DA LI JE DOZVOLJENO LAGATI NA NEISTOMIŠLJENIKE? (Odgovor na laži o šejhu Ali el-Džifriju)
- Sami ef. Dzeko
- Jul 25, 2018
- 6 min read
“O vjernici, ako vam nekakav nepošten čovjek donese kakvu vijest, dobro je provjerite, da u nezananju nekome zlo ne učinite, pa da se zbog onoga što ste učinili pokajete.“ (El-Hudžurat, 6.)
Zbog određenih ovodunjalučkih interesa, koji uglavnom nisu ništa više od kratkotrajne popularnosti među masom željnom zle priče i klevetanja, jedna grupa ljudi kao da sebi dozvoljava laži o neistomišljenicima i kao da za njih ne važi Kur'ansko pravilo: „O vjernici, ako vam nekakav nepošten čovjek donese kakvu vijest, dobro je provjerite, da u nezananju nekome zlo ne učinite, pa da se zbog onoga što ste učinili pokajete.“ (El-Hudžurat, 6.)
Meta njihovih napada, ovog puta, u tekstu objavljenom još 26.juna 2016. godine a koji je na stotinama puta podijeljen na društvenim mrežama kako od strane običnih ljudi tako i od onih koji su svršenici teoloških fakulteta, bio je poznati šejh i učenjak Habib Ali el-Džifri.
Iako se prvim pogledom na tekst da uočiti da se radi o pristrasnom tekstu sa ciljem omalovažavanja ovog poznatog daije a ne o stvarnoj objektivnoj analizi šejhovih stavova začudo je da niko od spomenutih nije provjerio navode iz teksta iako nas Kur'anski ajet obavezuje na to.
Da bismo ukazali na greške i neistine navedene u tekstu izvršili smo provjeru navoda. Ovo su rezultati, a na čitatelju je da dođe do zaključka o pouzdanosti autora spornog teksta:
Nakon što je čak 14 puta u uvodu teksta autor spomenuo riječi poput „zabludjeli, zalutali, nevjerstvo, stranputica“ i td. spomenuo je nekoliko tačaka za koje tvrdi da su od ubjeđenja šejha Ali el-Džifrija:
„Zagovara vahdetul-vudžud, dakle, zagovara teoriju da je sve što postoji Allah, što je bila jedno od ubjeđenja Ibn Arebija, za čije su knjige učenjaci govorili da ako u njima nema kufra, onda kufra na dunjaluku nikakonema.“
Iako mu autor teksta pripisuje napisano, od samog šejha Ali el-Džifrija možemo čuti da on akidu sjedinjenja i utjelovljenja Allaha u Njegova stvorenja smatra kufrom. O tome pogledajte na linku: https://www.youtube.com/watch?v=p63jdQSt0AE
JE LI ALLAH U SVEMU - ŠEJH ALI EL-DŽIFRI
„Negira postojanje širka u ovom Ummetu.”
Autor teksta šejhu pripisuje negiranje širka u ovom Ummetu smatrajući to neispravnim stavom (valjda zato što mu se time smanjuje krug tekfirenja ljudi) međutim od Ukbe b. Amira se prenosi da je Poslanik, a.s., rekao: "Ja se, tako mi Allaha, ne bojim za vas da ćete činiti širk nakon mene." (Buhari, hadis br. 6426, Kitabu-r-rikak, Babun ma juhzeru min zehreti-d-dunja vet-tenafusi fiha, Daru Ibnu-l-Hejsem, Kairo, 2004.g.) Šejh Ali el-Džifri prenosi Poslanikov, a.s., stav i to je, valjda, sporno po mišljenju autora teksta. Pogledajmo šta kaže šejh: https://www.youtube.com/watch?v=ArQmHvnnwo0
NAŠ UMMET JE SAČUVAN OD ŠIRKA
“Navodi da je idžma’ (jednoglasan stav) ehlis-Sunneta da je kabur Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, časniji od Arša, (prijestolja Uzvišenog Allaha).”
Pogledajmo šta o ovom pitanju govore najveći učenjaci sva 4 mezheba:
Kaže imam el-Haskefi el-Hanefi: „Medina nema harema, kod nas, i Mekka je bolja od nje, po odabranom mišljenju, osim od onoga što obuhvata njegove, alejhi-s-selam, organe, jer je to apsolutno bolje čak i od Kabe, Arša i Kursijja. Zijaret njegovom kaburu je pohvaljen, a rečeno je i da je vadžib za onoga ko je u mogućnosti.“ (Hašijetu Ibn-'Abidin, Ibn-Abidin, 62-63/4, Daru-l-ma'rifeh, Bejrut, Drugo izdanje, 2007. g.)
