Ibn Ishak prenosi da mu je pričao Asim ibn Omer Ibn Katade, od Muhammeda bin Lebida, a ovaj od Abdullaha ibn Abbasa da je rekao:
»Pričao mi je Selman Faris svoj doživljaj u kome kaže:
»Perzijanac sam od naroda Asfahana iz sela koje se zove Hibi. Otac mi je bio starješina tog sela. Njemu sam bio najdraže Božije stvorenje. Njegova ljubav prema meni je bila takva da me je prosto izolovao kao djevojku. Dosta sam se trudio u vatropokloničkoj vjeri, tako da sam postao poslužitelj vatre (to je počasna dužnost). Vatru sam ložio ne ostavljajući je ni jednog trenutka da se ugasi. Moj otac je imao jedno veliko imanje. Jednog dana, zbog preokupacije poslom, otac mi reče: »Sinčiću, pošto sam zauzet poslom, idi na imanje pa ga nadgledaj.« Naredio mi je još neke poslove koje je želio da uradim . Nakon toga mi je rekao: »Nemoj se nigdje udaljavati, jer tvoje udaljavanje i osamljivanje, a bez da ja znam gdje si, teže mi pada i od brige za samim imanjem. Briga o tebi mi je važnija od svake stvari.
Izašao sam i uputio se na imanje na koje me je poslao. U putu naiđoh na kršćansku bogomolju i čuh iz nje glasove. Nisam znao ništa o tome, jer me je moj otac stalno držao u kući. Čuvši te glasove ušao sam među njih i gledao šta rade. Gledajući ih, zadivio me je njihov izgled u njihovoj molitvi. Ja sam to poželio i rekao: »Ovo je, tako mi Boga, bolja vjera od one u kojoj sam ja.« Ostao sam s njima sve do zalaska sunca, tako da na imanje svog oca nisam ni otišao. Pitao sam ih: »Gdje je kolijevka ove vjere« Odgovoriše mi: »U Šamu (Siriji).« Prije nego što sam se vratio kući moj otac je zanemario sve svoje poslove tražeći mene. Kad sam stigao, reče mi: »Sinčiću, gdje i bio? Zar ti nisam nešto naredio!« Rekoh mu: »Oče, prošao sam pored kršćana koji su se molili Bogu u svojoj bogomolji, pa me je zadivilo ono što sam vidio od njihove vjere. Tako mi Boga ostao sam kod njih sve do zalaska sunca.« Otac mi na to reče: »Sinčiću u toj vjeri nema dobrog. Tvoja vjera i vjera tvojih predaka je bolja od njihove.« Rekoh mu: »Ne, nikako, tako mi Boga, vjera im je bolja od naše.«
Otac me zastrašivao, stavio mi okove na noge i zatvorio u kuću. Međutim, ja sam uspio poslati poruku svojim novim prijateljima kršćanima, u kojoj sam im poručio da me obavijeste kada im stigne karavana iz Sirije. Ubrzo nakon toga je stigla jedna karavana kršćana iz Sirije. Oni su me obavijestili o tome. Ja sam im rekao da zatraže dozvolu od njih da me povedu kada obave svoje poslove i budu se htjeli vratiti u svoj grad. Obavijestili su me o vremenu svog polaska. Uspio sam skinutí okove s nogu i pridružiti im se na putu za Šam.
Kad sam stigao u Šam pito sam koji je najodličniji čovjek ove vjere. Rekli su mi da je to glavni sveštenik u bogomolji. Otišao sam kod njega i rekao mu: »Želim ovu vjeru i volio bih da budem s tobom, da ti služim u bogomolji, učeći od tebe, i da vršim molitve s tobom.« Rekao mi je da uđem, dakle, primio me je. Međutim, on bijaše zao čovjek. Naređivao je svijetu da daje milostinju i bodrio ih na to, i sve što bi mu ljudi skupili on bi stavljao u svoju riznicu i ne bi davao sirotinji. Tako je skupio sedam vrčeva zlata i srebra. Kad sam to vidio zamrzio sam ga zbog toga što radi. Vrlo brzo iza toga taj sveštenik je umro pa su se kršćani skupili da ga pokopaju. Ja im rekoh: »Ovo je bio zao čovjek, naređivao vam je da dajete milostinju i bodrio vas je na to, a sve što ste mu donijeli pohranjivao je kod sebe, a sirotinji ne bi davao ništa.«
Upitali su me: »Otkud ti to znaš!«
Rekao sam da ću im pokazati skrovište gdje je to ostavio. Rekli su mi da pokažem, a kada sam im pokazao to mjesto izvadiše sedam punih vrčeva zlata i srebra. Vidjevši to rekoše: »Tako nam Boga, nikad ga nećemo sahraniti.« Stavili su ga na križ tj. razapeli ga i kamenovali. Na njegovo mjesto su postavili jednog drugog čovjeka (sveštenika).
