Hazreti Ebu Jusuf u trenucima svoje smrti raspravljao je o fikhskom pitanju

Ovo je imam Ebu Jusuf el-Qadi (Jaqub b. Ibrahim El-Ensari El-Kuti potom Bagdadi) rođen je 113 h. a umro je 182 h. Allah mu se smilovao, bio je učenik imama Ebu Hanife i širio je njegovo znanje i mezheb, bio je kadija trojici halifa iz abasijske dinastije: El-Mehdi, El-Hadi i Er-Rašid i bio je prvi koji je nazvan 'vrhovnim kadijom,' a govorilo se o njemu 'vrhovni kadija na dunjaluku.'

Raspravljao je, a bio je u poslednjim trenucima svog života, o fikhskoj mes'eli nadajući se da će se neko okoristiti od nje ili je naučiti, i ostavio je poslednje trenutke svojeg života za učenje i obnavljanje znanja, za korist i iskorišćavanje.

Rekao je njegov učenik El-Qadi Ibrahim b. El Džerah El-Kuti potom El-Misri: 'Razbolio se Ebu Jusuf pa sam otišao da ga posjetim, našao sam ga onesviješćenog, a kada je došao sebi rekao mi je: 'O Ibrahime! Šta kažeš o mes'eli?' Rekao sam: 'Zar u ovakvom stanju?!' Rekao je: 'Nema ništa loše u tome, učimo kako bi s time uspio onaj koji želi uspjeti?' Potom je rekao: 'O Ibrahime, šta je bolje kod kamenovanja šejtana -rukn prilikom obavljanja hadždža -da li je bolje da se bacaju kamenčići pješice ili jašući?' Rekao sam: 'Jašući.' Rekao je: 'Pogriješio si', rekao sam: 'Pješice', rekao je: 'Pogriješio si, rekao sam: 'Reci mi o njoj Allah bio zadovoljan s tobom.' Rekao je: 'Za onog koji stoji kod njega zbog dove bolje je da gađa pješice a za onog koji se ne zaustavlja kod njega bolje je da gađa jašući.' Potom sam ustao od njega i kada sam došao do vrata njegove kuće začuo sam krik, a on je već bio umro, Allah mu se smilovao.' Ovo je put učenjaka i šejhova, oni su ti koji govore: 'Potraga za znanjem je od kolijevke pa do groba.’

(Vrijednost vremena kod učenjaka, šejh Abdulfettah Ebu Gudde rahmetullahi alejhi)