُ اللَّهِ عَلَيْكَ حَيّاً وَمَيْتاً وَمَقْبُوراً وَمَبْعُوثاً، قُمْ مِنَ اللَّيْلِ فَصَلِّ وَأَنْتَ تُرِيدُ رِضَا رَبِّكَ. يا أَبَا هُرَيْرَةَ صَلِّ فِي زَوَايا بَـيْتِكَ يَكُنْ نُورُ بَـيْتِكَ فِي السَّمَاءِ كَنُورِ الكَوَاكِبِ وَالنَّجْمِ عِنْدَ أَهْلِ الدُّنْيَا»

″Ebu Hurejre, hoćeš li da Allahova milost bude na tebi dok si živ i i kada umreš, u kaburu i na Dan proživljenja, - ustani u noći i klanjaj želeći tim svojim namazom Allahovo zadovoljstvo. Ebu Hurejre, klanjaj u svojoj kući, nur (svjetlo) tvoje kuće će stanovnicima nebesa biti kao što su zvijezde zemljanima.″[159]

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao:

«عَلَيْكُمْ بِقِيَامِ اللَّيْلِ فَإِنَّهُ دَأْبُ الصَّالِحِينَ قَبْلَكُمْ. فَإِنَّ قِيَامَ اللَّيْل قُرْبَةٌ إِلَىٰ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ وَتَكْفِيرٌ لِلذُّنُوبِ وَمَطْرَدَةٌ لِلَّدَاءِ عَنِ الجَسَدِ وَمَنْهَاةٌ عَنِ الإِثْمِ»

″Ustajte na noćni namaz, jer je to odlika dobrih ljudi koji su bili prije vas. Noćnim namazom se približava Allahu, potiru se grijesi, odgoni bolest iz tijela i štiti se od grijeha.″[160]

«مَا مِنْ امْرِىءٍ تَكُونُ لَهُ صَلاَةٌ بِاللَّيْلِ فَغَلَبَهُ عَلَيْهَا النَّوْمُ إِلاَّ كُتِبَ لَهُ أَجْرُ صَلاَتِهِ وَكَانَ نَوْمُهُ صَدَقَةً عَلَيْهِ»

″Nema čovjeka koji je običajio klanjati noćni namaz, pa ga savlada san, a da mu namaz za tu noć, neće biti uračunat, kao da ga je klanjao, a san mu je kao milostinja (sadaka).″[161]

″Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je upitao h. Ebu Zerra:

: «لو أَرَدْتَ سَفَراً أَعْدَدتَ لَهُ عدَّة؟ قَالَ: نَعَمْ، قَالَ: فَكَيْفَ سفر طَرِيقِ القِيامَة. ألا أنْبئك يَا أبَا ذِرّ بِمَا يَنْفَعَكَ ذَلِكَ اليَوْمَ؟

- Kada bi htio na put, da li bi spremio poputbinu?

- Svakako.

- Pa šta je s putovanjem na ahiret? Hoćeš li da ti kažem šta će ti biti od velike koristi toga Dana?

قَالَ: بَلَى بِأبِـي أنْتَ وأمِّي،

- Naravno, ti, za kojeg bih žrtvovao i oca i majku.

قَالَ: صم يَوماً شَدِيدَ الحَرّ لِيَومَ النُّشور، وَصَلِّ رُكْعَتَينِ فِي ظُلْمة اللَّيْلِ لوحشة القُبُورِ، وحجَّ حَجَّة لِعَظَائِمَ الأمُورِ، وتَصَدّق بِصَدَقَةٍ عَلَى مِسْكِينٍ أو كَلِمَة حَق تَقُولُهَا أو كَلِمَة شَرَ تسْكت عَنْهَا»

- Posti jedan vreo dan za Dan proživljenja, klanjaj dva rekata u noćnoj tmini kako bi bio pošteđen kaburske samoće, obavi hadždž kako bi izbjegao teškoće, udijeli sadaku nevoljniku, ili riječ istine koju ćeš izgovoriti ili lošu riječ koju ćeš prešutjeti.″[162]

Prenosi se da je neki čovjek, za vrijeme Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, imao običaj, da kada ljudi pospu i sve se utiša, ustane i klanja noćni namaz i uči Kur'an. Običavao je govoriti: - Gospodaru moj, zaštiti me od džehennema! – To je rečeno Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa je on rekao: -

«إِذَا كَانَ ذَلِكَ فآذِنُونِي فَأَتَاهُ فاسْتَمَع فَلَمَّا أصْبَحَ قَالَ: يِا فُلان هلا سَأْلْتَ الله الجَنَّة؟ قال: يا رسُول الله إِنِّي لَسْتُ هُنَاكَ ولا يَبْلُغ عَمَلِي ذَاك فَلَمْ يَلْبَثْ إِلاَّ يَسِيراً حَتَّى نَزَل جِبْرَائِيل عَلَيْهِ السَّلاَم وقال: أخْبر فُلاناً أنَّ الله قَدْ أجَارَه مِنْ النَّار وأدْخَلَهُ الجَنَّة»

Kada to bude radio sljedeći put, obavijestite me. – Kada ga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, čuo kako se obraća Gospodaru svjetova, rekao mu je: - Zašto ne tražiš i džennet? – Čovjek odgovori: - Allahov Poslaniče, nisam ja još dostigao taj stepen i mojim djelima ne zaslužujem tu nagradu. – Nije puno vremena prošlo od tog događaja, a došao je Džibril Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: - Reci tome i tome čovjeku, da ga je Alllah zaštitio džehennema i da ga je uveo u džennet.

