Da li ste čuli za pojam el-Muksiruun?

AKO GA VOLIŠ, TI SI VJERNIK

Da li ste ikada čuli za pojam „el-Muksiruun“ a odnosi se na nekoliko ashaba, r.a.

To su mnogokazatelji – oni koji nam prenose više od hiljadu hadisa – izrijeka Allahovog poslanika Muhammeda, a.s. Da, više od hiljadu, a koliko malo ih ja znam?!

El-Muksiruuna - ashaba koji prenose više od hiljadu hadisa nema puno, sedam ih je ukupno.

Jedan od njih prenosi nam čak 5374 hadisa, to vam je više nego što je imam Buharija zapisao u svom Sahihu (Sahihu'l-Buhari sadrži preko sedam hiljada hadisa s ponavljanjem, a oko 2500 hadisa ukupno bez ponavljanja).

Taj velikan, Allah s njim bio zadovoljan, koji nam prenosi veliko vjerovjesničko blago, bio je među ashabima veoma siromašan mladić, iz plemena Devs, po imenu Abdurrahman ibn Sahr, r.a. No, još nam nije poznat.

Od kako je prihvatio islam, a bilo je to sedme godine po hidžri, poslije Hudjebije a prije Hajbera, zavolio je poslanika Muhammeda, a.s., i rijetko je kad propuštao priliku da ne bude u njegovom mubarek društvu. Jeo je i pio s Poslanikom, a.s., i to mu je bila čast ali i sva hrana koju je u danu dobijao.

Bio je od stanovnika Džamijskog predvorja – Ehlu-Suffe. Za sebe kaže:

„Išao sam s Poslanikom samo da utolim svoju glad. Pamtio sam hadise dok su drugi ashabi bili zauzeti trgvinom ili svojim vrtovima.

Bio sam s mojim Miljenikom (Halili), tako je zvao Allahovog Poslanika, a.s., samo tri godine, ali sam puno upamtio. Tada sam bio najjačeg pamćenja i ništa drugo nisam tako volio kao da pamtim riječi Allahovog Vjerovjesnika – mog Miljenika.“

To vam je naš dragi ashab Ebu Hurejre, r.a. – Abdurahman ibn Sahr Ed-Devsi.

Svaki vjernik kada čuje ime Ebu Hurejre, r.a., osjeti dragost, toplinu i neku posebnu vrstu ljubavi prema ovom velikom ashabu, a znate li zašto? Pa to je znak imana, rezultat dove Allahovog poslanika Muhammeda, a.s.

Naime, Ebu Hurjere, r.a., je u Medinu došao sa skupinom od sedamdeset osoba nakon što je Tufejl ibn Amr, r.a., prvak plemena Devs prihvatio islam i pozvao svoje sunarodnjake da to učine, međutim majka Ebu Hurejre to nije učinila.

Ebu Hurejre, r.a. je nastojao da privoli majku za Islam, ali je ona to odbijala, pa ga je jedne prilike izgrdila i čak izvrijeđala Poslanika, a.s., što je Ebu Hurejri, r.a.., teško palo. Došao je plačući Poslaniku, a.s., kazujući šta se desilo i vapeći: „Prouči dovu, Poslaniče, da Allah uputi moju majku!“ – što je Poslanik, a.s., i učinio.

Domalo, Ebu Hurejre, r.a., se ponovo vraća plačući, međutim sada iz radosti: „O Allahov Poslaniče, tvoja dova je primljena. Moja majka je prihvatila islam, našao sam da se kupa, rekla mi je: - Ne ulazi, prihvatila sam Islam, želim se očistiti!“

Ah, te radosti Allahovog Poslanika, a.s, i Ebu Hurejre, r.a. Tada je Ebu Hurejre upitao: „Allahov Poslaniče, zamoli Allaha da mene i moju majku voli svaki vjernik i da mi volimo njih!“ Vjerovjesnik milosti je to i učinio, zato u srcu svakog vjernika budi se ljubav pri pomenu ashaba Ebu Hurejre, r.a.

IMENA MUKSIRIINA I BROJ HADISA KOJE PRENOSE

Ostalih šest ashaba koji prenose više od hiljadu hadisa su:

- Abdullah ibn Omer, r.a., prenosi 2630 hadisa,

- Enes ibn Malik, r.a, prenosi 2286 hadisa,

- Majka pravovjernih Aiša kćerka Ebu Bekra, r.a, prenosi 2210 hadisa,

- Abdullah ibn Abbas, r.a., prenosi 1660 hadisa,

- Džabir ibn Abdullah El-Ensari, r.a., prenosi 1540 hadisa,

- Ebu Seid El-Hudri Sa'd ibn Sinan, r.a., prenosi 1170 hadisa.

