Sultan Murad IV, sultan Osmanskog carstva od 1623-1640, često bi tajno odlazio među običan narod kako bi vidio njihovo stanje. Jedne večeri, osjećao je nelagodu i jaku želju da ode među narod. Pozvao je svog glavnog čuvarai te su otišli.
Kada su došli među okupljeni narod našli su čovjeka kako leži na zemlji. Sultan ga je blago gurnuo, ali vidje da je mrtav, a ljudi su išli za svojim poslom kao da se ništa nije desilo. Nitko se nije ni osvrnuo na mrtvog čovjeka koji je ležao na zemlji. Sultan je pozvao ljude, a oni ga nisu prepoznali, pa su ga pitali šta želi.
Rekao je: "Zašto ovaj čovjek leži mrtav na zemlji i zašto se to nikog ne tiče? Gdje je njegova porodica?"
Odgovorili su: "Taj čovjek je pijanica i bludnik!"
Sultan je rekao: "Nije li on od ummeta Muhammeda, pomozite mi da ga odnesem kući"
Narod je nosio mrtvaca sa sultanom njegovoj kući, kada su stigli, svi su se razišli ostali su samo on i njegov čuvar . Kada je supruga vidjela mrtvo tijelo svoga supruga počela je plakati. Rekla je njegovom mrtvom tijelu:
"Allah ti se smilovao! O evlijo! Svjedočim da si ti od pobožnih."
Sultan je bio zbunjen. Rekao je: "Kako je on od onih pobožnih kad ljudi kažu takve i takve stvari o njemu toliko ga preziru da nikog nije briga jel on živ ili mrtav?"
Ona je odgovorila:
"Očekivala sam da ćeš me to pitati. Moj suprug je išao svake noći u birtiju i kupio što više vina je mogao. Zatim bi ga donio kući i prolio. On bi tada rekao:" Danas sam malo pomogao muslimane . " On bi onda išao kod prostitutke, dao bi joj nešto novca i rekao joj da zatvori svoja vrata do jutra. Potom bi se vratio kući po drugi put i rekao:" Danas sam pomogao jednu djevojku i i mlade vjernike od poroka. " Ljudi bi ga vidjeli kako kupuje vino i vidjeli bi ga kako ide prostitutkama pa bi pričali loše o njemu. Jednog dana, rekla sam mu:" Kada umreš, neće biti nikoga tko bi te ogasulio, neće biti nikoga da ti klanja dženazu i neće biti nikoga da te pokopa! " On se samo nasmijao i odgovorio:" Ne boj se, sultan i ulema će da mi klanjaju dženazu."
Sultan je počeo plakati. Rekao je: ”Tako mi Allaha! On je rekao istinu, jer ja sam sultan Murad. Sutra ćemo ga okupati, klanjati mu dženazu i pokopat ga.“
I tako se dogodilo da su sultan, ulema, pobožni ljudi i narod mu klanjao dženazu.
Mi donosimo sud o ljudima na osnovu onoga što vidimo i čujemo od drugih ljudi, a samo Allah zna šta se nalazi u srcima.
O vjernici, klonite se mnogih sumnjičenja, nekā sumnjičenja su, zaista, grijeh. I ne uhodite jedni druge i ne ogovarajte jedni druge! Zar bi nekome od vas bilo drago da jede meso umrloga brata svoga – a vama je to odvratno – zato se bojte Allaha; Allah, zaista, prima pokajanje i samilostan je. (49:12)