Grupno aminanje na dovu
Allahov pejgamber, hazreti Muhammed Mustafa, sallallahu 'alejhi ve sellem, je rekao:
„Neće se sastati skupina, pa neko od njih uči dovu, a ostali aminaju (izgovaraju amin), a da im Allah neće uslišati dovu.”
Ovaj hadis bilježi imam Hakim u Mustedreku. U senedu hadisa nalazi se Ibn Luhej’a, a on je saduk, i hadis je hasen. Prema tome, na osnovu ovog hadisa učenje dove u džematu, za imamom, ima svoju utemeljenost u praksi i preporuci Allahovog poslanika, alejhisselam.
Namaska dova
Prenosi se od ashaba Sa’d-a, radiallahu anhu, da je Poslanik, alejhisselam, učio ovu dovu poslije svakog namaza:
„Allahumme inni e’uzu bike minel džubni, ve e’uzu bike minel buhli, ve e’uzu bike min erzelil ‘umuri, ve e’uzu bike min fitnetid-dunja ve azabil kabri.”
Prema ovom hadisu muhaddis imam Tirmizi je naslovio cijelo poglavlje o Poslanikovoj a.s. dovi i traženju utočišta poslije svakog namaza. Imamo još predaja o poželjnosti učenja dove nakon namaza, kao što su hadisi koje prenose Mu’az ibn Džebel, Zejd ibn Erkam, Suhajb r.a. i mnogih drugih. Ove hadise bilježe gotovo pa svi autori kutubus-sitte (šest hadiskih zbirki), poput imama Ebu Davuda, Tirmizija. Hakima, en-Nesaija, i dr...
Podizanje šaka u dovu i njihovo potiranje po licu
Prenosi hazreti Omer, radiallahu anhu, da:
„Poslanik, alejhisselam, kada bi podigao ruke kod (učenja) dove, ne bi ih spustio dok ne bi s njima potrao lice.” Rekao je Allahov Poslanik s.a.v.s.: “Zaista je vaš Gospodar Plemenit i Stidan, stidi se od Svoga roba, kada Mu podigne da mu ih vrati prazne.” (Sunen Ebu Davud i Sunen Tirmizi)
(Odabrao i priredio: Ertan Č., dip. isl. nauka)
Comments