Islamski brak - Šejh Abdulkadir Džilani (Gejlani)

Za Islamski brak na prvom mjestu je nijet za ženidbu, pokoravajući se tako naredbi Allaha džellešanuhu:

»Udavajte neudate i ženite neoženjene, i čestite robove i robinje svoje: ako su siromašni. Allah će im iz obilja Svoga dati. Allah je neizmjerno dobar i sve zna.« (En~Nur 32)

i Njegovim riječima:

»... pa ženite se sa onim ženama koje su vam dopuštene, sa po dvije, tri ili četiri.« (En-Nisa, 3)

i riječima Allahova Poslanika, sallalahu alejhi ve sellem:

»Sklapajte brakove i množite se, jer ću se ja sutra na Sudnjem Danu ponositi vašom brojnošću pa makar i nedonoščetom.«

Ohaveza braka temelji na navedena dva ajeta i mnogim hadisima pa bila ili ne prisutna bojaznost od zinaluka. Kod Ebu Davuda, po navođenju Imami Ahmeda, brak je apsolutna obaveza koja u sebi nosi dobro djelo za pokomost Allahu džellešanuhu Zato je brak utemeljen i na očuvanju i upotpunjenju vjere, kako to Poslanik sallallahu `alejhi ve sellem kaže:

»Ko se oženi, sačuvao je pola vjere.«

Kao i riječima:

»Kad se rob Allahov oženi upotpunio je polovinu vjere.«

Treba izabrati i cijeniti djevojke koje su plemenite i koje vole djecu. Obaveza braka je potomstvo, kako je navedeno u hadisu: »Sklapajte brakove i množite se jer ću se ja ponositi brojnošću svoga ummeta, makar i mrtvo rođenim djetetom.«

Dalje, Poslanik s.a.v.s. kaže:

»Ženite one koje vole da rađaju, jer ću se ja ponositi vašim brojem.«

Uslov za brak je rodbinska udaljenost koja važi kod žena takođe da se ne bi rneđu njima dogodila odbojnost i neprijateljstvo koje bi dovelo do kidanja rodbinskih veza čije je održavanje naređeno. Zbog toga je Šerijatorn zabranjeno spojiti dvije sestre u braku. Takođe se treba čuvati ženidbe žene koja puno nekontrolisano priča, raskalašene i one koja se prepire.

U braku prema ženi treba postupati na najljepši način: ne smije se uznemiravati, piisvajati njen mehr, vrijeđati njeni roditelji, jer ga se u protivnom i Allah i Njegov Poslanik odriču. Poslatnik s.a.v.s. kaže: Postupajte sa ženama najljepše, jer vam one poklanjaju djecu.«

Takođe se od Poslanika prenosi hadis:

»Ko oženi ženu ne namjeravajući da joj preda mehr, doći će na sudnji Dan kao bludnik.« Ako ga žena bude uznemiravala svojim jezikom, u tome je kušanje njegove vjere, pa nek se drži na odstojanju ili neka traži utočište kod Allaha džellešanuhu dovom, jer mu je On dovoljan. Ako se strpi na tome, on je kao mudžahid (borac) na Allahovom džellešanuhu putu. Ako mu ona nešto da od svog imetka, bez prisile, neka ga slobodno uživa. Prije braka čovjek treba da nastoji da djevojci vidi lice i šake, ne osamljujući se s njom, kako se ne bi kasnije pojavilo nešto što bi ga navelo na razvod braka koji je jako pokudan kod Allaha džellešanuhu, kako Poslanik sallallahu `alejhi ve sellem kaže:

»Nijedno dopušteno djelo nije tako mrsko Allahu kao razvod braka.«

Džabir bin Abdullah prenosi: Allahov Poslanik sallallahu `alejhi ve sellem kaže:

»Kada neko od vas vjeri djevojku, ako je u mogućnosti da pogleda ono što će ga privoliti na brak, neka to uradi,« pa sam ja vjerio jednu djevojku i krišom je posmatrao dok nisam vidio kod nje ono što me navelo da je oženim.« (Ebu Davud u Sunenu)