«أن جبرائيل عليه السلام قال للنبـي :

Džibril je, jedne prilike došao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao mu:

نعم الرجل ابن عمر لو كان يصلي بالليل، فأخبره النبـي بذلك فكان يداوم بعده على قيام الليل»

- Krasan li je čovjek Omerov sin, još samo kad bi klanjao noćni namaz. – Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je o tome obavijestio Omerovog sina i on poslije toga nikada više nije ostavio noćni namaz.[163]

Nafi' (koji je bio sluga Ibn Omera, op. prev.) kaže: ″On bi klanjao noću i rekao bi: - Nafi', probudi nas u zoru. – Ja bih odgovorio: - Ne. – a on bi ustao na svoj noćni namaz i rekao: - Nafi', probudi nas u zoru. – a ja bih, onda rekao: - Dobro. – On bi ustao u zoru i molio bi Allaha za oprost sve do sunčeva izlaska.″

H. Ali b. Ebi Talib priča: ″Jedne prilike se Jahja b. Zekerijja as. zasitio ječmenim hljebom i prespavao je svoj vird, pa kada je osvanuo, Allah mu je objavio: ″Jahja, zar si našao kuću koja ti je bolja od Moje kuće? Ili si našao komšiluk koji je bolji od Mog komšiluka? Tako Mi Moje veličine i Uzvišenosti, Jahja, ti kada bi vidio, samo na trenutak, Firdevs, smršao bi i obolio bi od želje za njim. A kada bi, samo na tren, vidio džehennem, smršao bi i krvlju bi plakao, nakon suza, oblačio bi kožu umjesto odjeće...″

Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, je bilo rečeno: ″Neki čovjek klanja noćni namaz, ali kada osvane, onda krade, pa je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

«سَيَنْهَاهُ مَا يَعْمَلُ»

- Njegovo ustajanje na noćni namaz će ga zaustaviti od tog nedjela.″[164]

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao:

«رَحِمَ الله رَجُلاً قَامَ مِنَ اللَّيْلِ فَصَلَّى ثُمَّ أيْقَظَ امْرَأَتِهِ فَصَلَّت فَإِنْ أبَتْ نضح فِي وَجْهِهَا المَاء»

″Blago li se čovjeku koji ustane na noćni namaz, pa klanja, a onda probudi i svoju suprugu, pa i ona klanja, a ako odbije da ustane, on joj lice popršće vodom. (kako bi je razbudio)″[165]

«رَحِمَ الله امْرَأَة قَامَتْ مِن اللَّيْلِ فَصَلَّتْ ثُمَّ أيْقَظَت زَوْجِها فَصَلّى فَإنْ أبَى نَضَحت فِي وَجْهِه المَاء»

″Blago li se ženi koja ustane na noćni namaz, pa klanja, a onda probudi i svoga supruga, pa i on klanja, a ako odbije da ustane, ona mu lice popršće vodom. (kako bi ga razbudila)″

«مَنْ اسْتَيْقَظَ من اللَّيْلِ وأيْقَظَ امْرَأته فَصَلَّيَا رُكْعَتَيْنِ كُتِبَا من الذَّاكِرِينَ الله كَثِيراً والذَّاكِرات»

″Onaj koji se probudi u noći i probudi svoju ženu, pa zajedno klanjaju dva rekata noćnog namaza, budu upisani kod Allaha kao oni koji puno Allaha spominju.″[166]

«أفضل الصلاة بعد المكتوبة قيام الليل»

″Najbolji namaz poslije propisanog namaza (farza), je noćni namaz.″[167]

H. Omer kaže: ″Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao:

«مَنْ نَامَ عَنْ حِزْبِهِ أوْ عَنْ شَيء مِنْهُ بِاللَّيلِ فَقَرَأة بَـيْنَ صَلاةِ الفَجْرِ والظّهْرِ كُتِبَ لَهُ كَأنَّمَا قَرَأهُ مِنَ اللَّيْل»

- Onaj koji prespava svoj vird ili nešto od njega, u noći, pa to onda prouči između sabaha i podne, upiše mu se kao da ga je proučio u noći.″[168]

Bilježi se da je Omer, kada bi naišao na određene ajete, u toku svog virda, padao i bili su mu potrebni dani da se od toga oporavi, kao bolesniku kojem trebaju dani da dođe sebi od bolesti.

Ibn Mes’ud kada bi ustajao na noćni namaz, dok su ostali spavali, od njega se čuo glas kao zujanje pčela, i to bi trajalo sve dok ne bi osvanuo.

Sufjan Sevri se jedne noći zasitio, pa je zbog toga rekao: - Magarac, kada mu se da više hrane, traži se od njega da više radi. – Tu noć je proveo u ibadetu sve do izlaska sunca.

H. Tavus kada bi legao u postelju, u njoj se prevrtao kao što se kukuruz kokavac prevrće u tavi na vrelom ulju. Potom bi ustao i klanjao, a kada bi osvanuo, rekao bi: - Spomen na džehennem je otjerao svaki san iskrenim robovima.

H. Hasan je rekao: - Ne znam da ima ijedno djelo koje je teže od noćnog bdijenja i dijeljenja imetka. – Upitali su ga: - Zbog čega su oni koji noću ustaju najljepši ljudi? – Zbog toga što su se osamili sa Najmilostivijim, pa ih je On počastio svojim nurom.

Jedan od dobrih ljudi je došao kući, s nekog putovanja, pa su mu pripravili postelju. On je legao i prespavao svoj vird. Kad se probudio, zakleo se da više nikad neće spavati na postelji.

Abdulaziz b. Revvad, kada bi noć zašla u dubinu, bi došao do svoje postelje i rukom bi prešao preko nje govoreći: - Udobna li si i prijatna, ali Allaha mi, džennetska postelja je mnogo udobnija i prijatnija od tebe.

– Potom bi čitavu noć proveo u namazu.

Fudajl je rekao: - Čim nastane noć, pomislim kako je njena dužina dovoljna za moje potrebe, pa otvorim Kur’an i počnem učiti, ali dočekam i zoru, a ne ostvarim ono što sam želio i naumio.

H. Hasan kaže: - Čovjek počini neki grijeh, pa mu se uskrati noćni ibadet.

H. Fudajl kaže: - Ako nisi u stanju provesti noćni ibadet i postiti po danu, onda znaj da si od onih kojima je uskraćeno i koji imaju mnoštvo grijeha.

Sile b. Ešjem je po čitavu noć provodio u ibadetu, a kada bi nastupila zora, govorio: - Allahu moj, neko kao ja ne može tražiti džennet, ali me zaštiti džehennema, tako Ti Tvoje milosti.

Neki čovjek je rekao jednom učenjaku: - Slab sam i nejak da ustanem na noćni namaz. – Mudrac mu reče: - Brate, nemoj griješiti Allahu i nemoj ustajati na noćni namaz.

Hasan b. Salih je prodao sluškinju od nekom čovjeku, pa kada se unoćalo, ona je ustala i povikala: - Ukućani, namaz, namaz! – Oni upitaše: - Zar je svanulo i vrijeme sabahu? – Zar vi ne klanjate osim propisanih namaza, ništa drugo? Vrati me mom prvom gazdi. – Oni su pristali na to. Kada je došla Hasanu, reče mu: - Gospodaru, prodao si me ljudima koji ne klanjaju nikakve nafile, vrati me sebi. – I on ju je ponovno primio u svoju kuću.