Selman Farisija dalje priča da nije vidio čovjeka i od onih koji klanjaju pet namaza, među običnim ljudima, a da je bio odličniji od njega, niti je vidio većeg asketu, a niti je vidio nekoga da tako teži onom svijetu, među običnim smrtnicima, do njega. Nisam se odvajao od njega ni dan, ni noć . Zavolio sam ga kao nikog do tad. Ostao sam s njim sve do njegove smrti. Kada mu se približila smrt, rekao sam mu: »Bio sam s tobom i zavolio te kao nikog do sad, a tebi se kako vidiš približio Božiji imperativ da putuješ na onaj svijet. Koga mi preporučuješ i šta mi oporučuješ?«
On mi je rekao: Sine moj, tako mi Boga, nikoga danas ne znam da je na ovom putu na kojem sam ja. Ljudi su propali, izmijenili se izvitoperili, a i ostavili većinu onoga na čemu su bili. Osim jednog čovjeka u Mosulu, on je na onom putu na kom sam i ja bio, pa pokušaj s njim uspostaviti kontakt.«
Kada je umro otišao sam kod pobožnjaka u Mosul i rekao mu da mi ga je preporučio pobožnjak iz Šama prije svoje smrti, koji je rekao da se on drži prave vjere, a on mi reče: »Ostani kod mene.«
Boraveći kod njega vidio sam da je to čovjek dostojan pravog puta kao i onaj ranije. Kada mu se približila smrt i njemu sam rekao da mi nekog preporuči, kao što je njega preporučio onaj prethodni dobri učitelj. Rekao sam mu: »Kome me preporučuješ i šta mi naređuješ?« On mi reče: »Ne znam čovjeka kao što smo bili nas dvojica, osim jednog u Nasibinu.«
Kada je umro otišao sam u Nasibin i našao tog čovjeka i ispričao mu svoju priču i ono što mi je naredio moj prethodni učitelj. Ovaj čovjek iz Nasibina mi je rekao da se nastanim kod njega, te sam tako i uradio. Vidio sam da je bio na istom putu kao i onaj prethodni, te sam ostao sa tim dobrim čovjekom. Ne prođe dugo, pa i njemu nastupi smrtni čas. I njemu sam rekao da mi preporuči nekoga i gdje da idem, a on mi reče: »Sine moj, tako mi Boga ne znam nikoga kome bih te preporučio, osim jednog čovjeka u mjestu Umrije u Bizantiji. On je sličan nama i njegovo učenje je kao naše, pa ako želiš idi kod njega.« Poslije njegove smrti susreo sam se sa čovjekom iz Umurije i obavijestio ga o svemu. On me primi kod sebe i ja se nastanih kod najboljeg čovjeka koji je bio na pravom putu. Tu sam po prvi put počeo zaradívati, tako da sam zaimao nešto goveda i brava. Kada se ovom mom učitelju približila smrt, pitao sam ga: »Učitelju, bio sam kod više učitelja dok sam stigao do Vas. Šta mi savjetujete i šta mi naređujete?«
Učitelj mi odgovori: »Sine moj, tako mi Boga, ne znam nikoga od ljudi danas da se nalazi na putu tvojih učitelja, kome bih te poslao. Međutim, dolazi vrijeme Vjerovjesnika koji će biti poslan sa vjerom Ibrahima, a.s. Pojaviće se u Arabiji i preseliće se u jedno mjesto koje ima hurmi i drugih znakova. Znak Vjerovjesnika je da će primati poklone, a da se neće hraniti milostinjom. Među plećima imat će pečat vjerovjesništva. Ako možeš idi u taj grad. «
