Vehabizam je ideološki pravac nastao prije tri stotine godina kao projekat rušenja Hilafeta i Osmanskog carstva.
Osnovne odlike ovog pravca po kojima se njegovi sljedbenici razlikuju od muslimana su:
- proglašavanje neistomišljenika nevjernicima i novotarima i mržnja prema njima
- isključivost
- ograničavanje Allaha dž.š.
- pripisivanje Alahu dž.š. svojstava stvorenja
- bukvalistički pristup šerijatskim tekstovima
- negiranje analogije
- sklonost ekstremizmu i terorizmu
- odbacivanje razuma i razmišljanja
- odbacivanje svih knjiga koje nisu napisali ili komentarisali vehabije
- izvrtanje citata poznatih islamskih učenjaka a nerijetko i izbacivanje citata koji im smetaju iz poznatih knjiga
- uništavanje istorijskih spomenika
- narcisoidnost
- davanje prednosti sekundarnim stvarima a zapostavljanje prioriteta
Ovo su samo neke od odlika vehabija koje su zajedničke svim pripadnicima ovog pokreta gdje god se oni nalazili. A da… Da ne zaboravimo, u srcu svakog vehabije leži i nevjerovatna ljubav prema crvenobijeloj marami iz Nedžda koja izgleda dovodi do nirvane kod pripadnika ovog pokreta pa je vrlo često nose.
Naravno, postoji u toj grupi i iskrenih ljudi koji jednostavno ili nemaju prilike da spoznaju pravu istinu ili su ubačeni u to na prevaru. Ovaj tekst se ne odnosi na takve. Za takve možemo samo moliti Allaha da im pokaže pravu istinu.
Prije nego što navedemo stav učenjaka po pitanju ove grupe potrebno je spomenuti par stvari vezanih za sam naziv vehabije.
Naziv vehabije je potpuno ispravan i u tom nazivu nema ničega što bi ga moglo zabraniti niti tu ima bilo kakve greške.
Neko kaže da je to vrijeđanje Allaha jer je jedno od Allahovih imena El Vehhab a “vehabije” je izvedenica od tog Allahovog imena. To je, međutim, neispravno jer Allahova imena nemaju izvedenice. Da je tačno to da je to izvedenica od Allahovog imena i da je to pogrdan naziv pa zar bi Malikije ćutale više od hiljadu godina i niko od njih ne bi prigovorio zbog tog naziva jer je i El Malik Allahovo ime?! Zatim, neko od njih kaže da je neispravno nazivati ih “vehabije” jer je ime njihovog osnivača Muhammed. Kažu: Zašto ih ne nazivate Muhammedijje nego vehabije. Razlog zbog kojeg se vehabije ne smiju nazivati Muhammedijje je to što bi to bila uvreda Poslanikovog a.s. imena. Poznato je u serijatu da nije dozvoljeno dijete čije je ime Muhammed grditi i upucivati mu ružne riječi iz poštovanja prema ovom imenu a kako ćemo onda nazvati jednu zabludjelu sektu ovim imenom.
Često se dešava da se pripadnici nekog pokreta nazivaju po imenu baba ili deda tog pokreta. Na primjer, hanbelije se nazivaju hanbelijama iako je ime njihovog osnivača Ahmed b. Muhammed b. Hanbel. Šafije se nazivaju šafijama , takođe po dalekom pretku imama Muhammed b. Idris Eš Šafi’ija.
Zatim, što se tiče naziva “selefije”. Nije dozvoljeno vehabije nazivati ovim imenom jer oni u osnovi nemaju nikakve veze sa selefu salihom. Oni bi željeli da ih mi povežemo sa selefom ali kada između njih nema nikakve veze zašto bismo ih onda nazivali tim imenom. Niti imaju utemeljenje u selefu niti imaju iste ideje kao selef te je stoga zabranjeno nazivati ih ovim imenom jer bi to moglo dovesti do pogrešnih zaključaka odnosno toga da neko pomisli da su vehabije slične selefu. Selefu Salih nije ideološki pravac, to je određeni vremenski period. Samo onaj ko je živeo do 300. a po nekima do 500. hidžretske godine može se nazvati selefom i selefijom.
Ako neko upita: Pa kako ćemo ih onda nazivati?