Rebi’ je govorio: - Kod Šafije sam proveo mnoge noći i vidio sam da vrlo malo spava.

Ebu Džuvejrije kaže: - Kod Ebu Hanife sam proveo šest mjeseci i nisam ga vidio da je ikada legao u postelju.

Ebu Hanife je u ibadetu provodio polovinu noći pa je, jedne prilike, prolazio pored grupe ljudi i čuo je jednog da kaže: - Ovaj čovjek čitavu noć provodi u ibadetu. – Ebu Hanife je na te riječi rekao: - Stid me je da me opisuju po nečemu što nije pri meni. – Poslije toga je po čitavu noć provodio u ibadetu.

Bilježi se da on nije upće imao postelju na kojoj bi spavao noću.

Prenosi se da je Malik b. Dinar čitavu noć ponavljao ovaj ajet:

{أَمْ حَسِبَ الَّذِينَ اجْتَرَحُوا السَّيِّئاتِ أنْ نَجْعَلَهُمْ كالَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ}

″Misle li oni koji čine zla djela da ćemo s njima postupiti jednako kao sa onima koji vjeruju i dobra djela čine...″[169]

Mugire b. Habib priča: - Promatrao sam Malik b. Dinara kako postupa noću. On bi ustao i abdestio se da klanja noćni namaz. Prihvatio bi se za bradu i onda mu je nešto naumpalo, pa je počeo govoriti: - Učini dalekim Malikove sjedine od džehennema! Allahu moj, Tebi je poznat onaj koji će biti u džennetu i onaj koji će biti u džehennemu, koji od ove dvojice je Malik? Koje od ova dva prebivališta je Malikovo? – To je neprestano ponavljao i zora ga je u tome zatekla.

Malik b. Dinar priča: - Jednom sam zapostavio svoj noćni vird i zaspao, pa sam usnio ljepoticu kojoj slične nema. U ruci je nosila nekakav papir, i upitala me: - Znaš li čitati? – Odgovorio sam potvrdno, na što mi je ona pružila papair na kojem je pisalo:

Da li te želje i uživanja spriječiše

od ljepotica krasnih, džennetskih

Ko u njemu živi smrti ne kušaše

s ljepoticama džennetskim on uživaše

Budi se iz sna jer je mnogo veće dobro

od spavanja, s Kur’anom druženje.

Priča se da je Mesruk otišao na hadždž i da nijednu noć nije proveo osim na sedždi.

Bilježi se od Ezhera b. Mugisa, koji je bio od onih koji je mnogo provodio noćnog ibadeta, da je rekao: - U snu sam vidio ženu koja nije nalik nijednoj zemaljskoj ljepotici (nezemaljske ljepote) pa sam je upitao: - Ko si ti?

– Ona mi reče: - Hurija.

– Udaj se za mene.

– Prvo me zaprosi od mog Gospodara i priloži mehr.

- A šta je tvoj mehr?

- Mnogi noćni ibadet.

Jusuf b. Mehran kaže: - Čuo sam da ispoda Arša ima melek u obliku pijetla, pandže su mu od bisera a mamuza od smaragda, pa kada prođe prva trećina noći, zalepeta krilima i kaže: - Neka ustanu oni koji noć u ibadetu provode. – Kada prođe polovina noći, zalepeta krilima i kaže: - Neka ustanu oni koji polovinu noći provode u ibadetu (mutehedžidun), a kada prođu dvije trećine noći, zalepeta krilima i kaže: - Neka ustanu klanjači. – Kada nastane zora, zalepeta krilima i kaže: - Neka ustanu nemarni, i njima je njihov teret.

Vehb b. Menebbeh Jemeni je trideset godina proveo bez noćnog spavanja, i rekao je: - Da u svojoj kući vidim šejtana, draže mi je nego vidjeti jastuk, jer jastuk zove na spavanje. – On je imao neki smotak od kože, pa kada bi ga svladao san, spustio prsa na njega i otpočinuo koji trenutak, a onda bi se trgnuo i nastavio s namazom.

Jedan od učenih je rekao: - Usnio sam Gospodara i čuo kako kaže: - Tako Mi Moje veličine i Uzvišenosti, uistinu ću počastiti Sulejmana Tijemija koji je, u Moje ime, klanjao sabah sa jacijskim abdestom, četrdeset godina.

On je smatrao da, ako čovjek zadrijema kvari abdest.

U nekim starim knjigama stoji da je Uzvišeni Allah rekao: - Istinski Mi je rob onaj koji ne čeka pijetla da bi ustao i ibadetio Mi.

O onome što olakšava provođenje noći u ibadetu:

Znaj da je noćni ibadet težak svim ljudima, osim onima koji su od Allaha nadareni za to i onima koji provode uslove za provođenje noći, i vanjske i nutarnje. Što se tiče vanjskih uslova, njih je četiri:

Prvi: Da mnogo ne jede i zbog toga onda mnogo i pije, što će uzrokovati i drijem, pa će mu biti teško ustati. Jedan od učenih bi običavao svaku noć stati kraj sofre i reći: - O vi koji želite ahiret, nemojte puno jesti i piti, zbog toga ćete puno i spavati, pa kada smrt dođe gorko kajati! – Ovo je vrlo bitno, treba olakšati želudac viška hrane.

Drugi: Da preko dana ne radi teške poslove koji će mu izmoriti udove, oslabiti nerve i time natjerati na san.

Treći: Da ne ostavlja kajlulu (podnevno spavanje), jer je ona sunnet i pomoć u noćnom ibadetu.[170]

Četvrti: Da se trudi da preko dana ne čini grijeha jer oni čine srce osornim i priječe se između čovjeka i stvari koje priskrbljuju milost. Neki čovjek je došao Hasanu i rekao mu: - Ebu Seide, legnem u postelju zdrav i čio i želja mi je da ustanem na noćni namaz. Zbog toga i pripremim sve za čišćenje, ali zbog nekog razloga ne mogu ustati?! – Hasan mu reče: - Grijesi su ti koji su te vezali i ne dozvoljavaju ti da obaviš noćni namaz.

H. Hasan kada bi došao na pijacu i čuo ljudsku viku i vrevu pijace, rekao bi: - Smatram da je noć ovih ljudi noć nepodopštine jer oni ne provode kajlulu (podnevno spavanje).

