Vrijednost dove

Pohvalno je i poželjno da čovjek dovi Allahu u svakome času, te da pred Njega izlaže sve svoje potrebe. Takvo ponašanje je jasan znak istinskog robovskog odnosa prema Uzvišenom Allahu. Najdraži rob Allahu Uzvišenome je onaj rob, koji Ga moli i koji od Njega traži. Najmrži rob Allahu Uzvišenome je onaj koji se osjeća neovisnim od Njega.

Najdraži čovjek ljudima je onaj koji od njih ništa ne traži, a najmrži im je onaj koji od njih traži.

Pjesnik reče:“Allah se ljuti ako od Njega ne tražiš,A sinovi Ademovi se ljute kada od njih tražiš.”

Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao:„Kod Allaha nema ništa časnije od dove.“

Rekao je i:„Dova, pa ona je ibadet!“

Potom je proučio ajet:„Gospodar vaš je rekao: ‘Pozovite Me i zamolite, Ja ću vam se odazvati! Oni koji iz oholosti neće da Mi se klanjaju – ući će, sigurno, u džehennem poniženi.’“ (Gafir, 60)

Ebu Hurejre, radijallahu anh, kaže: “Čovjek će biti u dobru sve dok ne bude požurivao.”

Upitan je o kakvom požurivanju je riječ, pa je kazao: “Da kaže kako je dovio, ali da mu nije udovoljeno.”

Od Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, se prenosi da je rekao: „Neće nijedan rob uputiti dovu, a da mu Allah neće dati to što je tražio, otkloniti od njega neugodnost koja je veća od onog što je tražio, ili će mu pripremiti nešto, od toga bolje.“

Od El-E’ameša se prenosi da je Ibrahim rekao: “Ako neko od vas usnije nešto neugodno, neka pljucne tri puta na svoju lijevu stranu.Neka kaže: ‘Utječem se Allahu od svega, onim čime su Mu se utjecali Njegovi meleki i poslanici, od zla snoviđenja moga, koje sam doživio, da mi ne našteti na dunjaluku mome ili ahiretu mome.’Tada mu to neće nimalo naškoditi.”

Ebu Hurejre, radijallahu anh, prenosi od Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: „Ako neko od vas usnije nešto, neka pljucne tri puta na svoju lijevu stranu. Neka zatraži utočište kod Allaha od njegova zla, pa mu to neće nauditi.“

Od Abdullaha b. Mes’uda, radijallahu anh, se prenosi da je rekao: “Kada budeš htio leći sa hanumom, naredi joj da klanja dva rekata.Potom je uhvati za glavu i prouči: ‘Allahumme barik li fi ehli ve barik li ehli fijj, verzukni minhum, verzukhum minni. Vedžme’a bejnena ma džeme’ate fi hajr. Ve ferrik bejnena ma ferrakte fi šerr’. (“Allahu moj, podari mi bereket u mojoj hanumi i mojoj hanumi podari bereket u meni. Meni podaj opskrbu preko nje i preko mene podaj opskrbu njoj. Od dobra što si stvorio, Ti nam podari. Od nas otkloni svo zlo.”)

„Allahu moj, otkloni i udalji šejtana od nas i od onoga čime nas opskrbiš.”

Od Ibn Abbasa, radijallahu anhuma, se prenosi da je rekao: “Kada neko od vas priđe svojoj hanumi, neka prouči: ‘Allahumme džennibne ‘š-šejtane ve džennibe ‘š-šejtane ma rezakteni’. Ako bi im se rodilo dijete, neće mu šejtan moći nauditi, Allahovom voljom.” (“Allahu moj, otkloni i udalji šejtana od nas i od onoga čime nas opskrbiš.”)

Od Enesa b. Malika, radijallahu anh, se prenosi da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Neće Allah podariti neku od blagodati nekome robu u njegovoj hanumi i porodici, imetku ili djeci, a da on ne prouči: ‘Mašallah, la kuvvete illa billah’ a da mu to neće biti sačuvano od svega lošeg, izuzev smrti.“

Potom je proučio: „A zašto nisi, kad si u vrt svoj ušao, rekao: ‘Mašallah – moć je samo u Allaha!’Ako vidiš da je u mene manje blaga i manje roda nego u tebe.“ (Kehf, 39)

Od Mudžahida se prenosi da je rekao: “Ako vas uhvati sumnja u nešto, onda recite: ‘Mašallah, la kuvvete illa billah.La je’ti bil hasenati illallah, ve la jedfe’u ‘s-sejjiati illallah’.”

Od Ibn Omera, radijallahu anh, se prenosi da je rekao: „Kome se izgubi jahalica, neka klanja dva rekata, a potom neka prouči: ‘Allahumme, ja Hadije ve ja radde ‘d-dallete erdid ‘alejje dalleti bi ‘izzetike ve sultanike, fe inneha min fadlik ve ‘ataik.’ (“Allahu moj, o Ti Koji upućuješ i vodiš pravim putem, Ti Koji vraćaš ono što je odbjeglo i zalutalo, vrati mi, moći i snagom Svojom, moju odbjeglu jahalicu, jer je to od milosti i dobrote Tvoje.”)