Ispravno je da je pripadnike ovog pravca dozvoljeno nazivati imenima: haridžije -što ustvari i jesu, haševije, po sekti čiji su oni samo nastavak, vehabije, novotari i sl. Sve su to nazivi koji potpuno odgovaraju ovoj skupini. Dozvoljeno je takođe mnoge od njih nazvati i mudžessimima- antropomorfistima jer neki od njih otvoreno pripisuju Allahu dž.š. organe i ostale stvari koje su specifične za stvorenja a ne za Stvoritelja.
Nakon ovog uvodnog dijela,spomenućemo par govora učenjaka o vehabijama kako bi svi mogli da uvide o kakvom pravcu se radi:
Kaže Ibn Abidin: “ “I tekfire Ashabe Allahovog Poslanika” – Kao što smo vidjeli, ovo nije uslov nazivanja nekoga haridžijom već je to objašnjenje da su oni izašli na Aliju r.a. A dovoljno je za taj naziv njihovo vjerovanje da je kafir onaj protiv koga su izašli kao što se desilo u našem vremenu sa sljedbenicima (ibn) Abdulvehhaba koji su izašli iz Nedžda i okupirali Dva Harema, koji su prisvajali hanbelijski mezheb, ali su vjerovali da su oni muslimani a da su oni koji se razilaze sa njima mušrici, i zbog toga su dozvolili ubijanje ehli sunneta i njihovih učenjaka sve dok Allah nije slomio njihovo trnje, srušio njihove zemlje i dao muslimanima pobjedu nad njima 1233.H.g. “ (Reddul Muhtar ‘aled Durril Muhtar Hašija Ibn Abidin, Ibn Abidin El Hanefi, 6/ 400; Poglavlje: O sljedbenicima Ibn Abdulvehhaba - Haridžijama našeg vremena, Darul Ma’rifeh, Bejrut, 2. izdanje, 2007.g.)
Kaže Es Savi El Maliki: “A rečeno je i da je ovaj ajet objavljen o haridžijama koji izvrću tumačenje Kur’ana i sunneta i zbog toga ohalaljuju krv muslimana i njihove imetke kao što vidimo danas u njima sličnim, u sekti iz Hidžaza koja se naziva “vehabije”. Misle da su na nečemu a zaista su oni lažovi. Obuzeo ih je šejtan pa ih omeo u spominjanju Allaha. To je šejtanska grupa a zaista će šejtanovi podanici propasti. Molimo Allaha, dž.š., da ih uništi.” ( Hašijetu es Savi’ala Tefsiril Dželalejn, Ahmed b. Muhammed El Halveti Es Savi El Maliki, 5/ 78; Daru Ihjai Turasil Arebijji)
Kaže Sulejman b. Abdulvehhab( rođeni brat osnivača vehabija): “Onda se bojte Allaha i nemojte mijenjati istinu zabludom i porediti nevjernike i muslimane svojim neispravnim mišljenjima i slabim razumijevanjem.” ( Savaikul Ilahijje fir Reddi ‘alel Vehabijje, Sulejman b. Abdulvehhab, str. 31.)
I kaže: “O robovi Allahovi, pazite, vratite se istini i idite stopama selefu saliha i stanite onde gdje su oni stali, neće vas zavaravati šejtan i neće vam uljepšavati tekfir muslimana i vaše vaganje između kufra i imana na osnovu slaganja ili neslaganja sa vama.” ( Savaikul ilahijje fir redid ‘alel vehabijje, str. 54.)
I kaže: “Zašto naređujete ummetu uzimanje po vašim govorima? Zar smatrate da ste vi imami kojima treba biti pokoran? Ja vas pitam: Tako vam Allaha, ispunjava li i jedan jedini čovjek od vas uslove imameta koje je spomenula ulema, ispunjavala li makar jedan djelić od onoga što se traži?” ( str. 62.)