Sufjan Sevri je rekao: - Pet mjeseci mi je bilo uskraćeno noćno bdijenje zbog grijeha koji sam počinio.

-Koji je to bio grijeh?

- Vidio sam čovjeka kako plače i rekao sam u sebi: - Ovaj plače da bi se pokazao pred drugima i kako bi oni pomislili da je pobožan.

Jedan čovjek je ušao kod Kerez b. Vebire i vidio ga kako plače, pa ga je upitao: - Da ti nije neki rođak umro?

- Gore?

- Da te nije spopala kakva bolest?

-Gore?

- O čemu se radi?

- Vrata sam zaključao, pokrivač spustio, ali nisam proučio svoj jučerašnji vird, a mislim da mi je to uskraćeno samo zbog grijeha koji sam počinio.

Ovo sve zbog toga što dobro potiče na još više dobra a zlo uzrokuje samo još više zla. Minimalna količina ili jednog ili drugog uzrokuje i pribavlja više istog. Zbog toga je Ebu Sulejman Darani rekao: - Niko ne propusti namaz u džematu osim zbog počinjenog grijeha.

Još je rekao: - Noćno izbacivanje sjemena je kazna, a džunupluk je udaljavanje.

Jedan od učenjaka je rekao: - Kada zapostiš, jado, onda gledaj kod koga ćeš iftariti i čime ćeš se iftariti, jer čovjek pojede neki zalogaj od čega mu se srce izmijeni i ne može se vratiti u stanje u kojem je bilo.

Svi grijesi, bez izuzetka, uzrokuju osornost srca i priječe od noćnog ibadeta, a najveći uticaj ima jedenje harama. Halal zalogaj iščišćava srce i potiče ga na dobro, više nego bilo šta drugo, a do toga su došli oni koji su promatrali stanje srca, kroz iskustvo a i šerijat to potvrđuje. Zbog toga je jedan od učenih rekao: - Koliko puta je zalogaj spriječio od noćnog ibadeta i koliko je samo puta pogled spriječio od učenja sure?!

Može se desiti da čovjek zbog jednog zalogaja ili zbog jednog postupka, bude uskraćen noćnog namaza čitavu godinu. Kako god namaz priječi od zla i onog što je pogano, tako isto grijeh i poganština priječe od namaza i ostalih dobrih djela. Jedan od zatvorenika je govorio: - Bio sam u zatvoru trideset i kusur godina i molio sam svoje čuvare da klanjam s njima jaciju u džematu, pa su mi odgovarali: - Ne može.

U ovome je opomena da bereket namaza u džematu priječi od činjenja ružnih i pokuđenih djela.

Nutarnje stvari koje omogućavaju i olakšavaju noćni ibadet su četiri:

Prvo: Čistota srca od mržnje prema muslimanima, od slijeđenja novotarija i od prekomjerne okupiranosti dunjalukom. Onaj koji je obuzet dunjalučkim brigama ne može lahko ustati na noćni namaz, a ako i ustane, malo razmišlja o namazu jer je preokupiraan dunjalukom.

Drugo: Strah od ahiretske patnje koji će mu stalno ispunjavat srce i koji će biti povezan sa kratkoročnom nadom, jer onaj koji razmišlja o strahotama Kijametskog dana i strahotama džehennema će ostati bez sna. Tavus kaže: - Sjećanje na džehennem tjera san s oka svakog pobožnjaka.

Jedan sluga u Basri, po imenu Suhejb, je svaku noć provodio u ibadetu, pa mu je njegova gazdarica prigovorila: - Tvoj noćni ibadet ostavlja loš uticaj na tvoje dnevne aktivnosti. – On joj odgovori: - Suhejb, kada god se sjeti džehennema, se razbudi.

Jednom drugom slugi, koji je isto kao i Suhejb, provodio po čitavu noć u ibadetu, je prigovoreno, pa je on rekao: - Kad god mi naumpadne džehennem, pojača mi se strah, a kada mi naumpadne džennet pojače se moja želja, pa ni u jednom ni u drugom slučaju ne mogu spavati.

Treće: Da spozna vrijednost noćnog bdijenja kroz slušanje kur’anskih ajeta i predaja koje o tome govore i u njemu se učvrsti želja i odluka za sticanjem nagrade, pa ga želja za većom nagradom podstakne na to. Priča se da se neki čovjek vratio iz ratnog pohoda. Žena mu je u kući, čuvši za njegov dolazak, pripremila postelju i čekala ga. On je, po povratku, najprije svratio u džamiju i u njoj probdio čitavu noć, a kada je došao kući, žena mu reče: - Toliko vremena smo te iščekivali, a ti si najprije otišao u džamiju i tamo ostao čitavu noć?!

- Allaha mi, razmišljao sam o hurijama čitavu noć, pa sam zaboravio i na suprugu i na kuću i proveo sam čitavu noć u ibadetu želeći ih kao nagradu.

Četvrto: Najčasniji i najbolji podsticaj, a to je ljubav prema Allahu i čvrsta uivjerenost da ne izgovori nijednog slova, u toku svog noćnog bdijenja, a da to nije njegovo opštenje s Allahom, i da je On taj koji ga gleda i zna šta je u njegovom srcu. Sve dobro što mu naumpadne, da zna da je to Allahovo obraćanje njemu. Ako voli Allaha, onda će zasigurno voljeti i da se osamljuje sa svojim Gospodarom i uživaće u svom obraćanju Njemu, a sve to će ga navesti na mnogo bdijenje. Ne treba negirati ovo uživanje jer njemu u prilog govori i razum i predaje.

Što se tiče razuma; neka zamisli nekog ko nekoga voli radi njegove ljepote, ili ljubavi prema kralju zbog njegova bogatstva i darežljivosti, kako ove dvije osobe uživaju u tome da se osame s onima koje vole, da s njima razgovaraju i ne pomišljajući na san.

Ako kažeš: - Čovjek uživa u lijepom gledajući u njega, a Uzvišeni Allah se ne može vidjeti?

Znaj, kada bi vlasnik ljepote bio iza zastora ili u nekoj tamnoj prostoriji, svejedno bi se uživalo u njegovom prisustvu bez potrebe da se gleda u njegovo lice i bez želje za bilo čim drugim osim njega. Uživao bi da samo govori o svojoj ljubavi prema toj osobi, makar sve što govori bilo poznato toj osobi.

Ako kažeš: - Takav uživa jer očekuje odgovor voljene osobe, a Allahov govor se ne može čuti?

