Umejr ibn Sa'd r.a.
Ebu Ne'im je zabilježio da je hazreti Omer r.a. poslao Umejra ibn Sa'da r.a. za namjesnika (guvernera) u Hims (Sirija). Na tom položaju je ostao godinu dana, a da halifa nije imao nikakvih habera o njemu. Hazreti Omer pozove pisara i kaže mu: Piši Umejru, jer - tako mi Allaha – mislim da nas je izdao: „Kada ti dođe ovo moje pismo i kada vidiš šta je u njemu, odmah dođi i donesi sve što si sakupio od harača ili plijena koji pripada muslimanima!“
Vidjevši pismo, hazreti Umejr r.a. je uzeo svoju putnu torbu, stavivši u nju potrepštine za put i oružje (sablju i nož), te odmah krenuo za Medinu, pješice. Kada je stigao u Medinu, bio je sav iscrpljen, prašnjav i zarastao od duge kose.
Kada je ušao kod hazreti Omera r.a., nazvao je selam, pa ga je iznenađeno hazreti Omer upitao: "Šta je to s tobom?"
Hazreti Umejr r.a. upita: "Šta je sa mnom? Zar ne izgledam zdravo, uljudno i sa mnom je sav moj dunjaluk."
"A šta to imaš?" – upita hazreti Omer r.a.
Hazreti Omer je pomislio da nije sa sobom donio potrebne državne poreze koje je ukupio.
Sa mnom je moja torba u koju sam stavio potrepštine za put, hranu i odjeću, kao i oružje na koje se oslanjam i s kojim se borim ako budem napadnut. Tako mi Allaha, sav moj dunjaluk je ono što mogu ponijeti sa sobom."
"Jesi li to došao pješice?" – upita hazreti Omer r.a.
"Da!" – reče Umejr r.a.
"Zar nije bio niko da ti dadne jahalicu?"
"Ja nisam pitao (tražio), a niko mi nije ni davao!" – odgovori Umejr r.a.
"Loši su to muslimani!" – reče hazreti Omer r.a., a Umejr r.a. mu reče: "Boj se Allaha, o Omere! Allah ti je zabranio ogovaranje, a znaš da klanjaju!"
Tada mu hazreti Omer r.a. reče: "A gdje ti je ono zbog čega sam te poslao? Šta si uradio tim povodom?"
"Čemu tvoje pitanje, o vladaru pravovjernih?" – reče Umejr r.a.
"Subhanallah!" – uzvrati hazreti Omer r.a.
Umej r.a. reče: „Da me nije strah da te rastužim, ne bih ti ništa ni rekao! Stigao sam tamo gdje si me poslao. Sakupio sam čestite stanovnike i zadužio ih za skupljanje harača (plijena, državnih prihoda). Kada bi sakupili šta, to sam razvrstavao shodno stvarnim potrebama. A da je tebi šta preostalo to bi ti i donio.“
"Pa, zar nisi ništa donio?!"
"Ne!" – odgovori Umejr r.a.
"Obnovite Umejru ugovor!" – reče hazreti Omer r.a.
Tada je Umejr r.a. zatražio izun, pa je otišao kući! Od Medine do svoje kuće je imao nekoliko milja.
Kada je Umejr r.a. otišao, hazreti Omer r.a. je kazao: „Mislim da nas je prevario!“
Onda je hazreti Omer poslao čovjeka po imenu Haris. Dao mu je stotinu dinara (zlatnika) i rekao: „Idi kod Umejra kao da si njegov gost (putnik namjernik). Ako primjetiš nešto (što ukazuje na to da nas je prevario), odmah dođi! A ako vidiš da mu je stanje teško, njemu ih dadni!“
Kada je Haris stigao, zatekao je Umejra r.a. kako sjedi i čisti svoju košulju. Nazvao mu je selam, a Umejr r.a. ga je pozvao da sjaše i da uđe kod njega, pa ga je upitao odakle dolazi.
"Iz Medine!" – odgovori gost (Haris).
"A u kakvom si stanju ostavio vladara pravovjernih?" – upita Umejr r.a.
"Čestit je!" – odgovori gost.
"A u kakvom si stanju ostavio muslimane?" - upita Umejr r.a.
"Čestiti su!" – odgovori gost.
"A sprovodi li zakon (vladar pravovjernih)?" – upita Umejr r.a.
"Jeste! Svog sina je kaznio jer je grijeh počinio! Čak je podlegao primajući kaznu!" – reče gost.
"Gospodaru, pomozi Omera. Ja ga znam kao čovjeka koji Te jako voli!" – uputi dovu Umejr r.a.
Gost je kod njega ostao tri dana, a on nije imao ništa osim jednog tankog okruglog hljeba koji su razvlačili sve dok nisu iznemogli.
"Ti si izgladnio, pa ako hoćeš nastavi gdje vidiš!" - reče Umejr r.a.
Tada je gost izvadio onih stotinu dinara (zlatnika) i pružio ih hazreti Umejru r.a., kazavši da mu je to poslao vladar pravovjernih da se njima pripomogne.
Umejr r.a. je vrisnuo i kazao da za tim nema potrebe, te da ih vrati u Medinu.
Žena od hazreti Umejra r.a. reče: „Ako ti treba uzmi, a ako ne treba podijeli gdje misliš da je potrebno.“
Kada se Haris vratio kod hazreti Omera r.a., ovaj ga upita: „Šta si vidio?“
"Vidio sam teško stanje, vladaru pravovjernih!" – odgovori Haris...
Tada je hazreti Omer napisao pismo u kojem je hazreti Umejru kazao: „Kada ti dođe ovo pismo, ne ispuštaj ga iz ruku sve dok ne dođeš kod mene!“
Kada je Umejr r.a. stigao kod hazreti Omera r.a., ovaj ga je odmah upitao: „Šta si uradio sa dinarima (zlatnicima)?“
"Uradio sam šta sam uradio, kakvo je to pitanje!?" – odgovori Umejr r.a.
Nakon kraćeg razgovora hazreti Omer r.a. je naredio da mu se dadne hrane i odjeće, na što je Umejr r.a. rekao: „Hrana mi ne treba, jer kod kuće imam za neko vrijeme. Kada to pojedem, Allah će se pobrinuti za mene! A što se tiče odjeće, majka od jednog je slabo obučena, pa je moju odjeću uzeo kako bi je dao toj ženi...
Vrlo brzo hazreti Umejr je umro.
Kada je čuo vijest o njegovoj smrti, hazreti Omer se ražalostio. Uputi se u Bekijju, a u društvu s njim je bilo nekoliko ljudi i svi su ispoljavali svoje nekakve želje, ibadetske i dunjalučke, a i hazreti Omer je izrazio svoju želju kazavši: „Da je meni (čestitih) ljudi poput Umejra kako bi preuzeli vlast!“
Ovako je prenio Muhammed Jusuf el-Kandehlevi u svom djelu "Život ashaba", 2./ 108. - 111.
Preveo i obradio: Nazif ef. Garib