Maʿrūf Kerhi (Karkhī معروف کرخی), poznat i pod svojim punim imenom Ebū Mahfūz Maūrūf Ibn Firūz el-Kerhi, bio je sufijski šejh, zahid i veliki imam ehli sunneta. Imam Ma’ruf je rođen u okrugu Kerh u Bagdadu, gdje je i umro 200 godine po hidžri. Ime njegovog oca je Firuz, što ukazuje na to da je bio perzijskog porijekla. Odgojen je u hrišćanskoj porodici. A njegov prelazak na islam je dobro poznat u islamskoj tradiciji, usmenoj i pismenoj. Attar pripovijeda u svom Spomeniku evlija (Tazkirat el-Evlijā) da je Ma’ruf prešao na islam u ranoj dobi preko imama Ali ibn Muse, r.a., a nakon odbacivanja svih oblika politeizma. Družio se sa muslimanskom djecom i često je razgovarao sa roditeljima o prihvatanju islama ali, inicijalno, otac mu nije bio zadovoljan time, te ga upisuje na studij za hrišćanskog sveštenika.
Kada su ga poslali u školu, učitelj mu je rekao: "Reci, Bog je treći od trojice." "Ne!", odgovorio je Ma'ruf el Kerhi! "Naprotiv, On je Bog, Jedan."
Učitelj ga je tukao, ali bez uspjeha. O tome imam Ma'ruf kaže: „Čak i za vrijeme dok sam bio nemusliman, moje srce nije pristalo da kaže ono što mi je (sveštenik) naredio. Kada sam odbio da to kažem, počeo je da me tuče. Što me je više tukao, više sam odbijao njegovo učenje. Konačno se umorio i zamolio mog oca da me zatvori. Tako sam tri dana bio zaključan u sobi i svaki dan bi dobio jedan hljeb, koji nisam ni dotaknuo. Kada su me izveli, pobjegao sam. Budući da sam bio jedino dijete svojim roditeljima, bili su jako tužni i poslali su mi poruku da im se trebam vratiti i da ću imati pravo da prihvatim koju vjeru želim te da će i oni prihvatiti istu vjeru. Onda sam otišao do Ali Rida’a (r.a.) i prihvatio islam preko njega. Tada sam otišao kući sa ovim najvrijednijim poklonom islama, a i moji roditelji su postali muslimani.”
Nakon što je prihvatio islam, Ma’ruf je postao učenik uglednog šejha Davuda Ta'i-ja (r.a.) i podvrgnut je ozbiljnom terbijetu i odgoju. Ma’ruf je, međutim, ostao nepokolebljiv i pokazao se kao predan učenik na putu sticanja znanja. Učio je i pred imamom iz reda ehli bejta, alejhimusselam, Alī ibn Mūsā er-Riḍā-om, poznatim i kao Ebul Hasan, r.a. Postao je poznat kao pobožnjak koji noći provodi u ibadetu, plačući pred Božijim vratima oprosta.
Poznati imam, Sirri el-Sakti (r.a). kaže: „Sve što sam postigao, je kroz sadku (bereket, milost, sebeb) Ma‘rufa el-Kerhija (r.a.)."
A Sejjidi Abdulvehhab (r.a.) kaže: „Nisam vidio nikoga ko se razveo od dunjaluka, kao Ma‘ruf el-Kerhi (r.a.)”
Imao je duboku ljubav prema siromašnima i siročadi. Sirri el-Sakti (r.a.) kaže: „Jednom sam vidio Ma‘ruf el-Kerhija (r.a.) kako skuplja hurme na dan bajrama, pa sam se zaustavio i pitao za razlog. Rekao je: 'Onaj mali dječak plače jer sva druga djeca imaju novu odjeću a on nema ništa novo na dan bajrama. Tako sam odlučio da sakupim neke hurme, prodam ih i onda kupim nešto za njega, tako da se nastavi igrati i da se ne osjeća nelagodno na dan bajrama.“
Sirri Sakti (r.a.) kaže: „Rekao sam, nema potrebe da to radiš, ja ću se pobrinuti da dobije nešto za bajram. Zatim sam odveo dječaka sa sobom i kupio mu novu odjeću. Nakon što sam to učinio, u moje srce je ušlo svijetlo, što mi je izazvalo veliko zadovoljstvo i moje stanje je postalo drugačije.”
Jednom je Ma‘ruf el-Kerhi sišao u Tigris kako bi uzeo abdest, ostavljajući svoj Kur’an i sedžadu u džamiji. Neka stara žena je to ukrala i otišla. Imam Ma‘ruf je trčao za njom. Kada ju je sustigao, obratio joj se, spustivši glavu da je ne gleda direktno. "Imate li sina koji može da čita Kur'an?" "Ne", odgovorila je. „Onda mi vratite Kur'an. Možeš da zadržiš sedžadu.” Žena je bila zadivljena njegovom milosrđu i spustila je Kur’an i sedžadu. „Ne, uzmi sedžadu", ponovio je Ma‘ruf el-Kerhi. „To je zakonito tvoje." Žena je požurila u sramoti i zbunjenosti.
Jednog dana Ma‘ruf el-Kerhi (ra) je izgubio abdest. Odmah je uzeo tejemmum pijeskom! "Zašto to", rekli su mu. „Blizu je Tigris. Zašto uzimaš tejemmum pijeskom?” “Može biti ”, odgovorio je, „da ću preseliti dok stignem do njega!”
Jednom ga je jedan od prijatelja upitao sljedeće: „Šta te je nagnalo da se uzdržiš od dunjaluka i Božijih stvorenja, da ostaneš u osamljenosti, prisjećajući se Svemogućeg Allaha? Da li je to strah od smrti i mezara, ili strah od Džehennema, ili entuzijazam postizanja Dženneta?”
Ma‘ruf odgovori: „O moj prijatelju! Spominješ takve sitnice. Šta sve to vrijedi pred Stvoriteljem Svemogućim Bogom? Sve su to samo skromni subjekti Svemogućeg Boga. Jednom kada okusite zadovoljstvo Njegove bliskosti, nećete misliti ni na jednu drugu stvar."
Spomenuše Ma'arufa el-Kerhija, r.a., pred imamom Ahmedom b. Hanbelom (r.a.), riječima: „Nema on mnogo znanja!?” Imam Ahmed, viknu: „Šutite! Poenta cijeloga znanja jeste postići stepen na kojem je Ma'aruf el-Kerhi (stepen straha i bogobojaznosti)!"
Abdullah sin imama Ahmeda, r.a.., upita svog oca: „Je li Ma'aruf el-Kerhi imao znanja pri sebi?” Na šta mu otac odgovori: „Imao je vrhunac znanja pri sebi - strah od Allaha dž.š.!"
Kad je Maʿrūf (r.a.), bio na smrtnoj postelji upitaše ga: „Imaš li kakav vasijjet (oporuku)?! “ Šejh im odgovori: „Kada umrem ovu košulju s mene skinite i udijelite je za sadaku - jer želim napustiti dunjaluk onako kako sam se i pojavio na njemu!"
Preselio je u petak ili subotu, 2. muharrema, 200 hidžretske godine u Bagdadu, Irak, gdje je i ukopan. Rahmetullahi alejhi, rahmeten vasiaten!
(Priredio: Ertan Č., dip. isl. nauka)
Reference: Tadhkirat al-Awliya Kashf al-Mahjoob - Ali Hujwiri Masaalik as-Saalikeen