Znaj, čak i kad bi znao da mu voljena osoba neće odgovoriti, svejedno bi ostao i uživao u tome što joj može povjeriti sve ono što mu na srcu leži. Čvrsto ubijeđen čovjek je u stanju da prepozna Allahovo obraćanje njemu kroz ono što mu naumpadne i za srce se priveže, pa uživa u tome. Slično je sa onim koji se osami sa kraljem i izloži mu svoje potrebe, u dubini noći, i onda uživajući, iščekuje izljeve njegove milosti. Nadanje od Allaha je iskrenije i ono što je kod Allaha je bolje, trajnije i korisnije nego ono što drugi imaju, pa kako onda da ne uživa u izlaganju svojih potreba, nasamo i daleko od drugih?!

Što se tiče predaja, o tome nam govore ljudi kroz svoja iskustva noćnog bdijenja. Jednom od takvih su rekli: - Kako ti i noć?

- Još nikad nisam dočekao da mi pokaže svoje lice u tolikoj mjeri da ga mogu u potpunosti sagledati.

Drugi je rekao: - Ja i noć smo kao dva jahača koji se gone, tako me je jednom zaokupio da nisam mogao ni razmišljati.

Jednog su upitali: - Kakva je noć s tobom?

- Za časak sam u njoj između dva stanja; sretan sam i radujem se njenoj tami, a rastužim se sa dolaskom zore. Još nikad moja radost nije bila potpuna.

Ali b. Bekkar kaže: - Četrdeset godina me nije ništa drugo rastužilo osim svitanja zore.

Fudajl b. Ijad kaže: - Kada sunce zađe, obradujem se tome što ću biti nasamo sa svojim Gospodarom, a kada izađe, rastužim se zbog toga što će me posjetiti mnogi ljudi.

Ebu Sulejman kaže: - Onima koji noći provode u ibadetu je to draže nego onima koji šenluče, njihov šenluk i provod, i kada ne bi bilo noći i noćnog ibadeta ne bih imao razloga da budem na dunjaluku.

- Kada bi Allah, onima koji noć provode u ibadetu, dao nagradu za njihovo uživanje onoliku koliko im daje za njihova dobra djela, ne bi imali svojih dobrih djela u tolikoj mjeri koliko bi bilo potrebno.

Jedan učenjak je rekao: - Ne postoji na dunjaluku nikakvo vrijeme koje bi se moglo uporediti s džennetskim vremenom, osim ono koje oni koji provode noć u ibadetu, osjete u svojim srcima zbog slasti koju osjećaju u svojem osamljivanju s Gospodarom svjetova.

Jedan je rekao: - Slast ophođenja s Allahom (munadžata) nije dunjalučka, nego je ona iz dženneta i Allah ju je dao samo svojim evlijama i niko drugi, osim njih, je ne može ni iskusiti.

Ibn Munkedir kaže: - Dunjaluk ima samo tri slasti; provođenje noći u ibadetu, susret s braćom vjernicima i namaz u džematu.

Jedan arif (onaj koji je spoznao, gnostik) je rekao: - Uzvišeni Allah gleda u srca onih koji su budni u praskozorje i ispuni ih nurom gdje se izlegu mnoge koristi od toga, pa iz njihovih srvca se poršire na srca nemarnih.

Jedan od starih učenjaka je rekao: - Uzvišeni Allah je jednom siddiku (iskreno predanom) objavio: - Ima Mojih robova koji Mene vole i koje Ja volim, koji jedva čekaju susret sa Mnom i Ja čekam susret s njima, koji Me spominju i koje Ja spominjem, koji gledaju u Mene i Ja gledam u njih, pa ako kreneš njihovim putem, zavoljeću te, a ako se okreneš protiv njih zamrziću te.

- Gospodaru, kako da ih prepoznam?

- Prate dnevno kretanje sunca kao što pastir prati svoje stado i željno iščekuju zalazak sunca kao što ptica žudi za svojim gnijezdom. Kada ih prekrije noć i kada svaki koji voli ostane sa voljenom osobom, oni se usprave preda Mnom, upru svoje lice Meni i obraćaju Mi se Mojim govorom i od Mene pogledaju Moje blagodati. Među njima ima onih koji su glasni, onih koji plaču, oni koji se tuže i onih koji se žale. Vidim ono što podnose radi Mene i čujem na šta se žale iz želje za Mojom ljubavi. Prvo što im dam jeste da im u srca ubacim nur, pa oni od Mene saznaju ono što Ja znam o njima. Drugo: Kada bi svih sedam nebesa i svih sedam zemalja bili na jednom tasu vage, bili bi lakši od onoga što ima dadnem. Treće: Okrenem im se Svojim licem, pogledaj, zna li iko šta i koliko želim dati onome kome sam se licem okrenuo?!

Malik b. Dinar je rekao: - Kada čovjek ustane da klanja noćni namaz, Silni Gospodar mu se približi.

Oni su i vidjeli ono što su osjetili svojim srcima i iskusili su slast osamljivanja sa Gospodarom, a ovo je tajna na koju ćemo pokušati ukazati u poglavlju o ljubavi.

U predajama od Allaha se prenosi da je rekao: - Robe Moj, Ja sam Allah koji se približio tvome srcu i u gajbu si vidio Moj nur.

Jedan učenik se žalio svome učitelju na nesanicu i tražio je da ga poduči nečemu što bi mu pomoglo da zaspi, pa mu je učitelj rekao: - Sinko, Uzvišeni Allah ima nefehat (nešto poput vjetrića) noći i iste takve danju i oni udese budna srca i mašaju uspavana, pa se izloži tim nefehatima.

- Učitelju, ti hoćeš da ne spavam ni noću ni danju.

Znaj da su ovi nefehati takvi da utiču na čistotu srca u noćnom ibadetu i podstiču na dobro.

U vjerodostojnoj predaji Džabir b Abdullaha od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, stoji da je on rekao:

«إِنَّ مِنَ اللَّيْلِ سَاعَةً لاَ يُوافِقُهَا عَبْدٌ مُسْلِمٌ يَسْأَلُ اللَّهُ تَعَالَىٰ خَيْراً إِلاَّ أَعْطاهُ إِيَّاهُ»

″U noći ima trenutak koji, ako ga čovjek potrefi, neće zamoliti ništa Allaha a da mu On to neće i dati.″[171]

U drugoj predaji: ″Neće Ga zamoliti ništa od dunjalučkih ili ahiretskih dobara a da mu to neće biti dato, i to je svake noći.″Potrebno je naći i osjetiti taj trenutak koji je nepoznat kao što je nepoznata noć Kadra ili trenutak džume, a to je trenutak tih nefehata, a Allah najbolje zna.

