Imam Ebu Hanifa: Tabi’in, sljedbenik ashaba
- Nov 7, 2017
- 6 min read
Nu'man ibn Sabit ibn Nu'man ibn Merzuban Ebu Hanife, radijallahu anhu, rođen je 80 g. po hidžri u Kufi. U njegovom mjestu rodjena živjelo je oko 4 hiljade ashaba, a čak su dvadeset četverica učesnika Bedra posjetila Kufu a neki su je uzeli za mjesto stanovanja. A za vrijeme hilafeta Imama Alije, radijallahu anhu, ovaj grad postao je glavni grad hilafeta, tj. islamske države.
Tu je živio i čuveni Abdullah ibn Mes'ud, radijallahu anhu, koji je iz generacije ashaba najučeniji u pitanjima fikha. Autentični bibliografi spominju da je Ebu Hanife učio pred četiri hiljade učitelja, a njegovih sedam učitelja su iz generacije ashaba i to su:
1. Ashab Abdullah ibn Haris ibn Džuz'i Ez-Zubejdi, r.a.
2. Abdullah ibn Unejs, r.a.
3. Abdullah ibn Ubejj Ufii, r.a.
4. Enes ibn Malik El-Ensari, r.a.
5. Džabir ibn Abdullah El-Ensari, r.a.
6. Ma'kal ibn Jesar El-Mizni, r.a.
7. Vasiletu ibn El-Eska'i, r.a.
Od svakog pomenutog ashaba imam Ebu Hanife r.a. čuo je direktno makar po jedan hadis.
Prema vecini hadiskih ucenjaka, tabi'in ili "sljedbenik" je neko ko je sreo Poslanikova, s.a.v.s, ashaba, ili ga bar vidio u stanju vjerovanja (imana). Pritom nije neophodno da je boravio u njegovom drustvu, ili prenosio od tog ashaba. Hafiz ibn Hadzer al-'Askalani tvrdi da je ovo najbolja definicija (J'la al-Sunen 19:306). 'Alama Iraki, Ibn aI-Salah, Nevavi i Hakim (najveci ucenjaci terminolagije hadisa), medju ostalima, takoder se slazu s ovom definicijom.
Prema ovoj nasiroko prihvacenoj definiciji, imam Ebu Hanifa se smatra tabi'inom, i ovo je potvrdeno od strane mnogih biografa i historicara. Ovo je jedinstvena pozicija koja mu pripada, jer se isto ne moze reci za ostale velike imame - Safiju, Malika i Ahmeda ibn Hanbela (da Allah bude zadovoljan njima).
Elita učenjaka potvrđuju da se Ebu Hanife, r.a., sreo sa ashabima:
U djelu Mi'radžul-džihani, autor Jafi'i navodi o događajima koji su se zbili u 150 godini po hidžri: »U njoj je na Ahiret preselio fakih Iraka imam Ebu Hanife Nu'man ibn Sabit el-Kufi, čije je rođenje bilo 80-te po hidžri. Vidio je ashaba Enesa r.a. a prenosio je hadis od Ata ibn er-Rebia.» U istom djelu se navodi i sljedeće: »Ebu Hanife je imao susret sa četvericom ashaba Allahova Poslanika a.s. a to su Enes ibn Malik u Basri, Abdullah ibn Ubejj El-Uvfi u Kufi, Sehl ibn S'ad u Medini i Ebu Tufejl Amir ibn Vesilete u Mekki.» I Hatib el-Bagdadi u svome poznatom djelu Tarihul-Bagdadi, navodi da je Ebu Hanife r.a. vidio Enesa ibn Malika. (Tarihul-Bagdadi, 13/309)
Spomenuti autor u nastavku navodi elitu učenjaka koji potvrđuju da se Ebu Hanife r.a. sreo sa ashabima Allahova Poslanika; a to su: Ibn Hadžer, el-Iraki, el-Džezuli, ibn Dževzi, Ibn Sa'd, Ez-Zehebi, es-Sujuti i drugi.
