Fekih Ebu Lejs, da mu se Allah smiluje, je rekao:
Osoba se ne bi trebala baviti izdavanjem fetvi, a da ne poznaje stavove i riječi učenjaka.
Mislimo na Ebu Hanifu, Ebu Jusufa i Muhammeda. Treba da zna na osnovu čega su oni donijeli svoja mišljenja, ali i da poznaje načine postupanja ljudi. Ako bude upitan onaj koji poznaje stavove i mišljenja učenjaka, a ne bude poznavao postupke ljudi i njihove mezhebe, o nekom pitanju, a bude znao da su se učenjaci,čiji je on mezheb privatio, saglasili oko tog pitanja, onda je uredu da odgovori, kazavši „To je dozvoljeno, a to pak nije". Prilikom odgovora bi trebao doslovno navesti mišjenje i citirati ga. U slučaju da se bude radilo o pitanju oko kojeg postoji razilaženje, onda je sasvim uredu da kaže: „To je dozvoljeno prema mišljenju tog i tog, a nije prema mišljenju tog i tog". Ali, nije mu dopusteno odabrati neki stav i odgovoriti, a da nije upoznat s dokazom na kojem se zasniva.
Prenosi se od Isama b. Jusufa da je rekao: „Bio sam na jednom mjestu gdje se izražavalo saučešće zbog smrtnog slučaja. Tada su došla četverica učenika Ebu Hanife: Zufer b. el-Huzejl, Ebu Jusuf, Afije b. Jezid i Hasan b. Zijad. Sva četverica su se složili da nikome nije dozvoljeno donositi fetvu na osnovu njihova stava i mišljenja, a ko nije upućen u dokaze na osnovu kojih su donijeli te stavove".
Ibrahim b. Jusuf je prenio od Ebu Jusufa, koji je prenio od Ebu Hanife, da je rekao: "Nije nikome dozvoljeno izdati fetvu prema našem stavu i mišIjenju, a da nije upućen u to na osnovu čega smo zaimali taj stav i mišljenje".
Isamu b. Jusufu bi rečeno: „Zaista se ti uveliko razilaziš s Ebu Hanifom". On na to odgovori: „Ebu Hanifi je bila data sposobnost razumijevanja koja nama nije. Tako je on svojim razumijevanjem postigao ono što mi nismo. Nama je dato razumijevanja onoliko koliko nam je dato. Nismo u mogućnosti izdati fetvu prema mišljenju za koje ne znamo na čemu je zasnovano".
Fekih, da mu se Allah smiluje, je rekao: Trebalo bi da svaki onaj koji je imenovan muftijom, ili mu je povjerena neka funkcija, uprava nad muslimanima, te kome su ljudi povjereni da ih ne odbija prije nego im podmiri njihove potrebe. No, dozvoljeno je ako za to postoji isprika. Pri tome će biti nježan, suptilan i blag.
Kasim b. Muhammed je prenio od Ibn Ebi Merjem, a koji se družio s ashabima Verovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: "Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, je kazao: Kome bude povjerena neka uprava nad muslimanima, pa se skrije u trenucima njihovih potreba i teškoća i ne bude se na njih obazirao, Uzvišeni Allah se na Sudnjem danu neće obazirati na njegove potrebe i teškoće."
Mufija treba biti ponizan, skroman, blag, a nikako grub, svojeglav, niti osor i naprasit, jer Uzvišeni Allah kaže: Samo Allahovom milošću, ti si blag prema njima; a da si osoran i grub, razbjegli bi se iz tvoje blizine. (Alu Imran, 159).
Ebu Lejs es-Semerkandi, Vrtovi Spoznaje, prijevod: Dženan Hasić. Sarajevo 2020.
Ebu Lejs es-Semerkandi je bio hanefijskog mezheba. (op. prev.).