Potrebno je, takođe, da bude dobra vjernica i inteligentna, kako Ebu Hurejre prenosi od Poslanika sallallahu `alejhi ve sellem:

»Ženu udaje četvero: njen imetak, porijeklo, ljepota i vjera. Odaberi onu koja je dobra vjernica i imat ćeš svako dobro.«

Upućivanje Poslanika sallallahu `alejhi ve sellem na vjernicu je obaveza čovjeka da se opredjeli i zadovolji životom s njom, jer trajnost braka je neodrživa s griješenjem i prokletstvom, osim ako ih Allah džellešanuhu sačuva od toga.

U riječima Allaha džellešanuhu: »Pa sada se sastajte s njima u želji da dobijete ono što vam je već Allah odredio,« većina mufesira riječ »el~mubašeretu« objašnjava sa spolni odnos i »el~ibtigau« kao da dobijete djecu, odnosno. tražite porod polnim odnosom s njima. Zato je potrebno da i žena teži takvom čistoći svog spolnog organa i porodu i velikoj nagradi kod Allaha džellešanuhu zbog strpljivosti prema svom mužu i vezanosti za djecu i njihovo odgajanje. Zijad bin Mejmun prenosi od Enesa, radiallahu anhu: »Žena po imenu El~Havalu Ataretun iz Medine je došla kod Aiše r. a. pa joj se obratila riječima: Majko vjernika, ja se svome mužu dotjerujem i mirišem svako veče kao mlada prve noći i onda se uputim njegovoj postelji i pod njegov pokrivač želeći time Allahovo džellešanuhu zadovoljstvo, ali mu vidim na licu da me odbacuje.« »Na toj joj Aiša r. a. reče: 'Ostani dok dođe Poslanik sallallahu `alejhi ve sellem-, pa kada je Resulullah sallallahu `alejhi ve sellem došao upita; »Koji je to vjetar doveo E1-Havalau, da joj niste što uskratili?« Aiša radiallahu `anha reče: »Ne tako mi.Allaha. Poslaniče, EI-Havalau je ispričala svoj događaj, pa joj Poslanik reče: Idi mu, slušaj ga i pokoravaj mu se.« »To i radim, Allahov Poslaniče, pa kakva je moja nagrada? - upita ga. Allahov Poslanik odgovara:

»Koja god žcna odstrani bilo šta iz kuće svog muža radi uspostavljanja reda, Allah džellešanuhu joj upiše dobro djelo, briše loše i uzdiže je za stepen. Koja god žena zanese od svog muža, dokle je god noseća, ima nagradu poput onog koji klanja noću, a posti danju, i bori se na Allahovom džellešanuhu putu. Koja god žena ima porođajne bolove, za svaki porođaj ima nagradu oslobađanja robinje, a za svako dojenje, oslobađanje roba, a kada dođe vrijeme za odbijanje djeteta od dojenja, pozove je glas sa nebesa: »Ženo, već su ti dovoljna djela koja si uradila, pa makar i zanemarila djela koja su i preostala.« »Na to Aiša radiallahu `anha reče: »Dato je ženama dosta, a šta je sa vama ljudima?», našto se Poslanik nasmija pa reče: »Koji god čovjek uzme svoju ženu za ruku, želeći je, Allah džellešanuhu mu piše dobro djelo. Kada je zagrli deset sevaba, a kada obavi spolni odnos ima veću nagradu, nego što je dunjaluk i sve na njemu. Kada ustane da se okupa, ne stigne mu voda s kose na tijelo, a da mu bne bude upisano dobro djelo, izbrisano loše i bude uzdignut za stepen. A ono što dobija gusulom, kupanjem, bolje je od dunjaluka i onoga što je na njemu, jer se Allah džellešanuhu ponosi njim, pred melekima govoreći: »Pogledajte mog roba, ustaje noću da se očisti od nečistoće, vjerujući čvrsto da sam Njegov Gospodar. Budite svjedoci da Sam mu već oprostio...«