Učenjak Zafer Ahmed Osmani, autor poznatog i velikog djela hanefijskog fikha I'lau Sunen je pišući o biografiji imam a'zama naveo da dvadeset učenjaka potvrđuju činjenicu da je imam Ebu Hanife bio iz generacije tabi'ina. On kaže: »Znaj da većina učenjaka hadisa smatraju da čovjek postaje tabiinom samo ako je sreo i vidio ashaba, i nije uvjet da se trebao duže družiti s ashabom. Rekao je Hafiz u djelu Šerhu Nuhbeti:"Ovo je odabrano mišljenje." A naš imam A'zam je vidio neke ashabe a postoji razilaženje u mišljenju prenošenja direktno od ashaba, a imam Ali Kar' je rekao:" A potvrđeno je kod nas i prenošenje." I onda je naveo imena velikih i poznatih učenjaka koji su računali Ebu Hanifu tabiinom. To su: Ibn Sad autor djela Tabekat, Hafiz Zehebi u djelu Tezkiretu Huffaz, Hafiz ibn Hadžer u fetvi kada je pitan o ovome, Hafiz Iraki koji je također utvrdio njegovo prenošenje od ashaba, Hafiz Sujuti, Hafiz Sem'ani i Nevevi i dr... i završio je ovo poglavlje rečenicom: Ebu Hanife je tabiin bez sumnje i on ulazi u poruku ajeta "Vellezine tebeuhum bi ihsanin radijallahu anhum ve redu anhu" «Allah je zadovoljan s onim prethodnicima – muhadžirima i ensarijam i onima koji su ih slijedili u dobročinstvu a i oni su zadovoljni s Njim.» (Sura Tevba 100) – (I'lau sunnn str. 187.)
Kaže El-Mulla Ali Karia, poznati hanefijski učenjak (umro 1014 g. po Hidžri): »Ibn Sa'd je naveo sa dobrim senedom (la be'se bihi) ili preciznije sa senedom koji nije loš, kako bi mi rekli, da je Ebu Hanife vidio Enesa r.a..» (Str. 581) I dalje: »U djelu Šerhul-miškati, od Ebn Hadžera El-Mekkija, se navodi da je Imam A'azam doživio osmericu iz generacije ashaba, među njima je Enes, Abdullah ibn Ubej Uvfi, Sehl ibn Sa'id, Ebu Tufejl..» I naveo je da je El-Kurdi r.a. rekao: »Jedna skupina muhaddisa je negirala susret njegov s ashabima, a njegovi (Ebu Hanifini) učenici su to potvrdili sahih (autentičnim) i hasen (dobrim ) senedima i oni su upućeniji u njegovo stanje od muhadisa koji mu to osporavaju jer je pravilo da tvrdnja ispravnosti alima ima prednost nad negiranjem ispravnosti. Njegovi učenici su sabrali senede i utvrdili da ima 50 hadisa koje Imam Ebu Hanife r.a. direktno prenosi od ashaba.» (str. 581) I u nastavku Musneda Ebu Hanifinog imam navodi hadis: »Od Enesa ibn Malika sam čuo da kaže: »Rekao je Allahov Poslanik a.s.:»Tražiti nauku je farz ( obaveza) svakom muslimanu.» I također: »Od Enesa sam čuo da kaže:Rekao je Allahov Poslanik a.s.:»Onaj ko uputi na dobro imat će nagradu kao i onaj koji to dobro učini.»
Mulla Ali kari' je napisao: »Ebu Hanife prenosi od Enesa ibn Malika a on je zadnji iz generacije ashaba koji je umro u Basri . To je bilo 91 godine po Hidžri a čak je rečeno da je umro 93 godine po Hidžri. Kada je umro imao je 103 godine. A ima i mišljenje da je imao 99 godina. Imam Ebu Hanife je tada imao 13 godina illi 11, (zavisno koje je mišljenje o starosnoj dobi ashaba Enesa ibn Malika ispravnije. O.pr.) Imam je u Basru navraćao više puta tako da je velika mogućnost ispravnog mišljenja da je tamo sreo Enesa ibn Malika.» (Str. 582)
Muhammad Ebu Zahw, u djelu Al-hadis wa al-muhaddisun, str. 146. navodi da imam Ebu Hanife od Vjerovjesnika, s.a.v.s. prenosi 848 hadisa, da je bio je veliki muhaddis i hafiz hadisa.
Sam Ebu Hanife kaže u svom Musnedu: »Rođen sam 80 – te godine. U Kufu je stigao Abdullah ibn Unejs (ashab Allahovog Poslanika a.s.) 94-te godine. Vidio sam ga i slušuo sam od njega a imao sam tada 14 godina. Čuo sam ga da kaže:»Čuo sam Allahovog Poslanika da kaže:»Tvoja ljubav prema nečemu te čini slijepim i gluhim.»