Kaže Es San’ani: “Pokajao sam se od onog što sam rekao o Nedždiju, sad mi je došlo suprotno od onoga što sam znao. Mislio sam o njemu dobro i govorio: Eh kamo, kamo sreće da nađemo savjetnika… Došao nam je iz njegove zemlje šejh Murebbid i obavijestio nas o njegovom stanju, donio je njegova djela, njegova pisma u kojima svjesno tekfiri stanovnike Zemlje i daje za taj tekfir dokaze koji su za učene poput paukove kuće…” ( Iršadu zevil Elbab ila hakikati akvali Ibn Abdulvehhab)
Kaže Muftija Hanbelija Muhammed b. Abdullah En Nedždi (umro. 1295.H.g.) u knjizi Es Suhubul Vabileh ‘ala Daraihil Hanabileh” str. 275., u biografiji oca Muhammedovog Abdulvehhab b. Sulejmana: “On je otac Muhameda koji je pozivao u da’vu čije se zlo proširilo po Zemlji. Ali, između njih je postojalo neslaganje i on nije počeo pozivati na svoje učenje osim posle njegove smrti. Obavijestili su me neki učenjaci koji su živjeli u vrijeme Abdulvehhaba da je on bio ljut na svog sina Muhammeda zato što on nije želeo da se posveti izučavanju fikha kao njegovi prethodnici, i plašio se da on ne učini neko zlo pa je govorio ljudima: “Ono što vidite od Muhammeda od zla, Allah je odredio da bude šta će biti.”
Kaže Ibn Fejruz El Hanbeli: “Selam razdvajanja a ne selam pozdrava stanovnicima Nedžda i zemlje Jemameh. Oni, bijednici, tvrde da su na vjeri istine i pravde i kažu: Svako mimo njih je nevjernik. Slagali su tako mi Allaha, oni su u zabludi. Pokušavaju poništiti svaki mezheb. Izmiješali su vjeru bid’atima i to kojim bid’atima. Zaveli su neznanjem ovaj ummet, odabran ummet među narodima. Izmijenili su sve propise Knjige i ohalalili ono što je zabranjeno u šerijatu: Prolivanje krvi i skrnavljenje harema, ubijanje klanjača koji se boji Allaha. Pitam vas, o sljedbenici vjere: Gdje je ovo u Kur’anu i Sunnetu, kojim dokazom, kojim argumentum, u kojem šerijatu, u kojem narodu se ohalaljuje krv muslimana i njihov imetak?” ( Kasidetu Ibn Fejruz)
Kaže Ahmed Zejni Dahlan Eš Šafi’i: “ I zabranjuju salavat na Poslanika a.s. na minarama nakon ezana. Jedan dobri slijepac je bio muezzin pa je donio salavat na Poslanika nakon ezana nakon njihove zabrane pa su ga odveli Muhammed b. Abdulvehhabu pa je naredio da bude ubijen te su ga ubili! Kada bih ti pričao šta su radili mogao bih knjige i listove popuniti ali i ovo je dovoljno.” ( El Futuhat Islamijje, 2/ 77)
Kaže Ahmed Zejni Dahlan: “Muhammed b. Abdulvehhab koji je uveo ovu novotariju je držao hutbe u Der’ijji pa je na svakoj hutbi govorio: “Ko čini tevessul Poslanikom je kafir.” Njegov brat Sulejman b. Abdulvehhab je bio učen čovjek i žestoko ga je negirao u svemu čemu poziva i što naređuje i nije ga slijedio ni u čemu što je on uveo od novotarija. Jednom mu je on, Sulejman, rekao: “Koliko je islamskih ruknova o Muhammede?” Pa je rekao: Pet!” Pa mu Sulejman reče: “Ti si ih učinio šest, šesti je: Ko te ne slijedi nije musliman.” ( Ed Durerus Sunnijje fir Reddi ‘alel Vehabijje, str. 42-43)
Kaže Muhammed Ebu Zehre El Hanefi: “Oni su čudno proširili značenje bid’ata, čak govore da je stavljanje zavese na Revdi bid’at i zbog toga su zabranili stavljanje novih zavesa… A mi među njima nalazimo i više od toga, da kažu da je fraza Sejjidun Muhammed bid’at.” ( Tarihul Firekil Islamijjeh, Muhammed Ebu Zehre,)
Kaže Muhammed El Gazali: “Prethodni vođa “selefija” u Egiptu Hamid El Fekki se kleo Allahom da je Ebu Hanife kafir. Još su živi ljudi koji su čuli tu prljavu zakletvu” ( Sirru Te’ehhuril Arabi vel Muslimin, Muhammed El Gazali, str. 84., Darur Rejjan Lit Turas, 1987.g.)
