Ashabi suffe (sufije)

Resulullah (alejhisselam) je naredio da se uz zid sa južne strane Mesdžidin-nebevijja sačini hlad od hurminih listova. Naredio je da tu borave ashabi koji su preselili iz Mekke, a koji su bili neženje i nisu imali nikakva imetka. Njihov broj bi varirao između 10 i 400 (Ahmed b. Hanbel, el-Musned, III, 235; İbn Sa’d, et-Tabakât, I, 255.) i oni se nikako nisu odvajali od Resulullaha, provodeći svo svoje vrijeme u sohbetu sa njim. Danonoćno su učili Kur'an, obrazovali se i učili hadise napamet. Većinu dana bi postili i stalno bili u ibadetu i pokornosti Gospodaru.

Ashabi koji su tu stasali, kasnije bi bili slani u plemena koja bi tek prihvatila Islam i tamo bi ljude poučavali Kur'anu, hadisu i općenito Islamu. Ti ashabi su bili izuzetno obrazovani i sposobni u izvršavanju raznih zadataka. Poslanik (alejhisselam) ih je posebno volio i često bi sa njima sjedio i ručao. Ashabi koji su tu boravili dobili su ime Ashabi suffe (sofe).

Jednog dana Poslanik (alejhisselam) ih pogleda i pomisli kako su izrazito siromašni. Bez obzira na to, oni su ibadetili iskrenim srcem. Poslanik (alejhisselam) im se obrati: „O ashab-i suffe! Neka vam je radosna vijest da, ako neko iz mog ummeta bude zadovoljan da boravi u teškim uslovima u kojima vi boravite, sigurno će biti među mojim drugovima.“

Muhammed, alejhisselam, bi prije svega gledao da udovolji potrebama ovih ashaba pa bi onda udovoljavao Ehl-i Bejtu. Ebu Hurejre prenosi sljedeće: „Kunem se Allahom, osim kojeg nema Boga, da bih nekada od gladi prislanjao stomak na pod a nekada bih vezao kamen na stomak. Jedne prilike mi se ponovo do desilo. Tog dana sam sjedio na putu kojim je Resulullah išao u mesdžid. Tada mi je prišao on, koji je milost svim svjetovima i njihov ukras. Shvatio je u kakvom se stanju nalazim i nasmiješio se: - „O Ebu Hurejre!“ – „Reci Poslaniče svih svjetova!“ – „Pođi zamnom.“ Odmah sam se uputio za njim. Ode u svoju kuću gdje je imao jednu čašu mlijeka. – „Otiđi i pozovi mi Ehl-i suffu.“

Dok sam išao putem da ih pozovem, ujedno sam razmišljao: „Kako će jedna čaša mlijeka biti dovoljna za sve njih i hoće li i meni pripasti makar jedan gutljaj.“ Dođosmo zajedno i sjedosmo kod Resulullaha. Tada mi on reče: „O Ebu Hurejre! Podaj tu čašu mlijeka ashabima.“ Ja uzeh čašu i redom počeh davati svojim prijateljima. Svaki od njih bi uzeo čašu, pio koliko bi mu bilo dovoljno i vraćao mi je. Pošto su se svi napili, vidio sam da je u njoj ostala ista količina mlijeka. Tada Resulullah uze čašu i okrenu se meni, smiješeći se: „O Ebu Hurejre! Jedino ja i ti nismo pili mlijeka. Pa hajde i ti sjedi i pij!“ Tako sam i učinio a Poslanik reče „Pij još!“ Ponovo sam počeo piti. Ta se situacija ponovila nekoliko puta, dok mu nisam rekao da sam sit i da ne mogu više; „Kunem se Allahom, Koji te je poslao sa istinitom vjerom da više ne mogu“, rekoh. – „Onda je daj meni“, reče i proučivši bismillu i zahvalivši Allahu, poče i on piti.

Medinelije su posebnu ljubav gajile prema ovim ashabima koji nisu propuštali niti jedan sastanak sa Resulullahom. Jedne večeri su toliko pregladnili da je jedan od ashaba došao Resulullahu i objasnio mu u kakvom stanju se nalaze. Poslanik upita ima li kod njega šta za jesti. Kada mu rekoše da u kući nema ništa osim vode, Poslanik upita prisutne: „Ko će nahraniti ove gladne?“ Jedan Medinelija se trznu prije ostalih i reče da on to želi učiniti.

Ode sa svojim gostom kući i reče supruzi: „Molim te pripremi nešto za ovog Resulullahovog gosta!“ Ona mu reče da u kući nema ništa osim dječije hrane, a on joj poruči da uspava djecu, pa da donese to što ima. Uze tu hranu, a bila je dovoljna samo za jednu osobu, i uđe u sobu musafira. Stavi je na sto i počeše zajedno jesti. Tada ustade kao da želi popraviti svjetiljku i ugasi je. Potom ponovo u mraku sjede za sofru. Pretvarao se da jede i čekao da se musafir najede. Gost se nahrani a on podiže sofru.

Tu noć je zajedno sa djecom proveo gladan. Ujutro je otišao do Resulullaha koji mu reče: „Allah je zadovoljan onim što si noćas učinio. Tada je objavljen deveti ajet sure Hašr: „I onima koji su Medinu za življenje izabrali i domom prave vjere još prije njih je učinili; oni vole one koji im se doseljavaju i u grudima svojim nikakvu tegobu, zato što im se daje, ne osjećaju, i više vole njima nego sebi, mada im je i samima potrebno. A oni koji se čuvaju lakomosti, oni će sigurno uspjeti.“

(Posljednji Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, Prof. Dr. Ramazan Ayvallı, Izdavač: İhlas Gazetecilik A.Ş., Štampa: Sağlam Mücellit, 2011. g. miladi, str 96-97)

#ashabisuffe #sufije #suffa #poslanik