I rekao je Ebu Hanife r.a.: »Rođen sam osamdesete godine i obavio sam hadž s mojim ocem 96-te ili 99-te godine. Imao sam tada 19 godina. Kada sam ušao u Mesdžidul-haram vidio sam halku u kojoj je bilo okupljeno dosta ljudi. Upitao sam oca: Čija je ovo halka? Odgovorio mi je:»Ovo je halka Abdullaha ibn El-Harisa ibn Džez'i Ezubejdija (ashab Allahovog Poslanika r.a.) Približio sam mu se i čuo sam ga da kaže:»Čuo sam Allahovog Poslanika a.s. da kaže: »Ko se posveti (fikhu) razumijevanju Allahove vjere Allah će ga sačuvati od svake brige.» (Šerh Musnedi Ebi Hanifete str. 581).
'Alama Zehebi u svom Tezlciretal-huffaz pise da je Ebu Hanifa rodjen 80. godine. Vidio je Enesa ibn Malika, r.a, vise od jedan put (svaki put kad je Enes, r.a, posjecivao Kufu). Hafiz Abd al-Gani al-Makdisi istice: »Ebu Hanifa je vidio Enesa.» (Tezkiret al-huffaz) Ibn Hadzer pise: »Istina je, kao sto je Zehebi rekao, da je Ebu Hanifa vidio Enesa ibn Malika kad je bio mlad.» Hatib al-Bagdadi u svom Tarih al-Bagdad to potvrduje: »Ebu Hanifa je vidio Enesa ibn Malika.» (Tezkiret al-Rasid. 28.) Šejhul islam Ebu Abdullah ez-Zehebi je rekao: »Nu'man ibn Sabit ibn Zuta Ebu Hanife vidio je Enesa r.a. a slušao je hadis od Ata'a, El-E'aredža i Ikrime r.a.» (Menakib, od Zehebija)
Imam Havarizmi tvrdi: »Medu zaslugama i vrlinama koje nije posjedovao niko poslije njega jeste i to da je Ebu Hanifa prenosio direktno od ashaba Poslanika, s.a.v.s. Ucenjaci su se slozili oko ove cinjenice, iako postoje neke nesuglasiee po pitanju tacnog broja ashaba.» (Diami' al-mesanid 1:22)
Imam 'Abd al-Kadiri al-Misri kaze: »Ashabi od kojih je Ebu Hanifa prenosio hadise su bili: 'Abdullah ibn Unejs, 'Abdullah ibn Dzez'a al-Zabidi, Enes ibn Malik, Dzabir ibn 'Abdullah, Ma'kul ibn Jasar, Vasila ibn al-Eska' i'Aisa bint 'l-Adzred.» (AI-Fatva'id al-bahijja, 42)
Gore spomenuta tvrdnje potvrduju da imam Ebu Hanifa ne samo da je vidio neke od ashaba nego da je, takoder, i prenosio hadise od njih. Dakle, kao sto su mnogi ucenjaci potvrdili, imam Ebu Hanifa je za sigurno bio tabi’in!
Tabiini najbolji su dio ummeta nakon ashaba zbog hadisa: »Najbolje je moje stoljeće i ono koji slijedi.» I vjerujemo da je Imam A'zam Ebu Hanife r.a. najodabraniji od imama mudžtehida i najsavršeniji fekih, zatim Imam Malik, radijallahu anhu jer je on od tebea tabiiina , zatim imam Šafija r.a. jer je bio učenik Imama Malika i učenik imam Muhammeda, zatim imam Ahmed ibn Hanbel r.a. kao učenik imama Šafije r.a. (Šerh Fikhul-elkbera str. 180.)
Izvori:
1. Ebu Hanife, r.a., bio je iz generacije tabi’ina, Dr. Fikret ef. Arnaut
2. Kljucni dokazi hanefijskog fikha (Fikh ai-Imam), Abdur-Rahman Ibn Jusuf
3. Ebu Hanife i namaz u hanefijskom mezhebu, dr. Sefik ef. Kurdic
4. Ebu Hanife Muhaddis, dr. Sefik ef. Kurdic
