Šejh Abdulrezzak, sin šejha Abdulkadira Gejlanija, r.a., rekao je da je čuo svog oca kako govori:
„Otišao sam jednog dana da se klanjam u Mensur džamiji. Dok sam klanjao, čuo sam kretanje nečega što je puzalo po goloj zemlji. Bila je to ogromna zmija koja se pozicionirala na mjestu moje sedžde širom otvorenih usta. Kada sam pao na sedždu, odgurnuo sam je rukom. Kada sam sjeo na tešehhud, guja se uspuzala na bedro, a zatim se izvila i omotala oko vrata. Kada sam završio s namazom, više je nisam mogao vidjeti.
Sutradan sam otišao do jedne ruševine iza džamije i tamo zatekao osobu čije su oči bile dva dugačka proreza. Stoga sam znao da je od džina.
Rekao mi je: “Ja sam zmija koju si vidio jučer. Već sam testirao mnoge Allahove prijatelje, ali nisam našao nikoga ko je tako čvrst kao ti. Neki od onih koje sam testirao paničarili su spolja, dok su neki paničarili iznutra. Ti, međutim, nisi paničario ni spolja ni iznutra.” Zatim je zatražio da se pokaje držeći me za ruke, što sam mu i dozvolio.”
(Prema djelu Baĥdžat-ul-Asrār)