Na seminaru “Vehabije, opasnost po islam i svijet” održanom u maju ove godine u Kairu, grupa istaknutih učenjaka El Azhara na čelu sa Dr. Abdurrahman Es Subkijem, Dr. Ahmed Es Sajih (profesor akide i filozofije na Azharu), Ahmed Abduhu Mahir – jedan od velikih stručnjaka za oblast “Islamski pravci” u Egiptu, prof. AbdulFettah Asakir, Dr. Abdullah Es Sa’davi, Dr. Ahmed Ševki El Fendžeri, Dr. Ali Abdul Dževvad i dr. zaključila je da je Vehabizam zasnovan na negiranju i tekfirenju neistomišljenika, da je to pokret koji poziva na terorizam, da zauzima jedan negativan stav prema ženi i nauci i da je to ustvari poziv u džahilijjet. Jedan od zanimljivih zaključaka seminara bilo je i to da da nije Saudijskih para vehabizam se ne bi proširio i da nije Američkog licemjerstva vehabizam bi se mogao lako ugasiti. Jedinu korist od ove izopačene ideologije koja se lažno pripisuje islamu imaju Amerika i Saudija. Seminar je završen zajedničkom riječju svih učesnika da je obaveza muslimana da se suprotstave ovoj izopačenosti.
Još neki od učenjaka koji su se oštro suprotstavili vehabizmu su i:
Sulejman ibn Suhajm ibn Ahmed ibn Suhajm El Hanbeli En Nedždi ( umro 1230.H.g.)
Muhammed ibn Abdurrahman b. Afalik El Hanbeli ( 1164.H.g.)
Abdullah b. Isa El Muvejs Et Temimi ( 1175.H.g.)
Muhammed b. Abdullah b. Fejruz El Ahsai ( 1216.H.g.)
Muhammed b. Ali b. Selum ( 1246. H.g. )
Kadi Osman b. Mensur En Nasiri ( 1282. H.g.)
Muhammed b. Sulejman El Kurdi Eš Šafi’i
Murebbid b. Ahmed Et Temimi ( 1171. H.g. )
Ahmed b. Ali En Nasrani El Kabbani
Ibnus Sefarejni En Nabulsi El Hanbeli ( 1188. H.g.)
Sejf b. Ahmed El Atiki, (1189.H.g.)
Salih b. Abdullah Es Saig ( 1183. H.g.)
Abdullah b. Davud Ez Zubejri ( 1225. H.g.)
Alevi b. Ahmed El Haddad El Hadremi ( 1232. H.g.)
Muhammed b. Abdullah Kiran El Magribi ( 1227. H.g.)
AbdulAziz b. Abdurrahman b. Advan ( 1179. H.g.)
Es San’ani
Osman b. Abdullah b. Džami’ El Hanbeli Ez Zubejri ( 1240. H.g.)
Sejhul Islam Ismail Et Temimi El Maliki ( 1248. H.g.)
Ibrahim b. Abdulkadir Et Tarabulusi Er Rijahi El Maliki ( 1266. H.g.)
Muhammed b. Nasir El Hazimi El Jemeni ( 1283. H.g.)
Muhammed Ataullah b. Muhammed b. Ishak Sejhul Islam Er Rumi ( 1226. H.g.)
Davud b. Sulejman El Bagdadi El Hanefi ( 1299. H.g.)
Nu’man b. Mahmud Hajruddin, Ibnul Alusi El Bagdadi El Hanefi ( 1317. H.g.)
Ahmed El Faruki
Hafiz Ahmed b. Siddik El Gimari ( 1380. H.g.)
Tahir Sunbul El Hanefi
Zahid El Kevseri El Hanefi ( umro 1952. god )
AbdulFettah Ebu Guddeh
Ebu Hasen En Nedvi
Et Tehanevi El Hanefi
Muhammed Tekijj El Usmani El Hanefi
Muhammed Seid Ramadan El Buti eš Šafi’I ( napisao knjige: “Potiranje mezheba- najopasnija novotarija” i “Selefijje – odabrani vremenski
period a ne ideološki pravac”
Abdurrezak El Halebi El Hanefi
Muhammed Ebu Zuhre El Hanefi
i mnogi drugi.
Molimo Allaha, dž.š., da nas sačuva zabluda ovog pravca i ljudima ga prikaže onakvim kakav on u stvarnosti i jeste.
Izvor: ebuhanife.net