Mubarek bin Fadale prenosi od Hasana radiallahu `anhu: »Resulullah sallallahu `alejhi ve sellem kaže:

»Postupajte sa ženama na najljepši način, jer one su vaše zarobljenice koje nemaju vlasti nad sobom, već ih uzimate kao emanet od Allaha džellešanuhu koji vam ih je Svojim riječima učinio halalom.«

Ubadete bin Ebi Kesirin, od Abdullah Džeririja on od Mejmune, supruge Resulullaha sallallahu `alejhi ve sellem: »Najbolji ljudi od mog ummeta su oni koji su najbolji prema svojim ženama, a najbolje žene mog ummeta su one koje su najbolje prema svojim muževima. Svaka takva žena je uzdignuta svakog dana i noći do nagrade hiljadu šehida koji su u borbi na Allahovom džellešanuhu putu strpljivi i odani, a prednost jedne od njih nad hurijama je kao prednost Muhammeda sallallahu `alejhi ve sellem nad najboljim čovjekom od vas. I najbolja žena mog ummeta je ona koja nastoji da obraduje svog rnuža, udovoljavajući mu u svemu što nije grijeh prema Allahu dz.š., a najbolji čovjek mog ummeta je onaj koji je blag sa svojom ženom blagošću majke prema svome djetetu. Takvome čovjeku se pišu svakog dana i noći, nagrade stotinu šehida koji su u borbi na Allahovom džellešanuhu putu strpljivi i odani.- Omer r. a. nato upita: Allahov Poslaniče, kako je za ženu nagrada hiljadu šehida a za čovjeka stotinu?« Nato mu Resulullah sallallahu `alejhi ve sellem reče: »Makar nisi znao, žena ima veću nagradu od čovjcka i vrednije sevabe, a Allah džellešanuhu podiže čovjeku stepene u Džennetu sa zadovoljstvom njegove žene s njim i njenim dovama za njega. I rnakar ne znao najveći grijeh poslije pripisivanja Allahu džellešanuhu druga, čini žena, kada je neposlušna svome mužu; pa bojte se Allala džellešanuhu u pogledu dvoje slabih, jer vam ih je Allah džellešanuhu potčinio: siročeta i žene. Ko im čini dobročinstvo, stiče Allalovo džellešanuhu zadovoljstvo, a ko je loš prema njima, zaslužuje Allahovu džellešanuhu srdžbu. Pravo žene nad mužem je kao moje pravo nad vama, pa ko ne ispunjava moje pravo, ne ispunjava pravo Allaha džellešanuhu, a ko ne ispunjava pravo Allaha džellešanuhu zaslužuje Njegovu srdžbu i njegovo je mjesto grozno, u Džehennemu.«

Od Ebu Džafera Muhammeda bin Alijj, on od Džabir bin Abdullaha r. a. prenosi da je rekao: »Sjedili smo kod Allahovog Poslanika sallallahu `alejhi ve sellem kada je primao skupine Ashaba pa dođe jedna žena, priđe bliže pa reče:

»Selam tebi, Allahov Poslaniče, ja sam delegat žena, nisam zarobljenica koju dovode već me dovodi nešto što me čudi Allahov Poslaniče. Uzvišeni Allah je Gospodar i ljudi i žena, a Adem, otac ljudi i žena, Hava njihova majka. Kada ljudi izađu da se bore, na Allahovom džellešanuhu putu pa budu ubijeni biće oživljeni pred Gospodarom i nagrađeni, i kada budu ranjeni imaju opet sličnu nagradu; a mi sjedimo kod njihovih kuća i služino ih, pa imamo li i mi išta od te nagrade?« Resulullah sallallahu `alejhi ve sellem joj reče: Prenesi ženama moj selam i riječi: 'Pokornost mužu i poštivanje njegovih prava ravna su sa ovim što si navela, a malo vas vodi računa o tome'.«

