POSJEDUJE RUKU, LICE I DUŠU,
BEZ PROPITIVANJA NJIHOVE KAKVOĆE
Kaže Imam Ebu Hanife, Allah bio zadovoljan njime:
ولهُ يدٌ ووجهٌ ونفسٌ كما ذكرَهُ اللهُ تعالى في القرءانِ، فما ذكرَهُ اللهُ تعالى في القرءانِ، منْ ذكرِ الوجهِ واليدِ والنفسِ فهو لهُ صفةٌ بلا كيفٍ، ولا يقالُ إنّ يدَهُ قدرتُهُ أو نعمتُهُ، لأنَّ فيهِ إبطالُ الصفةِ، وهوَ قولُ أهلِ القَدَرِ والإعتزالِ، ولكنْ يدُهُ صفتُهُ بلا كيفٍ، وغضبُهُ ورضاهُ صفتانِ من صفاتِهِ بلا كيفٍ.
„On ima ruku, lice i dušu. Ono što je Allah spomenuo u Kur'anu kada spominje Lice, Ruku i Dušu, to su Njegova svojstva bez propitivanja njihove kakvoće. I ne kaže se da je Njegova ruka – Njegova moć ili Njegova blagodat, jer bi to bilo negiranje Njegovog svojstva, kao što govore Kaderije i Mu'tezilije. Naprotiv, Njegova ruka je Njegovo svojstvo bez propitivanja njegove kakvoće. Njegova srdžba i Njegovo zadovoljstvo su dva svojstva među Njegovim svojstvima bez propitivanja njihove kakvoće.“
(Komentar:) „On ima…“ (tj. On Subhānehū) „…ruku, lice i dušu.“ (tj. onako kako to priliči Njegovom Biću i Njegovim svojstvima). „Ono što je Allah spomenuo u Kur'anu, kada spominje Lice…“ (tj. kao što kaže Uzvišeni: „Sve će propasti osim Njegovog Lica.“ (El-Kasas, 88.) I kaže: „Kuda god se okrenete, pa – tamo je Allahovo lice!“ (El-Bekare, 115.) I kaže: „Ostaje samo lice Gospodara tvoga, Veličanstvenog i Plemenitog!“ (Er-Rahman, 27.) „…Ruku,…“ (tj. kao što kaže Uzvišeni: „Allahova ruka je iznad njihovih ruku…“ (El-Feth, 10.) I kaže: „Šta te navelo da se ne pokloniš onome koga sam Svojom rukom stvorio?“ (Sad, 75.) I kaže: „Pa neka je hvaljen Onaj u čijoj je ruci vlast nad svim, Njemu ćete se vratiti!“ (Jasin, 83.) „i Dušu.“ (tj. kao što kaže Uzvišeni, prenoseći od Isa'a, alejhis-selam: „Ti znaš šta je u mojoj duši, a ja ne znam šta je u Tvojoj duši!“ (El-Maide, 116.)…
Isto je i sa „okom“, kada Uzvišeni kaže: „…i da rasteš pod okom Mojim!“ (Taha, 39.) Također, On „oko“ spominje i u množini: „A ti strpljivo čekaj presudu Gospodara svoga, ti si pred očima Našim…“ (Tur, 48.) I kaže: „Oni ne veličaju Allaha onako kako Ga treba veličati; a čitava Zemlja će na Sudnjem danu u ruci Njegovoj biti, a nebesa će u desnici Njegovoj smotana ostati.“ (Ez-Zumer, 67.)…
„To…“ (tj. sve što je spomenuto), „…su Njegova svojstva…“ (tj. mutešābihāt – koja se ne mogu spoznati), „bez propitivanja njihove kakvoće“. (tj. njihova kakvoća je nepoznata.)
„I ne kaže se…“ (prilikom tumačenja, kao što čine neki potonji učenjaci, suprostavljajući se svojim prehodnicima), „da je Njegova ruka – Njegova moć ili Njegova blagodat…“ (tj. putem poređenja, da se ruka naziva milošću…), „jer bi to bilo negiranje Njegovog svojstva…“ (tj. u cijelosti, obzirom da je On Uzvišeni nazvao ruku rukom i nije umjesto ruke spomenuo moć ili milost…), „kao što govore Kaderije i Mu'tezilije.“ (tj. to govore Kaderije – općenito, a Mu'tezilije posebno…). „Naprotiv, Njegova ruka je Njegovo svojstvo bez propitivanja njegove kakvoće.“ (tj. bez mogućnosti spoznaje kakvoće svojstva, kao što nismo u stanju spoznati ni druga Njegova svojstva…)
„Njegova srdžba i Njegovo zadovoljstvo su dva svojstva među Njegovim svojstvima bez propitivanja njihove kakvoće.“ (tj. bez problematiziranja da li su ona svojstva Njegova djelovanja ili svojstva Njegova Bića. Značenje svojstva Njegove srdžbe i zadovoljstva nije kao kod Njegovih stvorenja. To su dva svojstva koja nije moguće spoznati i tumačiti njihovu kakvoću, što je stav Imama Ebu Hanife, rahimehullah, koji u tome slijedi većinu dobrih prethodnika (selef), a u pogledu čega su njega slijedili svi kasniji učenjaci…).
Izvor: Ebu Hanife, El-Fikhu'l-ekber (Poslanica o vjerovanju Ehli-sunneta vel-džema'ata), sa komentarom Mulla Alija El-Karija i kratkim podnožnim napomenama šejha Vehbija Sulejmana Gavdžija, Daru'l-bešairi'l-islamijje, Bejrut, 1997.g.