Šejh Husni ef. Numanagić, kadesallahu sirruh, je rekao:
„Kad rekne jednom rob mu’min: „La ilahe illellah Muhamedu-r-resulullah“ Izađe mu iz usta jedan meleć i digne se do arša i ruka ga stoji i reknu mu meleći: „Šuti!“, a on rekne: „Ja neću stati i šutiti doklen god Allah, dželleša’nuhu, magfiret (oprost) ne učini onom sahibiji (vlasniku) iz čije sam usta izletio“, i onda onom istom meleću da Allah, džellešanuhu, 70.000 jezika i oni traže afa (oprosta) onom robu sve do kijametskog dana, a kad bude na mahšeru, ode onaj meleć onom sahibiji iz čijih je usta izašao, uzme ga i povede preko sirat ćuprije i smjesti ga u đennet.
Došli jednom Sallallahu alejhi ve sellemu Đebrail, Mikail, Israfil i Azrail i rekoše: „Ja Resulallah:
Đebrail alejhisselam: Ko na te deset salavata donese, ja ću ga uzeti za ruku i prevest ga prelo sirat ćuprije.
Mikail alejhisselam: Ja ću ga napojiti iz tvog Havzi Kevsera.
Israfil alejhisselam: Ja ću otić na seđdu Allahu, džellešan’uhu, i neću ustati dok mu Allah dželleša’nuhu magfiret ne učini.
Azrail alejhisselam: Ja ću mu uzeti dušu, ko što sam uzeo pejgamberske duše.“
Comments