Kaže Muhammed b. Ahmed Ališ el-Maliki: „Predmet razilaženja je za mimo mjesta koje njega, alejhi-s-selam, obuhvata, jer je on, zaista, bolje od Kabe, nebesa, Arša, Kursijja, Levha, Pera i Bejtu-l-ma'mura.“ (Minehu-l-dželil šerhu mutesari-l-halil, 481/5)
Kaže imam es-Sehavi: „Uz idžma o prednosti parčeta zemlje koje njega, alejhi-s-selam, obuhvata, nad Kabom koja je bolja od osnove Medine, čak i nad Aršom, prema onome što je rekao Ibn-Akil hanbelija. Nema sumnje da su mjesta počivanja Poslanika, a.s., i njihovih duša plemenitija od Zemlje i nebesa mimo njih, a plemeniti kabur je najbolji od njih, zbog milosti, zadovoljstva i meleka koji se spuštaju na njega a koje ne zna niko mimo onoga ko je to dao, a njegov stanovnik kod Allaha ima ljubavi i odabranosti koju razumi nisi u stanju shvatiti.“ (Es.Sehavi, Et-Tuhfetu-l-letifeh fi tarihi el-medineti-š-šerifeh, str. 12.)
Kaže Mula Ali el-Kari el-Hanefi: „Složili su se da su najbolje zemlje Mekka i Medina, Allah im povećao poštovanje i ugled. Zatim su se razišli koja je od njih dvije bolja, pa je rečeno da je Mekka bolja od Medine i to je stav trojice imama i to se prenosi od nekih ashaba. Rečeno je i da je Medina bolja od Mekke i to je stav nekih malikija i nekih šafija koji ih u tome prate. A rečeno je i da su jednake.(…) Spomenuto razilaženje je ograničeno na ono mimo mjesta cijenjenog kabura. Većina kaže: „Ono što obuhvata njegove plemenite organe je po idžmau najbolje parče Zemlje, čak je bolje i od Ka'be i Arša.“ (Mula Ali el-Kari, El-Mesleku-l-mutekasit fi-l-menseki-l-mutevessit, str. 351-352)
Kaže imam el-Behuti: “Kaba je bolja od same soba, ali ako je i Poslanik, a.s., u njoj, onda, tako mi Allaha, nije bolja, niti ona niti Arš, niti njegovi nosači, niti Džennet, jer je u sobi tijelo koje kada bi se mjerilo sa njima prevagnulo bi.“ (El-Behuti, Šerhu Munteha-l-iradat, 525/2)
Kaže Ibn-Abidin: „Zaista je Kaba bolja bolja od Medine, izuzev od cijenjenog mezara. Isto tako je mezar (Poslanika) bolji od Mesdžidu-l-harama. Kadi Ijad i drugi prenose idžma o njegovoj prednosti nad Kabom. Razilaženje je za ono mimo njega. Od Ibn-Akil el-Hanbelija je preneseno da je to parče zemlje bolje i od Arša a sa njim su se u tome složili i odabranici Bekrije. Tadž el-Fakihi je izjavio da je Zemlja bolja od nebesa zbog njegovog, alejhi-s-selam, počivanja u njoj. Neki od njih su to prenijeli od većine zbog toga što su Poslanici stvoreni od nje i što se u nju ukopavaju. Nevevi kaže: „Većina je stava da su nebesa bolja od Zemlje pa se iz toga trebaju izuzeti mjesta koja obuhvataju organe Poslanika, a.s., kako bi se time uskladilo među stavovima.“ (Hašijetu Ibn-'Abidin, Ibn-Abidin, 62/4)
Kaže Ibn-Hadžer el-Hejtemi: „…osim od zemlje koja obuhvata njegove plemenite organe jer je on, po idžmau, bolja i od Arša.“ (Ibn-Hadžer el-Hejtemi, Tuhfetu-l-muhtadž, 167/5)
Kaže er-Remli: „Predmet prednosti između Mekke i Medine je mimo mjesta kabura Poslanika, a.s., jer je on najbolji po idžmau.“ (Hašijetu 'ala esna-l-metalib, eš-Šuberi, 435/5)
Kaže en-Nefravi: „Kaže Ibn Abdu-s-selam: „Prednost je prema broju sevapa koji se dobijaju za djelo urađeno u njima. Spomenuto razilaženje među imamima je za mjesta mimo kabura Poslanika, a.s., zbog postojanja idžmaa o njegovoj prednosti nad ostalim dijelovima Zemlje, nebesa, Kabe i Arša kao što to prenosi es-Subki, zbog toga što on obuhvata njegove, alejhi-s-selam, organe a on je apsolutno najbolje stvorenje.“ (En-Nefravi, El-Fevakihu-d-divani, 37/4)
Kaže el-Munavi: „Razilaženje je za ostalo mimo Kave a ona je bolja od Medine po jednoglasnom mišljenju, osim od parčeta zemlje koje obuhvata Poslanikove, a.s., organe jer je ona bolja čak i od Kabe kako za to Kadi Ijad navodi idžma.“ (El-Munavi, Fejdu-l-kadir, 343/6)
„Da je dozvoljeno tavafiti oko kabura, ako nije cilj tavaf mrtvom.“
Autor mu pripisuje dozvoljavanje tavafa oko kabura a šejh el-Džifri kaže da je to haram o čemu se može pogledati na sljedećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=-n1fk_HjQ_c
TAVAF OKO KABURA - ŠEJH ALI EL-DŽIFRI
„Da je Allah, Uzvišeni, Adema, alejhis-selam, i sve drugo stvorio samo radi poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem.”
