Prenosi se da je Ahmed Harb imao komšiju vatropoklonika po imenu Behram. Taj čovjek bavio se trgovinom. Drumski razbojnici jednom opljačkaše karavan u koji je on uložio svoj novac, pa Behramu tako propade znatan imetak. Kad šejh Ahmed ču za to, sazva svoje muride (učenike) i reče:
„Našem komšiji desilo se to što se desilo, pa bismo trebali otići kod njeg i pokazati mu da saosjećamo s njim. Iako je vatropoklonik, on je naš komšija.“
Ustadoše i otiđoše Behramovoj kući. Behram ih lijepo dočeka, ukaza im svako poštovanje i poljubi rukav šejhovog ogrtača. Mislio je da su došli kod njeg da bi nešto pojeli. Šejh Ahmed mu reče: „Nismo došli kod tebe da bismo jeli. Čuli smo da ti je propao imetak, pa smo ti došli reći da saosjećamo s tobom.“
Behram reče: „Sve što je krhko naposljetku tako završi. Ipak, tri su stvari zbog kojih moram biti zahvalan. Prvo, dobro je da su drugi ukrali od mene, a da ja nisam pokrao nekoga. Drugo, ukradeno mi je pola imetka, ali pola mi je ostalo. I treće, moja vjera uvijek ostaje uz mene, a ovaj svijet ionako prolazi.“ Ahmedu se te riječi veoma svidješe, pa reče: „Zapišite ovo, jer ovo što kaza miriše mudrošću.“ A onda šejh upita: „O Behrame, zašto štuješ vatru?“ On odgovori: „Zato da sutra bude uz mene i ne sprži me. Čitav život je štujem kako bi me ona odvela Bogu.“ Šejh mu reče: „Strašno griješiš, jer vatra je slaba i od nje ne možeš ništa očekivati. U zabludi si ako računaš na nju. Prospe li dijete malo vode na vatru, ugasit će je. Kako ti može pomoći neko ko je tako slab? Ona se ne može odbraniti ako je neko hoće zatrpati zemljom, pa kako bi, onda, tebe odbranila? Dalje, ona prži sve što u nju baciš i ne razlikuje dobro od lošeg. Ti vatru štuješ sedamdeset godina, a ja je nikad nisam štovao, ali stavimo li ruku u nju, obojicu će jednako opeći i tebe neće nimalo poštedjeti.“ Behramu se ove riječi dotakoše srca, pa on reče: „Pitat ću te četiri stvari, pa ću postati musliman ukoliko me tvoji odgovori zadovolje.“ „Pitaj“, reče šejh. Onda Behram upita: „Zašto je Bog stvorio čovjeka? Kad ga je već stvorio, zašto mu On daje opskrbu? Kad mu već daje opskrbu, zašto je odredio da čovjek umire? A ako već umiremo, zašto nas proživljava?“ Ahmed odgovori: „Stvorio nas je zato da bi Ga ljudi upoznali. Daje nam opskrbu zato da bi Ga prepoznali kao Opskrbitelja. Usmrti nas zato da bismo upoznali Njegovu srdžbu, a oživljava Zato da bismo Ga prepoznali kao Moćnog.“ Čuvši to, Behram izgovori šehadet.
(Tadhirat el-Evlija)