Sabit od Enesa radiallahu `anhu prenosi riječi: »Dok su me slale Poslaniku, žene bi mi govorile da mu kažem: »Allahov Poslaniče ljudi odmakoše u dobru s borbom u Allahovom džellešanuhu putu, pa šta da mi radimo da bi postigli djela mudžahida?« »Resulullah sallallahu `alejhi ve sellem dgovori: »Posao jedne od njih u svojoj kući dostiže djelo borca na Allahovom džellešanuhu putu.«

Od Umran bin Hasana se prenosi da je Resulullah sallallahu `alejhi ve sellem upitan: »Da li su žene zadužene džihadom?-, pa je on odgovorio: »Da. Njihov džihad je revnost u borbi protiv samih sebe, pa ako ustraju, one su mudžahidi i ako su zadovoljne one su potpora pa imaju dvije nagrade u isto vrijeme.«

Supružnici treba da nastoje da dostignu spomenute osobine, i prije, i u toku sklapanja braka i svih odnosa. Ispunjavanje prava drugog je dužnost svakog od njih dvoje, prema riječima Allaha džellešanuhu: »...One imaju isto toliko prava koliko i dužnosti...« (El-Bekara, 228). Tako će biti pokorni Uzvišenom Allahu džellešanuhu i slijediti Njegovu naredbu, pogotovu kada je za ženu to bolje od džihada i borbe, kako se prenosi od Poslanika sallallahu `alejhi ve sellem da je rekao: »Nema većeg dobra za ženu od njenog muža ili kabura.«

»Miskin, miskin (jadnik, siromah), miskin je čovjek koji nema ženu. Rekoše: Allahov Poslaniče, zar iako je imućan?« »Iako je imućan.« Takođe je rekao: »Jadnica, jadnica, jadnica je žena koja nema muža.«

Bi rečeno: »Allahov Poslaniče zar iako je bogata?« »Iako je bogata.« - odgovori Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem.

Mustehab je da sklapanje braka (vjenčanje) bude petkorn ili četvrtkom, i prva noć za mladence. Sunet je da budu zaruke prije toga. Sklapanju braka se lično može prisustvovati ili da se neko opunomoći za to, a kada se obavi sklapanje braka, mustehab je prisutnima da kažu: »Neka Allah džellešanuhu blagoslovi vaša prava i dužnosti i neka vas ujedini u dobru i ljubavi.«

Ako žena ili njeni staratelji budu tražili malu odgodu, mustehab je udovoljiti im u tome, kako bi obavili neke poslove i ona zadovoljila neke potrebe kao opremu i nakit za sebe, a kada dođe mužu, dužna je da ga uvijek slijedi. Prenosi se od Abdullah bin Mesuda da mu je tim povodom došao neki čovjek i rekao: »Oženio sam mladu djevojku pa se pribojavam da me neizbjegava ili me napusti«, pa mu on reče: »Ljubav je od Allala džellešanuhu, a rastavljanje je šejtansko, pa kad uđeš kod nje reci joj da klanja iza tebe dva rekata, a onda prouči:'Allahumme barik li fi ehli ve barik li ehli fi. Allahummerzukni minhum verzukhum minni. Allahummedžmea` bejnena iza džema`te fi hajrin ve ferrik bejnena iza ferakte ilel~hajri.' (Allahu, podari mi bereket u ženi i podari bereket mojoj ženi u meni. Allahu, opskrbi me porodicom i opskrbi nju sa mnom. Allahu, kada nas sjedinjuješ, sjedini nas u dobru, a kada nas rastavljaš, ratstavi nas ka dobru).«