Način diobe noćnih dijelova:

Prvo: Svaku noć provoditi u ibadetu i ovo mogu samo jaki koji su se u potpunosti posvetili tome i koji uživaju u munadžatu, u tolikoj mjeri da im je to postala duševna hrana i život srca. Njima nije teško provoditi noć u ibadetu a san i spavanje su ostavili za dan, kad su drugi ljudi zauzeti dnevnim poslovima. Tako su radili neki od naših prethodnika i klanjali su sabah sa jacijskim abdestom. Ebu Talib Mekki govori da o tome postoje predaje koje su dostigle stepen tevatura, o četrdesetorici tabiina, a među tim ljudima je bilo onih koji su tako radili četrdeset godina; Seid b. Musejjib, Safvan b. Sulejm, oba iz Medine, Fudajl b. Ijad i Vuhejb b. Verd, iz Mekke, Tavus i Vehb b. Munebbeh, iz Jemena, Rebi’ b. Hajsem i Hakem iz Kufe, Ebu Sulejman Darani i Ali b. Bekkar, iz Šama, Ebu Abdullah Havvas i Ebu Asim, Abbadije, Habib Ebu Muhammed i Ebu Džabir Selmani iz Perzije, Malik b. Dinar, Sulejman Tijemi, Jezid Rekkaš, Habib b. Ebi Sabit i Jahja Bekka’, iz Basre i Kehmes b. Minhal koji je svaki mjesec činio devedest hatmi, pa ako ne bi šta razumio, učio bi ponovo. Medinelija je i Ebu Hazim Muhammed b. Munkedir, i mnogi drugi.

Drugi stupanj: Da polovinu noći provodi u ibadetu. Ljudi koji su ovo radili među našim prethodnicima je bilo toliko da ih ne možemo ni brojati. Najbolje je da prespava prvu trećinu noći i zadnju šestinu kako bi mogao sredinu noći provesti u ibadetu, što je i najbolje.

Treći stupanj: Da trećinu noći provede u ibadetu. Potrebno je spavati prvu polovinu noći i zadnju šestinu. Uopćeno, spavati zadnji dio noći je pohvalno jer time se tjera drijem i san na sabahu, briše tragove nespavanja s lica, pa kada bi čovjek većinu noći klanjao a zadnji dio prespavao manje bi drijemao i na njemu se ne bi vidjeli tragovi nespavanja. Bilo je i onih koji su smatrali pokuđenim spavanje u zadnjem dijelu noći. H. Aiša kaže: ″Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada bi završio s vitr namazom, na kraju noći, bi legao na mjestu gdje je klanjao i odspavao bi dok ga ne bi Bilal probudio svojim ezanom na sabah, osim ako nije imao potrebe kod jedne od svojih supruga, tada bi njoj odlazio i podmirivao potrebu.″[172]

Još je rekla: ″Poslije zore sam ga uvijek zaticala kako spava.″[173]

Spavanje prije sabah namaza je sunnet koji je provodio i Ebu Hurejre. Ovaj san može biti uzrokom da se otkriju neke stvari iz Gajba, a u ovom spavanju je i odmor koji pomaže da se provede prvi dnevni vird a i da se zadnja trećina noći provede u ibadetu. Spavanje zadnju šestinu noći je običaj Davud a.s.

Četvrti stupanj: Da provede u ibadetu petinu ili šestinu noći, najbolje u drugoj polovini noći a prije zadnje šestine.

Peti stupanj: Da ne prati vrijeme noći, to je moguće onome kome je objavljeno od Poslanika, ili onima koji znaju kretanje mjeseca, pa zaduži nekoga ko će ga probuditi. Može se desiti da se zbuni u oblačnoj noći, nego je najbolje za čovjeka da počne s ibadetom početkom noći pa kada zadrijema da legne a kada se probudi da nastavi s ibadetom, a kada zadrijema da se vrati spavanju. (U doba budilnika, ova primjedba nije potrebna, ali smo je preveli zbog cjelovitosti. op. prev.) Tako bi u toku noći imao dva spavanja i dva buđenja, što bi se računalo kao provođenje noći u ibadetu. Ovo je bilo ponašanje Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,[174]

Ovako su se ponašali i Ibn Omer i drugi istaknuti ashabi i nekolicina tabiina. Jedan od prethodnika je govorio: - Nakon prvog sna, kada se prenem, klanjam, a onda se vratim u postelju, Allah mi nikako sna ne dadne na oči.

Što se tiče Poslanikovog, sallallahu alejhi ve sellem, ustajanja u toku noći, nije išao uvijek po istom redoslijedu, nego je provodio polovinu noći u ibadetu, ili trećinu ili šestinu.[175]

To je različito shodno različitim noćima, na što ukazuju iriječi Uzvišenog na dva mjesta u suri Muzzemmil:

{إنَّ رَبَّكَ يَعْلَمُ أنَّكَ تَقُومُ أدْنَى مِنْ ثُلثَي اللَّيْلِ ونِصْفَهُ وثُلُثَهُ}

″Gospodar tvoj sigurno zna da ti u molitvi provodiš manje od dvije trećine noći, polovinu njezinu ili trećinu njezinu...″[176] Manje od dvije trećine noći, kao da je rečeno polovinu šestine. Ako bi se promijenilo hareke na harfu bilo bi u značenju polovina dvije trećine i trećinu, pa bi se približilo trećini i četvrtini, a ako ostane u akuzativu, onda će biti u značenju polovine noći. H. Aiša kaže: - Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bi ustajao klanjati kada bi čuo pijevca.[177]

Nije jedan od ashaba rekao: ″Pratio sam kako Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanja na putovanju pa sam uočio da je spavao poslije jacije, neko vrijeme, a onda bi se probudio, pogledao u nebo i proučio (ajete sure Ali Imran, 191 – 194.

