„I antropomorfizam (et-tešbih, kvazi-selefijska / vehabijska akida) i neutralizacija atributa kroz njihovo alegorijsko tumačenje (et-te’vil-mutezilijska akida) jesu pogrešni, budući da prvo poriče Božiju transcendenciju, a drugo autentičnost jezika Objave.
El-Eš’arijevo rješenje sastojalo se u prihvatanju teksta Objave onakvim kakav on jeste. Ovaj postupak odbacivanja zapitanosti on je nazvao bila kejf (“bez kako”). S obzirom da su i subjekt i predikat transcendentni, sama rasprava, prema El-Eš’ariju, o značenju Božijih atributa u tekstu Objave bila je nelegitimna."
(Ismail Radži el-Faruki, Tevhid: implikacije na mišljenje i život. prev. Džemaludin Latić, 2. izd. Sarajevo, El-Kalem i Centar za napredne studije, 2011.)