Kada čovjek želi bračni odnos sa svojom ženom neka prouči: 'Bismillahil~alijjil~azim. Allahummedža`l zurrijjeten tajjibeten in kaderte en tahrudže min salbi. Bismillahi, Allahumme dženibnaš~šejtane ve dženibiš~šejtane ma rezaktena« (U ime Allala, Uzvišenog, Svemogućeg. Allahu podari mi dobrog potomka, ako je Tvoja odluka da izađe iz moje kičme. Allahu, otkloni šejtana od mene i otkloni ga od poroda kojim si me opskrbio). A kada obavi svoju potrebu neka, u sebi ne pokrećući usne, prouči: »Bismillah. Elhamdulillahil~lezi haleka minel~mai bešeren, fed zallhu neseben ve sihren, ve kane Rabbuke kadira« (S Imenom Allahovim. Hvala Allahu koji stvara od vode čovjeka; i daje nu srodstvo i tazbinstvo, a Gospodar tvoj sve može). Izvor ovoga je u hadisu kojeg prenosi Kurejb od Ibni Abbasa radiallahu anhu koji kaže da je Poslanik sallallahu `alejhi ve sellem rekao: »Kada neko želi da pristupi svojoj ženi neka prouči: »S Imenom Allahovim. Allahu udalji šejtana od nas i od onoga čime si nas opskrbio«, pa ako bude određeno da im se rodi dijete od toga, šejtan mu nikada ne može nauditi.«

Kad žena zanese hrana mora strogo da joj je čista od harama i sunnjivosti kako bi dijete bilo građeno od zdrave osnove tako da šejtan ne bi imao put do njega. O ovome treba voditi računa od prve bračne noći i neprekidno dalje kako bi čovjek, njegova žena i djeca bili sačuvani od šejtana na dunjaluku i Džehennema na ahiretu. Uzvišeni Allah džellešanuhu upozorava: »O, vjernici, sebe i svoje porodice čuvajte od vatre....«

Tako će se, inša-Allah, roditi dobro dijete dobročinitelj svojim roditeljima i pokorno svome Gospodaru. Sve to dolazi s čistoćom ishrane.

Kada obavi spolni odnos, odmaći će se od žene i okupati se od nečistoće. Ako želi da joj se ponovo vrati uzeće abdest, a ako ne, onda neće spavati nečist, jer je to mekruh. Ovo se prenosi od Poslanika sallallahu `alejhi ve sellem: ".....osim ako to ne pričinjava teškoću," zbog hladnoće, udaljenosti kupatila i vode, straha i tome slično. Kada tako uradi leći će da spava.

Za vrijeme spolnog odnosa neće se okretati prema Kibli, pokrit će glavu i sklonit će se od očiju, makar i od očiju malog djeteta, jer se prenosi od Allahovog Poslanika sallallahu `alejhi ve sellem da kaže: »Kada neko od vas prilazi svojoj ženi neka se pokrije, jer ako to ne uradi meleki se zastide i odu ostavljajući ga šejtanu, i ako se iz toga rodi dijete šejtan će u tome imati udjela.« Takođe se prenosi od Selefa da se šejtan, ako se ne spomene Bismillah kod spolnog odnosa, smota na mokračnu cijev i učestvuje u snošaju onako kako učestvuje.

Lijepo (mustehab) je igrati se sa ženom prije spolnog odnosa i ostati pri njoj nakon zadovoljenja svoje potrehe dok ona ne zadovolji svoju. Ako je napustiš prije ženi će to škoditi, a može odvesti ka netrpeljivosti i udaljavanju. Ako, pak, čovjek bude želio da se odvoji od nje prije izlaska sjemena (uzl) to može uraditi samo s njenom dozvolom.

Spolnog odnosa se treba kloniti u periodima hajza i nifasa, nakon prestanka krvarenja dok se ne okupa, a kod nifasa prije četrdeset dana, i ako ne nađe vode onda nakon tejemuma. Ako se uradi suprotno, podijelit će sadaku, po jdnom rivajetu, a po drugom, učinit će istigfar i tevbu Allahu džellešanuhu da se neće povratiti na slično. Zbog toga neće postati nevjernik.