Sufjan es-Sevri je svojim senedom prenio od Ibn Abbasa, radijallahu anh, da je rekao: “Ako nekoj ženi bude otežan porođaj, neka zapiše: ‘Bismillahi ‘l-lezi la ilahe illahu, el-Halimu ‘l-Kerim. Subhane Rabbe ‘l-’Arši ‘l-’azim. Elhamdulillahi rabbi ‘l-’alemin’. Zatim i ajete: ‘A njima će se učiniti, onoga Dana kada ga dožive, da su samo jedno veče ili jedno jutro njezino ostali.’ (Nazi’at, 46) ‘Ti izdrži kao što su izdržali odlučni poslanici i ne traži da im kazna što prije dođe!’”

A onoga Dana kada dožive ono čime im se prijeti, učiniće im se da su ostali samo jedan čas dana. I dosta! A zar će ko drugi biti uništen do narod raskalašeni! (Ahkaf, 35)

Sufjan veli: „To će se napisati na neko staklo, a potom će se ono sprati i dati ženi da popije.“

Eban je prenio od Osmana, a on od Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, da je kazao:„Ko se probudi i tri puta prouči: ‘Bismillahillezi la jedurru me’asmihi šej’un fi ‘l-erdi ve la fi ‘s-sema’, ve huve ‘s-semi’u ‘l-’alim’,neće ga pogoditi ništa od zla, sve dok ne omrkne. A, ako to prouči kada omrkne, neće ga ništa loše pogoditi, sve dok ne osvane.”

Od Osmana b. Ebi ‘l-’Asa se prenosi da je rekao: “Došao mi je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, a mene je razarala nekakva bol. On mi reče: ‘Svojom desnicom potari sedam puta (bolno mjesto) i reci: ‘E’uzu bi ‘izetillahi ve kudretihi min šerri ma edžidu’.”Veli da je tako postupio i da je bol prošla.”

Ebu Hurejre, radijallahu anh, prenosi da je neki čovjek, koji je pripadao plemenu Eslem, rekao Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem:*„Ja jučer nisam ni okom trepnuo.”A zbog čega?„Ujeo me škorpion.”Da si kazao:‘E’uzu bi kelimatillahi ‘t-tammati kulliha min šerri ma haleka’,ne bi ti nudio, Allahovom dozvolom.”

Prenosi se da je jedan ashab rekao: „Ko rekne, kada god kihne: ‘Elhamdulillahi ‘ala kulli halin’, bit će zaštićen od zubobolje.”

Prenosi se da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko pretekne onoga koji kiše s riječima: ‘Elhamdulillahi rabbi ‘l-’alemin’,bit će zaštićen od zubobolje, uhobolje i bolova u trbuhu.”

Ibn Mes’ud, radijallahu anh, veli: „Ko prouči deset ajeta iz sure Bekare, i to četiri s početka, od 255. ajeta (ajetulkursi) pa do 257. ajeta, i tri posljednja ajeta, početkom noći, tome šejtan neće ući u kuću sve dok ne osvane, a ako ih prouči početkom noći, neće ući sve dok se ne razdani. Čak bi se i onesviješćen osvijestio kada bi mu se proučili ti ajeti.”

Jedan od prethodnika je rekao:„Kome budu date obilne blagodati, neka puno zahvaljuje Allahu. Kome se nakupe brige, neka učestalo čini istigfar.Koga ophrva siromaštvo, neka često izgovara riječi: ‘la havle ve la kuvvete illa billah’.”

Od Dža’fera b. Muhammeda, radijallahu anh, se prenosi da je rekao: „Čudim se onome koji bude iskušan s četiri stvari kako može ostati nemaran prema druge četiri stvari:

• Čudim se onome koji bude iskušan brigom, kako ne učesta s izgovaranjem:

  
  

  ‘la ilahe illa ente subhaneke inni kuntu mine ‘z-zalimin’,

  
  

  jer Uzvišeni Allah kaže: „Odazvasmo i tegobe ga spasismo; eto, tako Mi spasavamo vjernike.“ (Enbija’, 88)

• Čudim se onome koji se plaši nečega, kako ne učesta s izgovaranjem:

  
  

  ‘hasbijallahu ve ni’me ‘l-vekil’,

  
  

  jer Uzvišeni kaže: „One kojima je, kada su im ljudi rekli: Neprijatelji se okupljaju zbog vas, treba da ih se pričuvate! – to učvrstilo vjerovanje, pa su rekli: ‘Dovoljan je nama Allah i divan je On Gospodar!’“ (Alu ‘Imran, 173–174)

• Čudim se onome koji se plaši ljudi, kako ne prepušta svoj slučaj Allahu, jer Uzvišeni veli: „I Allah ga je sačuvao nevolje koju su mu oni snovali.“ (Gafir, 45)

• Čudim se onome koji čezne za džennetom, kako ne govori često:

  
  

  ‘mašallah, la kuvvete illa billah’,

  
  

  jer Uzvišeni veli: „A zašto nisi, kad si u vrt svoj ušao, rekao: ‘Mašallah! – moć je samo u Allaha!’“ (Kehf, 40).”

(Bustanu ‘l-arifin)

Časopis Semerkand