أَلَّذِينَ يَذْكُرُونَ اللَّهَ قِيَامًا وَقُعُودًا وَعَلَى جُنُوبِهِمْ وَيَتَفَكَّرُونَ فِي خَلْقِ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ رَبَّنَا مَا خَلَقْتَ هَذَا بَاطِلًا سُبْحَانَكَ فَقِنَا عَذَابَ النَّارِ (191) رَبَّنَا إِنَّكَ مَنْ تُدْخِلِ النَّارَ فَقَدْ أَخْزَيْتَهُ وَمَا لِلظَّالِمِينَ مِنْ أَنْصَارٍ (192) رَبَّنَا إِنَّنَا سَمِعْنَا مُنَادِيًا يُنَادِي لِلْإِيمَانِ أَنْ آَمِنُوا بِرَبِّكُمْ فَآَمَنَّا رَبَّنَا فَاغْفِرْ لَنَا ذُنُوبَنَا وَكَفِّرْ عَنَّا سَيِّئَاتِنَا وَتَوَفَّنَا مَعَ الْأَبْرَارِ (193) رَبَّنَا وَآَتِنَا مَا وَعَدْتَنَا عَلَى رُسُلِكَ وَلَا تُخْزِنَا يَوْمَ الْقِيَامَةِ إِنَّكَ لَا تُخْلِفُ الْمِيعَادَ (194)

ustao iz postelje, uzeo misvak i upotrijebio ga, pa bi se abdestio i klanjao, otprilike koliko je i spavao, onda bi legao i spavao koliko je i klanjao, a onda bi se probudio i proučio kao i prvi put i radio bi kao i prvi put.″[178]

Šesti stupanj: A to je i najniži, da klanja četiri ili dva rekata, ili da mu bude teško uzeti abdest ili se okupati, pa sjede u svoju postelju, okrenut kibli i izgovara zikir ili uči dove. Biće upisan kao onaj koji provodi noć u ibadetu, Allahovom milošću. U jednoj predaji stoji: - Klanjaj u noći makar koliko bi se ovca mogla pomusti.

Ovako je noćni ibadet podijeljen pa čovjek neka sebi izabere ono što mu najviše odgovara. Ako mu je teško ustati u noći, a ono neka ne propušta da provede u ibadetu vrijeme između akšama i jacije, i vird koji je poslije jacije. Neka se potrudi ustati prije sabaha, kako ga sabah ne bi zatekao spavajući i neka ustaje na dva kraja noći, što je sedmi stupanj. Sve ovo je shodno noći, njenoj dužini ili kratkoći.

Što se tiče petog i sedmog stepena, oni ne ulaze u to, jer u sedmom nema ništa manje nego u šestom kao što u petom nema ništa manje nego u četvrtom.

Odlikovane noći i dani

Petnaest je noći u kojima je potvrđena vrijednost porvođenja u ibadetu i čovjek ne bi trebao da ih zanemari. U njima se mnoga nagrada može steći. Čovjek ako ne vodi računa o sezoni, stradaće i izgubiti prinos, tako i onaj koji ne vodi računa o posebnim trenucima, neće uspjeti.

Šest, od ovih noći je u Ramazanu, pet među neparnim noćima zadnje trećine ramazana u kojima se traži noć Kadra, 17. noć ramazana, noć čija je zora Dan razdvajanja istine od neistine i Dan sakupljanja, Dan Bedra. Ibn Zubejr kaže: - To je noć Kadra.

Devet preostalih su: Prva noć Muharrema, Ašura, prva, petnaesta i 27. noć Redžeba. Ova zadnja je noć Miradža u kojoj je i nafila posebna. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže:

«وَلِلْعَامِلِ هٰذِه اللَّيْلَةَ حَسَنَاتُ مائَةِ سَنَةٍ»

″Onaj ko ovu noć provede u ibadetu ima stogodišnju nagradu.″[179]

Ko klanja ove noći dvanaest rekata na svakom učeći Fatihu i neko sure iz Kur’ana, na svaka dva sjede i prouči Ettehijjatu, i preda selam na zadnjem sjedenju, a onda kaže stotinu puta Subhanellahi vel hamdulillahi ve la ilahe illellahu vallahu ekber, potom stotinu puta izgovori istigfar i stotinu puta donese salavat na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,, a onda prouči dovu u kojoj će tražiti šta hoće od dunjalučkih ili ahiretskih dobara, i poslije toga zaposti, Allah će mu udovoljiti dovi, osim ako nije tražio neki grijeh.

Petnaesta noć Šabana, u njoj se klanja storekatna nafila i na svakom rekatu se uči Fatiha i deset puta Ihlas, nafila koju su redovno klanjali, kao što smo to opisali u poglavlju o nafilama.

Noć Arefata, i dvije noći, uoči bajrama. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže:

«مَنْ أَحْيَا لَيْلَتَي العِيدَيْنِ لَمْ يَمُتْ قَلْبُهُ يَوْمَ تَمُوتُ القُلُوبُ»

″Ko provede noći, uoči dva bajrama, u ibadetu, njegovo srce neće umrijeti kada umru srca.″[180]

Odlikovanih dana je devetnaest i pohvalno je virdove pojačati u njima: Dan Arefata, Dan Ašure, 27. dan Redžeba. Bilježi se od Ebu Hurejre da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

«مَنْ صَامَ يَوْمَ سَبْعٍ وَعِشْرِينَ مِنْ رَجَب كَتَبَ اللَّهُ لَهُ صِيَامَ سِتِّينَ شَهْراً»

″Ko posti dvadest sedmi dan Redžeba, piše mu se post šezdeset mjeseci.″[181] To je dan kada je Džibril došao s poslanicom Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem,

Sedamnaesti dan ramazana, Dan Bedra, 15. dan Šabana, Džumanski dan, prva dva dana dva bajrama, deset dana Zul hidždže, i tri dana tešrika. H. Enes prenosi od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao:

«إِذَا سَلِمَ يَوْمُ الجُمُعَةِ سَلِمَت الأَيَّامُ وَإِذَا سَلِمَ شَهْرُ رَمَضَانَ سَلِمَتِ السَّنَةُ»

″Ako je ispravan dan džume, ispravna je čitava sedmica, a ako je ispravan mjesec ramazana, ispravna je čitava godina.″[182]

Jedan učenjak je rekao: - Ko se potrudi i prati pet dunjalučkih dana, neće biti zapostavljen na ahiretu.

Mislio je na Dva dana bajrama, džumu Arefat i ašuru.

Od odabranijih dana u sedmici su četvrtak i ponedjeljak, dani u kojima se uzdižu djela do Allaha.

Dani i mjeseci u kojima je lijepo postiti su spomenuti u poglavlju o postu, pa nema potrebe ponavljati ih, a Allah najbolje zna, i neka je neizmjeran salavat na svakog odabranika iz svih svjetova.

