Preobraćenje Bišra Hafija desilo se tako što je jednom pijan naišao ulicom, pa na putu vidje papir na kome je pisalo: Bismillahir-rahmanir-rahim. Bišr podiže taj papir s tla, poljubi riječi napisane na njemu, otiđe u dućan, kupi bočicu mirisa i namirisa papir. Onda ga, uz krajnje poštovanje, skloni na skrovito mjesto.
Tu noć, jednom šejhu u snu bi rečeno:
„Idi Bišru Hafiju i reci mu: 'Namirisao si Moje ime, pa ćemo Mi tebe učiniti mirisnim, uzvisio si Moje ime, pa ćemo Mi tebe uzvisiti, očistio si Moje ime, pa ćemo Mi tebe očistiti. Časti mi Moje, očistit ću te zbog poštovanja koje si pokazao prema Mom imenu.“
„Ali taj čovjek je nevaljalac,“ reče šejh, „ovaj san sigurno nije istinit.“
Uze abdest, klanja, pa opet zaspa. U snu mu ponovo bi rečeno isto. Probudi se, opet zaspa i usni isti san.
Ujutro ode potražiti Bišra.
„On se negdje opija“, rekoše mu.
I zaista, Bišr je u nekoj mejhani pio vino.
Šejh reče jednom čovjeku: „Uđi unutra, zovni Bišra i reci mu da imam poruku za nj.“
Bišr izađe i upita: „Od koga mi donosiš poruku?“
„Od Boga“, odgovori šejh.
„Grdi li me zbog nečeg?“, upita Bišr.
„Ne“, reče šejh.
„Sačekaj me tu, moram reći nešto svojim drugovima“, kaza Bišr, pa se vrati u mejhanu i reče svom društvu:
„Drugovi moji, mene zovu i moram vas ostaviti. Nikad me više ovdje nećete vidjeti.“
Onda izađe napolje i otad se predade isposništvu i ibadetu. Kažu da se nikad više nije obuo i zato ga i prozvaše Hafi, što znači bosonogi. Imam Ahmed ibn Hanbel često je posjećivao Bišra Hafija i izuzetno ga je poštovao. Ahmedu njegovi učenici rekoše: „Ti si učenjak fikha i hadisa i poznaješ mnoge znanosti. Zašto stalno posjećuješ tu neznalicu?“ Ahmed odgovori: „Istina, sve te znanosti koje ste nabrojali ja znam bolje od njega, ali on bolje od mene poznaje Boga.“
(Tadhkirat al-Awliya)