Kad je ovaj učenjak umro ostao sam u Umuriji koliko je Bog htio da ostanem. U međuvremenu naiđe neka trgovačka karavana koja je išla u pravcu Arabije. Ja sam ih zamolio da me prime u društvo do u Arabiju, a ja ću im zauzvrat dati svoja goveda i brave. Oni prihvatiše moju ponudu. Kad smo stigli negdje u Arabiji, u nekoj naseljenoj dolini, učiniše nasilje prema meni i prodaše me kao roba jednom židovu. Tako sam ostao kod njega u tom mjestu u kom je bilo palmi, pa sam se ponadao da je to grad kojeg mi je opisao moj učitelj. Međutim, to mi se ne ostvari. Jednog dana dođe njegov amidžić iz plemena Kurejz iz Medine i kupi me od njega, te me tako odvede u Medinu. Kada sam došao u Medinu vidio sam je onako kako mi je moj učitelj opisao. U međuvremenu Allahov Poslanik je bio poslan u Mekku, ali ja skoro ništa o tom nisam znao zbog mog robovskog položaja. Dođe vrijeme i Allahov Poslanik se preseli u Medinu, a ja sam se, kada je došao, nalazio na vrhu palme ubirući njene plodove, a moj gospodar je sjedio ispod palme. Tada mu je prišao njegov amidžić i rekao mu: »Bog ubio plemena Evs i Hazredž. Oni su se sad ujedinili i okupili u Kaba (mjesto) s jednim čovjekom koji im je danas stigao iz Mekke i koji tvrdi da je on Vjerovjesnik!«
Selman kaže: »Kada sam to čuo obuzela me je neka groznica, tako da sam mislio da ću pasti s palme na svog gospodara. Sišao sam s palme govoreći njegovom amidžiću: »Šta kažeš?!«
Nakon toga me moj gospodar tako jako udario i ljutito reče: »Šta je tebi i šta je ovo tvoje stanje? Vrati se svom poslu.«
Rekao sam mu da mi nije ništa, da sam samo htio da ponovo čujem ono što je rekao. Imao sam nešto hurmi koje sam nabrao za sebe. Kad je pao mrak (u suton), uzeo sam ih i otišao do Allahovog Poslanika koji se nalazio u mjestu Kuba nedaleko od Medine. Ušao sam kod njega i rekao mu: »Saznao sam da si ti dobar čovjek i da u tvom društvu ima sirotinje, a ja kod sebe imam nešto za milostinju, te bih vam to dao, jer imate pravo na to.« Stavio sam pred Poslanika skupljene hurme, a on reče svome društvu: »Jedite «, a on se usteže i ne pruži ruku da jede i uopšte ne pojede nijednu hurmu. Pomislih u sebi: »Ovo je jedan znak«, zatim sam se udaljio od njega.
Drugi put sam opet sakupio nešto hurmi, ali se Poslanik u međuvremenu, već bio preselio u Medinu. Otišao sam kod njega u Medinu i rekao mu: »Primijetio sam da ne jedeš milostinju. Ovo je sad poklon kojim te častim.« Božiji Poslanik pojede i naredi svom društvu da jede s njim. Pomislih u sebi: »Ovo je drugi znak.«
Poslije toga sam jednom prilikom našao Poslanika, s.a.v.s. na groblju Beki'a. Pratio je dženazu svog druga, a na sebi je imao dva plašta. Kad je sjeo sa svojim drugovima pozdravio sam ga, a onda ga zaobišao s leđa ne bi li mu vidio onaj znak među plećima. Kada je on vidio da mu prolazim iza leđa, shvatio je da tražim uvjerenje koje mi je opisano, pa zbaci svoj plašt s leđa kako bih vidio pečat i prepoznao ga. Nadnio sam se nad njegova leđa pa ih počeo ljubiti, a on je zaplakao i ja sam zaplakao. Zatim mi reče Allahov Poslanik: »Okreni se .« Okrenuo sam se i sjeo pred njega i ispričao mu svoj događaj kao što sam tebi ispričao, o Ibn Abbasu. Allahov Poslanik se zadivio i želio je da to čuju i njegovi drugovi. Poslije toga Selman Farisi se vratio svojim uobičajenim robovskim poslovima, tako da ga je mimoišla vojna na Bedru i Uhudu. Kasnije ga je Allahov Poslanik pozvao i naredio svom društvu da ga otkupe iz ropstva. Eto tako je bio mukotrpni put do islama Selmana Farisije, r.a.
(Iz skraćene Poslanikove biografije od Ibn Hišama / S arapskog preveo: Šejh Salih ef. Ibrišević, kadesallahu ruhahu)
Priredio: Šejh Muamer Šehić Durmišević