Takođe će se kloniti odnosa u pokuđena (mekruh) mjesta. Resulullah sallallahu `alejhi ve sellem kaže: »Proklet je onaj koji prilazi ženi u analni otvor.«

Ebu Hurejre radiallahu `anhu prenosi da je Poslanik rekao: »Jačina želje (strasti) žene nad čovjekovom je, za dvadeset i devet puta veća, ali je Allah džellešanuhu dao njima (ženama) veći stid.«

Rečeno je: »Spolnih želja (strasti) ima deset dijelova: Devet od njih je kod žena, a jedna kod ljudi.- Šerijatska odredba ne dozvoljava život bez spolnih odnosa više od četiri mjeseca, osim ako čovjek ima uzr (smetnju), a kada prođe četiri mjeseca, žena ima pravo na razvod braka. Ako je muž negdje otputovao, nema pravo da se zadrži više od šest rnjeseci. Kada žena zahtijeva da se vrati, pa muž odbije, iako je u mogućnosti da se vrati, sudija (kadija) će biti dužan da razvrgne brak, ako to žena bude tražila. Ovo vrijeme je za ratnike uveo Hadreti Omer radiallahu `anhu. Oni koji idu na front mjesec dana mogu se zadržati četiri mjeseca, a mjesec dana im je dat za povratak kući.

Kada čovjek vidi tuđu ženu pa ga zadivi svojim izgledom povratit će se svojoj supruzi da se oslobodi onoga što ga je zadesilo. Prenosi se da je Poslanik sallallahu `alejhi ve sellem rekao: »Kada neko od vas vidi neku ženu pa ga zadivi (strastveno ubudi), neka se vrati svojoj supruzi, jer je šejtan poprimio oblik te žene ili upravlja njenim likom. Ako nema svoje žene sklonit će se Allahu džellešanuhu i zatražit od Njega spas od grijeha, moleći Ga, da ga sačuva od šejtana.«

Nije dozvoljeno govoriti drugom o spolnim odnosima između čovjeka i njegove žene, kao ni ženi da govori drugim ženama. To je slaboumnost, niskost i velika pokuđenost po Šeriajtu i zdravoj pameti. Ebu Hurejre radiallahu `anhu prenoseći duži hadis kaže: »... Zatim se pozabavio s ljudima rekavši:"Ima li od vas takvih koji nakon što uđe svojoj ženi zaključa vrata za sobom, pokrivši se nako kako to Allah džellešanuhu traži« »Da« - odgovoriše prisutni »Zatim sjedne« - nastavi Poslanik - nakon toga pa priča drugovima svojim: radio sam tako, uradio sam tako« »Prisutni su šutjeli. Poslanik se okrenu ženama: »Ima li od vas onih koje ovo pričaju?« i su šutjele.Jedna djevojčica se otrže iz naručja jedne žene, priđe Poslaniku da bi je vidio i čuo njenc riječi pa reče: Allaho Poslaniče, i oni i one govore o tome.« »Znate li šta je slično tome?- upita Poslanik, pa nastavi:»Slično tome je primjer šejtana koji sretne svoju družicu na putu i zadovolji s njom svoju potrebu dok ljudi gledaju u njega. Najbolji čovjek je onaj koji ne pokazuje svoj miris i boju. A najbolja žena je ona koja ne pokazuje boju i miris svoga muža.«

Kada čovjek pozove ženu radi spolnog odnosa pa ona odbije nepokorna je Allahu.džellešanuhu i stiče grijeh. Poslanik sallallahu `alejhi ve sellem kaže: »Koja žena uskrati mužu njegovu potrebu stiče grijeh težine dva kirata, a koji čovjek uskrati ženi njenu potrebu za njim stiče grijeh jednog kirata.« U drugom hadisu Resulullah sallallahu `alejhi ve sellem kaže: »Kada neko od vas pozove svoju ženu u postelju neka mu se odazove pa makar bila i pored vatre (radi kuhanja hrane).« Ebu Hurejre prenosi od Poslanika sallallahu `alejhi ve sellem: »Kada neko od vas pozove ženu svojoj postelji, a ona ga ne posluša pa on omrkne ljut na nju, meleki je proklinju sve dok ne svane.«

