Nisam našao slast u ibadetu sve dok nisam napustio tri stvari

Ahmed ibn Harb, rahimehullah: "Činio sam ibadet Allahu pedeset godina i nisam našao slast u ibadetu sve dok nisam napustio tri stvari...“

Kaže Imam Zehebi, rahimehullah: ”Ahmed ibn Harb, sin Firuzov, imam, uzor, šejh Nejsabura (Nišapura), Ebu Abdillah En-Nejsabūrī, zahid. Jedan od velikih učenjaka i pobožnjaka. Slušao je hadis od Sufjana ibn Ujejne, Ibn Ebi Fudejka, Abdulvehhaba ibn Atā'a... Ebu Davuda Et-Tajalīsija...”

Jahja ibn Jahja Et-Temīmī je rekao: „Ako Ahmed ibn Harb nije jedan od ebdāla (evlija), pa ne znam ko je, onda?“

Kaže Imam Hakim: Ispričao nam je Ebu-l-Abbas Ahmed ibn Abdillah Es-Sūfī, kaže:

Ispričali su mi Ebu Amr i Muhammed ibn Jahja da je Ahmed ibn Harb prošao pored grupe dječaka koji su se igrali. Jedan od njih reče: „Stanite, ovo je Ahmed ibn Harb, koji ne spava noću!“ Tada se Ahmed ibn Harb uhvatio šakom za bradu i rekao: „Djeca ti iskazuju poštovanje, a ti spavaš!?“ Nakon toga je počeo ustajati noću radi ibadeta sve do smrti.

Nasr ibn Mahmud El-Belhi kaže da je Ahmed ibn Harb, rahimehullah, rekao:

„Činio sam ibadet Allahu pedeset godina i nisam našao slast u ibadetu sve dok nisam napustio tri stvari:

- napustio sam želju da ljude učinim zadovoljnim, pa mi je omogućeno da govorim istinu;

- napustio sam druženje sa pokvarenjacima, pa mi je omogućeno druženje sa dobrima;

- napustio sam slast dunjaluka, pa sam pronašao slast ahireta!“

(Zehebi, Sijeru e'alami-n-nubela, XI, str. 32, Bejrut, 1982.)

Preveo i prilagodio: Abdulaziz Rizvić