Možda se pitate zašto Ebu Bekr, r.a., ne prenosi više hadisa iako je bio cijele 23 godine poslanstva uz Pejgambera, a.s., ili neki drugi ashab?

Međutim, to ne znači da oni nisu znali ove hadise, ali su se, kako ulema kaže, bavili važnijim stvarima, a Ebu Hurejre, r.a., važnom, te zato što u doba Ebu Bekra i Omera, radijallahu anhuma, nije bilo prilike da se toliko priča o hadisima jer je to mlad i kratak period iza Poslanika, a.s., i svi su se većinom u tom vremenu vezivali direktno za lična sjećanja i susrete sa Poslanikom, a.s., i propise koje su od njega, a.s., naučili izravno.

EBU HUREJRE KAO VRELO POSLANIČKE MUDROSTI

Imam Ez-Zehebi navodu u knjizi Sijeru-a'lamin-nubela da od Ebu Hurejre, r.a, hadise prenosi više od tri stotine ashaba i tabi'ina, dok Imam Šafija kaže: „Više od sedamstotina ljudi je učilo od Ebu Hurejre. Da nam nije ništa drugo prenešeno od hadisa osim predanja Ebu Hurejre, r.a., bilo bi nam dovoljno.“Ashaba Ebu Hurejru, r.a., islamski učenajci nazivaju Izvorom znanja, Vrčem i riznicom sunneta Allahovog Poslanika i Čuvarem Sunneta.

A znate li kako je Ebu Hurejre pamtio i čuvao hadise?

Ako je imao priliku, Ebu Hurejre, r.a., je išao s Poslanikom, a.s., uvijek ma gdje da Poslanik, a.s., krene. Bio je zadovoljan da ga Poslanik, a.s., nahrani i ništa više, a kada bi se rastao sa Poslanikom, a.s., Ebu Hurejre, r.a., je dijelio noć na tri dijela: jedan za spavanje, jedan za noćni namaz a jedan za ponavljanje hadisa koje je taj dan čuo od Poslanika, a.s. Tada su mu navirala pitanja i želja za novim saznanjem, pa bi sutradan čekao priliku da upita Poslanika, a.s. a on bi mu s osmijehom odgovarao:

„Nisam se nadao, Ebu Hirr, da će me iko drugi to pitati osim tebe!“

SKROMNOST I IBADET EBU HUREJRE R.A.

Ebu Hurejre, r.a., je bio poznat po skromnom životu, pobožnosti, dijeljenju znanja i velikom oprezu i strahu da ne učini grijeh ili nešto pogrešno kaže i protumači o Allahovoj vjeri i praksi Poslanika, a.s.

Ebu Osman kazuje: „Ugostio sam Ebu Hurejru sedam noći, pa sam zapazio da sa svojom porodicom cijelu noć bdije u namazu: trećinu noći on klanja, trećinu njegova žena, a trećinu kćerka.“ U drugom predanju se navodi da je u njegovoj kući uvijek bio neko ko klanja u noći: on, žena ili sluga.

Ebu Hurejre, r.a., je postio ponedjeljkom i četvrtkom i činio je tespih – zikr u jednom danu po dvanaest hiljada puta, izgovarajući neki zikir: subhanallah, elhamdu-lillah, la ilahe illellah ili Allahu ekber, - govoreći: Kolko grijeha, toliko i zikra.

DOBRONAMJERNOST I BRIGA ZA UMMETOM

Ebu Hurejre, r.a., je praštao ljudima i volio je svakome dobro, tako je oslobodio svoju robinju kada ga je naljutila pa ju je izgrdio i pošao udariti štapom. Bacio je štap i rekao: „Neću te udariti jer se bojim odmazde ako prijeđem mjeru, ali ću te prodati za velike pare! Idi, slobodna si, Allah će mi te najbolje platiti.“

Kada je Omer, r.a., pozvao Ebu Hurejru, r.a., da mu obračuna imovinu nakon povratka iz Bahrejna sa namjesništva, pa mu uzeo dvanaest hiljada dirhema kao porez, našto se Ebu Hurejre, r.a., pobunio: „To je od moje prodaje kamila i sljedovanja koja smo dobijali od plijena!“ Međutim, Omer, r.a., nije popustio, pa se Ebu Hurejre, r.a., s tim pomirio.

Sutradan je Ebu Hurejre, r.a, obavijestio Omera, r.a., da je molio za njega da mu Allah oprosti! Subhanallah, vidite ljubavi i odnosa među njima.

