Hazreti Abdullah ibn Abbas, r.a., pripovijeda:
“Jednog dana, dok sam bio na sedlu Allahova Pejgambera, s.a.v.s., on mi reče: ‘Sine moj! Hoćeš li da te podučim nečemu u čemu će ti Uzvišeni Allah podariti veliku korist?’ Ja rekoh: ‘Hoću, o Allahov Poslaniče.’, a on mi na to reče:
'Čuvaj Allahovo pravo kod tebe, kako bi On tebe čuvao i štitio. Ukoliko ti budeš čuvao Allahov hak, Njegova pomoć će uvijek biti uz tebe. U stanjima obilja i blagostanja, ne zaboravljaj na Allaha, kako bi te On spasio kada budeš u neimaštini i tegobi. Kada nešto želiš, traži to od Allaha. Ako ćeš tražiti pomoć, traži je od Allaha! Znaj da, kada bi se sva stvorenja okupila u želji da ti pomognu da postigneš nešto što ti Uzvišeni Allah nije odredio, ne bi imali nikakvog utjecaja. I znaj da, kada bi se sva stvorenja okupila kako bi ti naudila, mogu ti nauditi samo onoliko koliko je to Uzvišeni Allah odredio. Jer, kalem koji je pisao kader, je prestao pisati. Zapisano je zapečaćeno tako da se ne može promijeniti. U stanju šukra i jekina (čvrsto ubjeđenje) trudi se zarad Allaha, dž.š. Budi čvrsto ubijeđen u to da je mnogo dobra u tome da pokažeš strpljivost spram onoga što ti se ne sviđa. Nema rahatluka niti spasa bez nevolja. Uz svaku teškoću dolazi i olakšanje.’”
(Tirmizi, br. 2516; Ahmed bin Hanbel, El-Musned, 1/293, 307)