Koji je šerijatski propis za one koji psuju Ashabe?

Musliman je dužan da voli ashabe Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da ih poštuje, da za njih moli Allahovo zadovoljstvo i da im priznaje mjesto koje im pripada. Uzvišeni Allah kaže:

„A prethodnici prvi od muhadžira i ensarija, i oni koji ih slijede u dobročinstvu – Allah je zadovoljan njima, a i oni su zadovoljni Njime; i pripremio im je džennetske bašče ispod kojih rijeke teku, vječno će u njima boraviti; to je veliki uspjeh.“ (Et-Tevba, 100)

Vjerovanje ehli-sunneta o ashabima sažima se riječima imama Tahavija, rahimehullah, u njegovoj poznatoj Akidi:

„Volimo ashabe Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i nećemo pretjerivati u ljubavi prema bilo kome od njih, niti ćemo se odricati bilo koga od njih. Mrzimo onoga ko njih mrzi i spominje ih na ružan način, i spominjemo ih samo po dobru. Njihova ljubav je vjera, iman i dobročinstvo, a njihova mržnja je kufr, nifak i nasilje.“

Onaj ko halal smatra psovanje ashaba – postaje nevjernik, jer je to poricanje onoga što je nužno poznato u vjeri. Takođe, ko psuje sve ashabe, ili većinu njih osim malog broja, ili psuje jednog od njih samo zbog toga što je bio ashab – on je nevjernik.

Imam Subki, rahimehullah, kaže u svojim fetvama:

„Psovanje svih ashaba je nesumnjivo kufr, i takođe ako psuje jednog od ashaba zato što je ashab – jer je to omalovažavanje prava ashaba, a time se vrijeđa Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pa nema sumnje u kufr takvoga.“ Dalje kaže: „Nema sumnje da kada bi neko mrzio jednog od dvojice šejhova – Ebu Bekra ili Omera – zbog njihove ashabske časti, da je to kufr. Štaviše, ko god od ashaba bi bio omražen zbog svoje ashabske časti – takav bi bio nevjernik bez sumnje.“

Takođe, ko optuži Aišu, radijallahu anha, za ono čega ju je Allah oslobodio, postaje nevjernik, jer poriče Kur’an.

Prenosi kadija Ijad u svojoj knjizi Eš-Šifa’, od imama Malika, rahimehullah, da je rekao:

„Ko opsuje Aišu – treba biti ubijen.“ Pitali su ga: „Zašto?“ Odgovorio je: „Ko ju je oklevetao, suprotstavio se Kur’anu.“

(Bajazid ef. Nicević)