Kasnije mu je Omer, r.a., više puta nudio poslove i emanete, ali je Ebu Hurejre, r.a., odbijao. Omer mu je govorio:

„Jusuf, a.s., je bolji od tebe, pa je tražio položaj!“

Ebu Hurejre, r.a., je odgovarao:

„Jusuf je poslanik, sin Poslanika i unuk i praunuk poslanika, a ja sam samo obični čovjek iz plemena Devs.“ I plašim se tri stvari i bojim se još dvije!“

Omer mu reče: „Što ne kažeš da se bojiš pet stvari?!“ – znajući šta mu Ebu Hurejre, r.a., hoće da kaže:

„Plašim se, moj Omere, da kažem o vjeri nešto bez znanja, plašim se da dam pogrešnu fetvu – odgovor i plašim se kazne. I ono dvoje čeka se bojim jeste strah da mi čast bude ukaljana (pa ljudi ostave moje hadise - znanje zbog toga) i da mi neko uzme dio imovine zbog poreza.“

To su naša dva lijepa velikana – Allah s njima obojicom bio zadovoljan.

PIJ, EBU HIRR, PIJ! – GOVORIO JE POSLANIK, A.S., I SMIJAO SE

Evo jednog događaja Ebu Hurejre, r.a., sa Poslanikom.

Ebu Hurejre, r.a., kazuje:

“Izašao sam zbog gladi na medinske ulice, pa sam susreo Ebu Bekra, r.a., i pitao ga o značenju jednog ajeta, ne bi li me razumio da sam gladan i ponudio mi nešto hrane. Pa mi to nije uspjelo. Zatim sam sreo Omera, isto sam i s njime postupio, ali me ni Omer nije razumio. A onda sam vidio Allahovog Poslanika, a.s., i to je bila moja najveća radost.

On je prepoznao moju potrebu i rekao mi: „Pođi samnom.“

Došli smo do Poslanikove kuće pa me uveo unutra. Tamo je zatekao vrč sa mlijekom. Oh, bila je to moja druga radost. Rekoše nam da je to poklon za Allahovog Poslanika, a.s. Tada mi on reče: „Idi i pozovi Ehlu-Suffe!“

Pomislih u sebi: A šta će im to koristiti koliko ih ima, a vrč je samo jedan!

Otišao sam, jer se Poslanikov zahtjev ne odbija.

Kada se vratismo svi, Pejgamber, a.s., reče da posjedaju i kaza mi: - Napoji ih, Ebu Hurejre! - a oni uzeše piti do sitosti. I tako jedan po jedan. Na kraju kad su se svi napojili i zasitili, Poslanik mi reče: „Ostali smo ja i ti, Ebu Hirr!“ – i dade mi znak da ja pijem. Kad završih, reče: „Pij još“, pa još jednom i još jednom: „Pij još!“ – sve dok nisam rekao: „Ne mogu više, Poslaniče!“ Onda on uze vrč i popi ostatak mlijeka.“

Ebu Hurejre, r.a., je imao oko 27 godina kada je došao u Medini, a 30 kada je Poslanik, a.s., preselio. Živio je još 48 godina iza toga, umro je 58 godine po Hidžri.

Ebu Hurejre, r.a., je volio muslimane i njihovo jedinstvo, a prezirao razdor i podjele. U doba fitne i napada na Osmana, r.a., Ebu Hurejre, r.a., je čuvao Osmana, r.a., i bio je s njim u kući. Kada je strijela pogodla jednog od ukućana, Osman, r.a., mu je rekao da ostavi sablju – da se ne sukobljava i da napusti kuću, rekavši: „Oni žele mene, poštedjet ću muslimane prolijevanja krvi!“

Tada je Ebu Hurejre, r.a, bacio svoju sablju i više je nikada nije uzeo.

Molio je Allaha da ga uzme prije velikih iskušenja. Po hadisima koje je pamtio pretpostavljao je da će dolaziti teži dani i sukobi unutar Ummeta, pa je molio da to ne svjedoči.

Na smrtnoj postelji, Ebu Seleme je posjetio Ebu Hurejru, r.a., pa kaže:

„Naslonio sam ga (Ebu Hurejru) na svoja prsa i molio: „Izliječi ga, Gospodaru!“, a on je uzvraćao: „Ne vraćaj je (dušu), moj Allahu, doista će doći vrijeme kada će učenjak govoriti da sam prije ovoga umro (zbog težine stanja, a ljudi će od učenjaka čekati šerijatski odgovor kako da postupe).“

Vidite njihove ljubavi i pažnje, Ebu Seleme ga drži na prsima, a Ebu Hurejre, r.a., ga savjetuje i prenosi znanje u zadnjim trenucima života, govoreći:

„Ebu Seleme, ako možeš umrijeti, to ti je bolje (kad bi imao izbor), jer će smutnje slijediti jedna iza druge da će čovjek prolaziti pored kabura i govoriti, da sam, Bogdo, ja pokopan ovdje!“

Gospodaru, primi njihova djela i nastani ih u Firdevsi-džennetu, a nama daj da ih volimo i Tebi ibadet činimo.

Ismet ef. Purdić

Melbourne, 12.08.2020.g.