U Damasku je bila organizovana dodjela nagrada učenjacima Šama. Planirano je da to bude izvanredan događaj. Država je odredila automobile i šofere, koji su trebali dovesti glavne učenjake, ali je Šejh Šukri, r.a., odbio ići tim automobilima. Rekao je, 'Ja ću se tamo sam prebaciti.' Molili su ga, ali on nije htio prihvatiti. Na kraju su ga samo zamolili da ne kasni jer je za sve učenjske bio planiran poseban doček.
Šejh i njegov hizmećar su stigli dva sata ranije u normalnom automobilu. Bio je normalno odjeven. Niko nije bio u holu, pa je šejh stajao, počeo je uređuvati stolice i dočekivati goste, čak i ako su bili laici. Organizatori su bili šokirani zašto je tako veliki učenjak radio tako nešto, pa su pitali njegovog hizmećara razlog zašto su došli tako rano, ali rekao je da ga je šejh natjerao da položi zakletvu da neće otkriti razlog sve dok je šejh živ.
Nakon što je šejh preselio, njegov hizmećar je u suzama ispričao:
„Šejh Šukri je rekao: 'Otišao sam rano, jer nisam želio da moj ego misli da sam bolji od ljudi ili da mi treba neko iskazivati počasti, služiti me i dočekivati. Radije bih da služim njima. Oni su ljudi koji izgovaraju i u srcu nose riječi La-ilaha-ila-Allāh. Ko je Šukri da mu se iskazuju počasti?!' Ovo je bio edeb naših učitelja. Ovako bi trebali biti učenici vjerskog znanja i ovako bi trebali učenjaci postupati sa onima oko njih. Ništa osim služenja i poniznosti. Allah uzdiže one koji se radi Njega ponize."
Šejh Šukri je bio fekih hanefijskog mezheba, pjesnik, kaligraf, profesor francuskog jezika, šejh šazilijskog tarikata i kurra hafiz.
1920- 2015
(Priredio: Dženan Hasić)