Kajs bin Sad radiallahu `anhu prenosi: Obišao sam neke zalutale narode pa sam vidio kako se klanjaju svojim vladarima. Došao sam Poslaniku sallallahu aelji ve sellem i rekao mu: »Allahov Poslaniče, ti imaš pravo da ti se klanjaju.« On, sallallahu `alehi ve sellem reče: »Zar bi padao ničice mome kaburu kada bi prolazio pored njega?« »Ne bih« - odgovorih, a on mi, Allahov rahmet u blagoslov neka je sa· njim, reče: »Pa nemoj to činiti nikada. A onda dodade: »Kad bih ikom naredio da učini sedždu drugom, naredio bih ženama da čine sedždu svojim muževima. To je zato što je Allah džellešanuhu dao pravo (autoritet) muževima nad njima.

Od Hakim bin Muavije El-Kusejrije, a on od svoga oca radiallahu `anhu prenosi da je rekao: »Pitao sam: »Allahov Poslaniče, koja su prava žena nad nama?« »Da je hraniš i odijevaš kao sebe, da je ne udaraš po licu niti grdiš i da je ne izbjegavaš osim za vrijeme savma (posta).« Ako je žena nepokorna svome mužu ili mu odgovara mrzovoljno i odbojno on će je posavjetovati da se boji Allaha džellešanuhu pa ako ustraje u neposlušnosti neće govoriti s njom i odvojit će se u postelji do tri dna, a ako i dalje bude uporna istući će je ali ne tako žestoko da joj poteče krv ili je mnogo povrijedi jer cilj toga nije njeno upropaštavanje. Ako se odnosi među njima i dalje ne poprave sudija će poslati dva slobodna, pravedna muslimana iz njihovih porodica, a koje supružnici ovlaste, da ocijene da li se među njima mogu popraviti odnosi ili da se brak rastavi. Ono što oni odrede pravno obavezuje supružnike.

Mustehab je praviti gozbu prilikom vjenčanja, sunet je makar ovcom ili bilo kojom drugom dozvoljenon hranom. Dužnost je odazvati se muslimanu prvog dana, mustehab drugog dana, a trećeg, mada je pokuđeno, dozvoljeno. Osnov tome su riječi Poslanika sallallahu `alejhi ve sellem Abdur-Rahmanu: »Priredi gozbu makar i jednom ovcom.« Kao i riječi: »Gozba prvog dana je dužnost, drugog mustehab, a trećeg prezrenost.« (Zbog rasipništva)

Ibni Omer radiallahu `anhu prenosi od Poslanika sallallahu `alejhi ve sellem: »Kada neko od vas bude pozvan na svadbeno veselje neka se odazove, ako ne bude saim (postač) neka jede, a ako bude neka ne jede.«

Kada se upotpune uslovi za brak: saglasnost staratelja; prisutnost pravednih svjedoka, podesnost, čistoća od mahana, otpadništva od vjere, iddeta i dr., onaj koji sklapa brak dozvoliće njegovo sklapanje, ako nema prisile bez obzira da li se radilo o udovici ili djevojci koja nema oca, i nakon što je muž upozna o mehru i njegovom- obliku, održavši govor moleći Allaha džellešanuhu za oprost. Onda će na ugodan, prijateljski, način isto tražiti od staratelja, a onda će nastaviti riječima upućenim suprugu:

»Vjenčavan za tebe svoju kćer (sestru tu i tu) onako kako smo se dogovorili za mehr« Muž će odgovoiti:

»Prihvatam ovaj brak.« Brak se treba sklopiti na jeziku kojeg mladenci govore.

Odlomak iz knjige: Abdul-Kadir Džejlani: .'El~Gunije li talibi tarikil~hakki, Faslun fi Adabin-nikahi, Kairo tiskana 956, str. 43.

(S arapskog preveo: Jasmin ef. Demić imam u Zug - Švicarska., uredio: Ebu Irfan el-Bosni u Australiji)

#islamskibrak #AbdulkadirGejlani #Dzilani #bračnevode