EBU HANIFE JE PRIMJER ČASNOG I HRABROG UČENOG INSANA, KOJI SE RAZLIKUJE OD DANAŠNJE ULEME VLADARA I SULTANA!
Ebu Hanife je udaran bičem, ne bi li primio položaj kadije kod Ebu Dža'fera el-Mensura, ali je to odbio. Jahja b. Me'in kaže:
“Ebu Hanife je bio od onih iskrenih među nama. Nikada nije osumnjičen za laž. Ibn Hubejre je od njega tražio da prihvati mjesto kadije, ali je on to odbio.”
Ubejdullah b. 'Amr er-Rekijj je rekao:
“Ibn Hubejre je pregovarao sa Ebu Hanifom ne bi li preuzeo položaj kadije, ali je on to odbio. Bičevao ga je sa stotinu udaraca, svakoga dana po deset, ali on je i dalje odbijao. Kada je Ebu Hubejre vidio njegovu ustrajnost, odustao je.”
Ismail b. Salim el-Bagdadi je rekao:
“Ebu Hanife je bičevanjima tjeran da prihvati položaj kadije, ali je odbio. Ahmed b. Hanbel bi, kada se to spomene, plakao i molio Allaha da se smiluje Ebu Hanifi. To je bilo nakon što je i imam Ahmed bičevan.”
Ono na čemu bismo trebali zastati je prizor da jedan učenjak, fakih, bude bičevan ne bi li se primorao da prihvati položaj kadije. To je velika uvreda, zabilježena u našoj historiji. To je gaženje njihove slobode i časti. Zar se može dozvoliti da učenjak bude zaustavljen i bičevan na putu, pred ljudima, pretpostavljajući pri tome da će on suditi tim ljudima?!
Imam Ahmedovo spominjanje Ebu Hanife, njegov plač i dova da mu se Allah smiluje, je rijedak primjer, koji govori o njegovoj ljubavi prema Ebu Hanifi i tuzi pred onim što ga je zadesilo. To se desilo nakon iskušenja kroz koja je prošao imam Ahmed, njegovog zatvaranja u tamnicu i bičevanja, nakon što je prošao period netrpeljivosti između muhaddisa i racionalista.
(Ovo je jedan dio teksta nedavno objavljene knjige šejha Selmana el-Aude "Sa četvericom velikih imama" u izdanju zeničke izdavačke djelatnosti "Hedef").
Šefik ef. Kurdić