Izvor: Ebu Hamid el-Gazali, Ihja ulumid-din, Zikr i dove.)

S arapskog na bosanski: Hafiz Sabahudin ef. Skejić

---

[1] Muzzemmil, 7.8. [2] Dehr, 25. 26. [3] Kaf, 40.41. [4] Tur, 48.49. [5] Muzzemmil, 6. [6] Taha, 130. [7] Hud, 114. [8] Zumer, 9. [9] Sedžda, 16. [10] Furkan, 64. [11] Zarijat, 17.18. [12] Rum, 17. [13] An'am, 52. [14] Rahman, 5. [15] Furkan, 45. 46. [16] Jasin, 39. [17] An'am, 97. [18] Furkan, 62. [19] Isra, 12. [20] Tekvir, 18. [21] An'am, 96. [22] Felek, 1. [23] Furkan, 46. [24] Rum, 17. [25] Taha, 130. [26] Dehr, 25. [27] Muttefek alejh [28] o idenju u džamiju, hadis je muttefek alejh [29] O tome je hadis muttefek alejh [30] Bejheki [31] Kehf, 54. Muttefek alejh [32] Ebu Davud [33] Muslim i Tirmizi [34] Ibn Mubarek [35] Nesai, Taberani i Bezzar [36] Nesai, Ibn Hibban i Hakim [37]Muslim [38] Muttefek alejh [39] Mustagfiri, Taberani, Tirmizi, Muslim i Buhari [40] Muslim i Buhari [41] Mustagfiri, Ebu Nuajm [42] Četiri Sunena, Ibn Hibban i Hakim [43] Gafiki, Taberani i Ibn Ebi Evfa [44] Tirmizi [45] Buhari i Muslim [46] Buhari i Muslim [47] Muttefek alejh [48] Ibn Hibban, Ebu Šejh [49] Mustagfiri i Ibn Hibban [50] Taberani i Gafiki [51] Ebu Šejh [52] Ahmed i Taberani [53] Gafiki [54] Tirmizi i Bejheki [55] Ibn Hibban, Muslim i Ibn Madže [56] Nur,35. [57] Sad, 18. [58] Duha, 1.2. [59] Taberani i Muslim [60] Furkan, 62. [61] Rum, 18. [62] Ebu Davud i Ibn Madže [63] Ebu Davud i Ibn Hibban [64] Ra'd, 15. [65] Asr, 1. [66] Sad, 18. [67] Rum, 17. [68] Ta ha, 130. [69] Mu'min, 55. [70] Nuh, 10. [71] Nasr, 3. [72] Mu'minun, 118. [73] Mu'minun, 109. [74] A'raf, 155. [75] Taberani [76] Inšikak, 16. [77] Taha, 130. [78] Sedžda, 16. [79] Ibn Ebi Zenad, i Tirmizi hadis u ovom smislu [80] Sedžda, 16. [81] Inšikak, 17. [82] Isra, 75. [83] Ebu Davud, Buharija i Muslim [84] Ibn Hibban, Tirmizi, Gaznevi, Ibn Ebi šejh [85] Tirmizi [86] Tirmizi [87] Ebu Davud, Tirmizi i Nesai [88] Ebu Davud, Nesai i Ibn Madže [89] Muttefek alejh [90] Muttefek alejh [91] Muttefek alejh [92] Ebu Davud, Tirmizi i Nesai. [93] Muslim [94] Muttefek alejh [95] Buhari [96] Ibn Hibban [97] Ibn Mubarek, Bejheki i Taberani [98] Dejlemi, ali umjesto učenog je riječ o postaču [99] Muttefek alejh [100] Ibn Mubarek, Bejheki i Taberani [101] Ibn Ebi Dunja [102] Ibn Ebi Dunja [103] Ebu Mensur Dejlemi [104] Muttefek alejh [105] Muttefek alejh [106] Ahmed [107] Nesai, a dodatak ″ko ga ostavi nije moj″ Muttefek alejh [108] Buhari i Bejheki [109] Muttefek alejh [110] Zumer, 42. [111] An'am, 60. [112] Ibn Sunni i Ebu Nuajm [113] Duha, 2. [114] Ebu Davud i Tirmizi [115] Ahmed i Ibn Hibban [116] Muttefek alejh [117] Ahmed [118] Muslim [119] Taberani [120] Muslim [121] Muslim [122] Ebu Davud, Nesai i Ibn Madže [123] Muttefek alejh [124] Ahmed [125] Zarijat, 18. [126] Buhari [127] Tur, 49. [128] Muslim [129] Muslim [130] Muslim [131] Zarijat, 49. 50. [132] Kehf, 16. [133] Saffat, 99. [134] Isra, 84. [135] Ibn Šahin, Lalikai, Taberani, Bejheki [136] Isra, 57. [137] Muttefek alejh [138] Muslim [139] Muttefek alejh [140] Essafar i Taberani [141] Tirmizi i Ibn Madže [142] Ibn Mubarek [143] Ebu Šejh [144] Iraki, koji je svim hadisima i predajama iz Ihjaa, našao porijeklo, za ovu predaju kaže da nema nikakve osnove

[145] Ahmed [146] Sedžda, 16. [147] Muzzemmil, 20. [148] Muzzemmil, 6. [149] Sedžda, 16. [150] Zumer, 9. [151] Furkan, 64. [152] Bekare, 45. [153] Muttefek allejh [154] Muttefek alejh [155] Taberani, Bezzar [156] Ibn Ebi Ijas, Mervezi i Dejlemi [157] Muttefek alejh [158] Ibrahim, 7. [159] Nema osnove [160] Tirmizi, Taberani i Bejheki [161] Ebu Davud, Nesai i Ibn Madže [162] Ibn Ebi Dunja [163] Muttefek alejh [164] Ibn Hibban [165] Ebu Davud i Ibn Madže [166] Ebu Davud i Nesai [167] Muslim [168] Muslim [169] Džasije, 21. [170] Ibn Madže [171] Muslim [172] Muttefek alejh [173] Muttefek alejh [174] Ebu Davud, Tirmizi, Ibn Madže, Buhari [175] Buhari i Ebu Davud [176] Muzzemmil, 20. [177] Muttefek alejh [178] Nesai [179] Ebu Musa Medini, hadis munker [180] Ebu Musa Medini [181] Ebu Musa Medini [182] Ibn Hibban i Ebu Nuajm