Imam Ahmed b. Hanbel o dervišima i sufijama

Nakon što ih je provjerio i sa sigurnošću ustvrdio da su derviši i sufije ljudi koji su se posvetili Allahu i da su iskreni u svome postupanju prema Njemu, i tajno i javno, imam Ahmed, radijallahu anhu, počeo je da se druži sa sufijama, zavolio ih je i preporučivao druženje sa njima.

Allame Muhammed es‑Sefferani el‑Hanbeli prenosi od Ibrahima ibn Abdullaha el‑Kalanesija da je imam-i Ahmed rekao za sufije:

”Ne poznajem ljude bolje od njih.” Neko je rekao: ”Oni čine samo zajednički zikr i okreću se, ljuljaju se.” Imam Ahmed je odgovorio: ”Pustite, ostavite vi njih da se sa Allahom vesele jedan sahat.”.

(Gazau-l el-bab – šerhu Menzumeti-l-adab)

I rekao je Imam Ahmed bin Hanbel o Sufijama, kako se navodi u knjizi Gazau-l el-bab, tom. I, str. 120:

"Ja ne znam za bolje ljude od njih (sufija).".

Imam eš‑Ša'rani, Allah mu se smilovao, u svome Tabekatu, u biografiji Harisa el‑Muhasibija, navodi da je rečeno Ahmedu ibn Hanbelu, radijallahu anhu:

„Haris el‑Muhasibi govori o sufijskim saznanjima koje dokazuje predajom (eser) i hadisom. Da li bi poslušao njegov govor, a da nas on ne primijeti?“ Odgovorio je: „Da.“ Tako je bio kod njega jednu noć sve do sabaha, a nije osporio nijednu riječ njegovu, nijedan postupak njegov, niti njegovih drugova. To je obrazložio: „Zato što sam vidio kada je proučen ezan za akšam da je on prošao ispred i predvodio namaz, a kada je postavljena hrana počeo je govoriti sa svojim drugovima i jeo je, a što je od Sunneta. Kada su završili jelo i oprali su ruke, on je sjeo, a njegovi drugovi sjeli su ispred njega, te im je on rekao: 'Ko od vas želi da pita o nečemu, neka izvoli.' Pitali su ga o prikazivanju (rijā) u ibadetu, o čistoti namjere (ihlās), te mnogim drugim pitanjima. Odgovarao je pozivajući se na predaje i hadise. Kada je prošao jedan dio noć kazao je jednom učaču da prouči nešto. Prisutni su plakali, jecali i bolno uzdisali. Zatim, je učač ušutio, a Haris je proučio nekoliko kratkih dova, a potom ustao da klanja noćni namaz.“ Ujutro kada su osvanuli, Ahmed, radijallau anhu, odao je priznanje njegovoj dobroti, te rekao: „Slušao sam o sufijama nešto suprotno od ovoga. Molim Svevišnjeg Allaha za oprost.“ Od toga dana on je, radijallahu anhu, nastojao da bude u društvu sufija, pridržavajući se onoga što je slušao od njihovih velikana.

(Imam eš‑Ša'rani, Tabekat)

Savjetujući svoga sina, imam Ahmed bin Hanbel, rahmetullahi alejhi, je rekao,

"O moj sine, ti moraš sjediti sa Ljudima Sufizma (tesavvufa), zato što su oni kao fontane znanja i oni drže Sjećanje na Allaha u svojim srcima. Oni su askete i oni imaju najveću duhovnu snagu."

(Tenvir el-Kulub, str. 405, od Šejh Emin el-Kurdija)

Eš‑Ša'rani, u svome Tabekatu, navodi od allame Kutbuddina ibn Ejmena da je rekao:

„Ahmed je svoga sina Abdullaha ohrabrivao da se sastaje sa sufijama, govoreći mu: 'Oni su dostigli u čistoti namjere (ihlās) stupanj (mekām) koji mi nismo postigli.'“

(Imam eš‑Ša'rani, Tabekat)

#ImamAhmedodervišimaisufijama #AhmedibnHanbel