Kaže imam el-Buhari: Pričao nam je Abdullah b. Mesleme, pričao mi je Abdulaziz od njegovog baba od Sehl b. Sa’da koji je rekao: “Nisu računali od slanja Poslanika, a.s, niti od njegove smrti, već su računali od njegovog dolaska u Medinu.” ( Buhari, br. 3719)
Kaže Hafiz Ibn Hadžer El-‘Askalani u Fethu-l-bariju:
Njegove riječi: “Od njegovog dolaska” znače: vremena dolaska. Nije mislio na mjesec dolaska jer je računanje počelo od početka godine. Neki su našli priličnim to što je za počinjanje računanja vremena uzeta hidžra, obrazlažući svoj stav sljedećim: Situacije na kojima su se složili i po kojima je moglo da se uzme računanje vremena su četiri:
- Poslanikovo, alejhi-s-selam, rođenje,
- njegovo poslanstvo,
- njegova hidžra i
- njegovo preseljenje.
Prevagnulo im je da to bude njegova hidžra zbog toga što i oko rođenja i oko poslanstva ima rasprava oko tačne godine, a što se tiče njegovog preseljenja od toga su odustali zbog toga što je to iziskivalo spominjanje onoga za čim se žali, pa su se okupili oko hidžre. Pomjerili su računanje vremena sa rebiu-l-evvela ( prema šejhu dr. El Butiju rhm. datum Poslanikovog, alejhi-s-selam, dolaska u Medinu bio je 2. Rebiu-l-evvel) na Muharrem zbog toga što je početak namjere za hidžrom bio u Muharremu jer je prisega – bej’a bila u toku Zu-l-hidždžeta, a ona je bila prethodnica hidžre. Prvi mlađak koji se pojavio nakon prisege i odluke za hidžrom bio je mlađak Muharrema pa je to odgovaralo da bude početak. Ovo je najjače do čega sam došao o priličnosti započinjanja računanja Muharremom.
A o uzroku Omerovog postavljanja kalendara su spomenute različite vijesti. Od njih su ono što je zabilježio Ebu Nu’ajm El-Fadl b. Dukejn u svom Tarihu i El-Hakim preko Eš-Ša’bija da je Ebu Musa napisao Omeru, r.a.: “Dolaze nam od tebe pisma na kojima nema datuma.” Pa je Omer, r.a., sakupio ljude pa su neki rekli: Računaj od poslanstva a neki: Računaj od hidžre. Pa je Omer, r.a., rekao: “Hidžra je razdvojila između istine i laži pa računajte po njoj.” To se desilo sedamnaeste godine. Pa kada su se složili onda su neki rekli: “Počnite sa ramazanom.” A Omer, r.a., je rekao: “Ne nego sa Muharremom jer je on vrijeme kada se ljudi vraćaju sa hadždža.” Pa su se složili na tome.
A rečeno je i da je prvi koji je odredio računanje vremena Ja’la b. Umejje dok je bio u Jemenu. To je zabilježio Ahmed b. Hanbel sahih senedom ali u njemu ima prekid između Amr b. Dinara i Ja’le. A bilježe Ahmed i Ebu ‘Arube u “El-evail” i Buhari u “El-Edeb” i El-Hakim preko Mejmun b. Mihrana koji je rekao: Omeru, r.a, je donesena bilježnica za ša’ban pa je rekao: “Koji ša’ban? Prošli, ili ovaj u kome smo, ili naredni? Postavite ljudima nešto po čemu će to znati. Pa je spomenuto ono što je rečeno ranije. A bilježi i El-Hakim od Se’id b. Musejjeba da je rekao: “Omer je okupio ljude pa ih je upitao o prvom danu po kojem će pisati datum, pa je Alija, r.a., rekao: “Od dana kada je Poslanik, alejhi-s-selam, učinio hidžru i ostavio zemlju širka.” Pa je Omer, r.a, to i uradio.
Prenosi i Ibn Ebi Hajme od Ibn Sirina da je rekao: “Došao je čovjek iz Jemena pa je rekao: “Vidio sam u Jemenu nešto što oni zovu tarih-datum, pišu ga od godine te i mjeseca tog. Pa je Omer, r.a, rekao: “Ovo je lijepo. Računajte vrijeme.” Pa kada su se složili na tome jedan dio ljudi je rekao: “Računajte od Mevluda- Poslanikovog rođenja” a neki su rekli: “Računajte od poslanstva.” A neki: “Otkad je izašao kao muhadžir” a neki: “Otkad je preselio na ahiret.”
Pa je Omer rekao: “Računajte od njegovog izlaska iz Mekke u Medinu.” A zatim je rekao: “Sa kojim mjesecom da počnemo?” Pa su neki rekli: “Od redžeba” a neki: “Od ramazana” a Osman, r.a, je rekao: “Računajte od Muharrema on je od zabranjenih mjeseci i on je početak godine i vrijeme vraćanja ljudi sa hadždža.” Rekao je: To je bilo sedamnaeste a rečeno je i šesnaeste godine u rebiu-l-evvelu.” Od ovoga smo se okoristili da su oni koji su ukazali na muharrem bili Omer, Osman i Alija, r.a.
( Fethu-l-Bari, Ibn Hadžer El-Askalani, 316/ 7, Daru-r-Rejjan li-t-Turas, 1986.g.)
Sami ef. Džeko