Iako nismo za zidanje nad mezarom ipak imamo predaje da je bilo zidanja nad kaburom u vrijeme selefa, prvih generacija muslimana. Postoji razlika izmedju zidanja nad kaburom i ukopavanja umrlog u sobi (hudžri, turbetu) kao što je slučaj sa ukopavanjem Muhammeda, alejshiselam, i njegova dva bliska ashaba, Ebu Bekra i Omera, r.a. Od Ibn Omera se prenosi:
„Kad je umro Hasan, sin Hasana ibn Alija (Hasan el-Musenne), njegova žena postavila je kubbe nad njegovim kaburom, koje je stajalo godinu dana. Poslije je uklonjeno, pa je čula nekoga kako viče: 'Čujte! Jesu li našli ono što su izgubili?', a neko mu je odgovorio: 'Naprotiv, izgubili su nadu, pa su se vratili.'“ (Bilježi Buhari) ابنُ عمرَ: لمَّا مات الحسن بنُ الحسن بن عليٍّ ضربت امرأتهُ القبَّة على قبره سنةً، ثمَّ رفعت فسمعت صائحًا يقولُ: ألا هل وجدوا ما فقدوا، فأجابه الآخرُ: بل يئسوا فانقلبوا. البخاري معلقًا قبل حديث (1330). Hasan sin Hasana ibn Alija (Hasan el-Musenne) umro je 98. god po Hidžri (717. godine) u Jenbu'u-n-Nahl kod Jenbua, 150 km zapadno od Medine prema Crvenom moru. Tu je i ukopan u prostoriji (turbetu). Također, i časni ashabi: Ebu Sufjan ibn Haris ibn Abdulmuttalib, Akil ibn Ebu Talib ibn Abdulmuttalib i Abdullah ibn Džafer ibn Ebu Talib, ukopani su u prostoriji (turbetu). Pripremanje svoga kabura i preseljenje na ahiret: Ibn Šebbe navodi u Historiji Medine vezano za kabur h. Ebu Sufjana:
Kabur Ebu Sufjana ibn el-Harisa, r.a: Kazao je Abdulaziz: Doprlo je do mene da je Akil ibn Ebu Talib vidio Ebu Sufjana ibn Harisa, r.a., kako obilazi mezarje, pa ga je pitao: "Amidžiću, što te vidim ovdje?" Ebu Sufjan je odgovorio: "Tražim mjesto za kabur." Stoga je Akil uključio Ebu Sufjana u svoju kuću i naredio da mu se iskopa kabur. Tako je njegov kabur iskopan u sobi te kuće. Onda je Ebu Sufjan sjeo jedan čas na kabur. Zatim je otišao. Nije prošlo više od dva dana, a Ebu Sufjan je umro. Stoga je ukopan u taj kabur.
Ebu Sufjan, r.a., je umro 15. god. po Hidžri (636. godine) u Medini. Prenosi se da je umro 3 mjeseca i 17 dana nakon svoga brata Nevfela. Prema drugom mišljenju, h. Ebu Sufjan je preminuo 20. god. po hidžri (641. godine). Ukopan je u Bekiji, pored hazreti Akila ibn Ebu Taliba u njegovoj kući (turbetu). Dženazu mu je klanjao hazreti Omer. U hazreti Akilovoj kući su ukopana još dvojica: hazreti Abdullah ibn Džafer, sin Poslanikovog amidžića, i hazreti Ebu Sufjan ibn Haris, Poslanikov amidžić i brat po mlijeku. Time je kuća postala njihovo zajedničko turbe. Poslije, u abbasijsko doba, iznad njihovih mezara podignuti nišani su, a zajedničko turbe je dorađeno. Saudijske vlasti su 1926. godine uništile njihove nišane i turbe. Turbe ove trojice je, nakon Poslanikovog (s.a.v.a.s.) turbeta, najvjerovatnije najstarije turbe.
(Priredio: Ertan Č., dip. isl.nauka)
Comments