Ebu Hanifin, r.a. susjed potužio se imamu kako mu je jedan prijatelj obećao dati ono što je krio u kesi, ali pod uvjetom, da se zakune da će to pojesti. Obzirom da je bio veliki izjelica, nije mogao izdržati a da se ne zakune da će to, doista, i pojesti, pa šta god bilo! Njegov prijatelj odranije je znao da se on zarekao da neće jesti jaja, pa mu je upravo jaja i namjestio. Kada je otkrio da se u kesi nalaze jaja, za koja se zarekao da ih neće jesti, a već se zakleo da će pojesti štagod da je, našao se u bezizlaznoj situaciji i bio je prinuđen da ode po savjet Ebu Hanifi. Obratio se Ebu Hanifi, priznavši: Ako mi ti ne pomogneš, ja, doista, ne znam šta da uradim! Ebu Hanife mu reče: Stavi ta jaja pod kvočku, pa kada se izležu i odrastu, pojedi ih, i na, taj način, ćeš zadovoljiti i jednu i drugu zakletvu i sačuvati se grijeha. (Nekoliko crtica iz života Imami Azamova, str. 30-31.)