Poslanik Muhammed, a.s., je Kur’an koji hoda, potpuni insan, potpuni ‘abid, samim tim u okviru pjesničkog izražavanja on je sinonim za ibadet a i ljudi i džini su stvoreni zbog ibadeta. Kaže dr. Ali Džuma: “Značenje riječi: “Da nije Muhammeda Allah, dž.š. ne bi stvorio stvorenja” je to da je Allah, dž.š., u Kur’anu rekao: “Nisam džine i ljude stvorio osim da mi ibadet čine.”(ez-Zarijat, 56.) Ostvarenje ibadeta je mudrost stvaranja a ibadet ne ostvaruju osim abidi - pokorni, te je stoga ibadet opis samog abida – pokornog a najbolji od svih pokokornih je Muhammed, a.s.” (Ali Džuma, el-Bejan, str. 148.)
“Da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, živ u svome kaburu.”
Što se tiče Poslanikovog, a.s., života u kaburu, ukoliko se pod tim misli na to da on nije napustio dunjalučki život onda je to neispravno jer sami Kur'an to negira: „Nijedan čovjek prije tebe nije bio besmrtan; ako ti umreš, zar će oni dovijeka živjeti?“ (El-Enbija, 34.) i „Ti ćeš, zacijelo, umrijeti, a i oni će, takođe, pomrijeti” (ez-Zumer, 30.)
Međutim, Poslanik ,a.s., je u svom kaburu živ drugačijom vrstom života o kojoj svjedoče brojni hadisi koje je između ostalih sakupio i imam el-Bejheki.
Poslanik, a.s., kaže: “Moj život je za vas dobro, govorite i vama se govori. A i moja smrt je dobra za vas. Meni se vaša djela prikazuju pa šta vidim od dobra ja zahvalim Allahu na tome, a šta vidim od zla ja Allaha zamolim da vam oprosti.” (El-Bezzar, Musned, 308/5; Ed-Dejlemi, Musnedu-l-firdevs, 137/2)
Takođe kaže: “Nema nikoga ko mi nazove selam a da mi Allah ne povrati dušu da mu ja odgovorim na selam.” (Ahmed, Musned, 527/2; Ebu-Davud, Sunen, 218/2; Taberani, Mu’džemu-l-evsat, 262/3; El-Bejheki, Sunenu-l-kubra, 245/5)
Takođe Poslanik, a.s., kaže: “U noći Israa prošao sam pored Musaa, a.s., kod crvene pješčane humke, a on je klanjao u svom kaburu.” (Ahmed, Musned, 315/2; Muslim, Sahih, 1845/4; Nesai, Sunen, 419/1; Ibn Hibban, Sahih, 242/1; Ibn-Ebi-Šejbe, Musannef, 335/7; Et-Taberani, Mu’džemu-l-evsat, 13/8)
Takođe kaže: “Poslanici su živi u svojim kaburovima i klanjaju.” (Ed-Dejlemi, Musnedu-l-firdevs, 119/1; Ebu-Ja’la, Musned, 147/6; Ibn-Adijj, el-Kamil, 327/2)
“Zaista je Allah zabranio Zemlji da jede tijela Poslanika.” (Ahmed, Musned, 8/4; Ebu-Davud, Sunen, 275/1; Nesai, Sunen, 91/3; Ibn-Madžeh, Sunen, 524/1; Ed-Darimi, Sunen, 445/1, el-Hakim, El-Mustedrek, 413/1)
Kao što je i vidljivo tekst je očiti pokazatelj da se autor suprotno Kur’anskom ajetu s početka ovog teksta: “O vjernici, ako vam nekakav nepošten čovjek donese kakvu vijest, dobro je provjerite, da u nezananju nekome zlo ne učinite, pa da se zbog onoga što ste učinili pokajete.“ (El-Hudžurat, 6.) bavi prenošenjem neistinitih informacija i da veoma slabo poznaje ispravno islamsko vjerovanje i fikh četiri pravne škole. Iz tog razloga izostavili smo odgovor na etiketiranje kojim se autor bavi jer je besmisleno odgovarati na to.
