NASRUDIN HODŽA I AŠČIJA Jednoga dana neki siromašak išao džadom sa korom hljeba u ruci. Naiđe na aščinicu i odmah mu udari u oko komad mesa koji se pržio u tavi. On nadnese onu koru hljeba na kratko nad paru koja se dizala iz tave i potom je u slast pojede. Vlasnik aščinice to primjeti te ščepa siromaha i odvede ga Nasruddin hodži da mu presudi. Ispriča Nasruddinu šta se dogodilo zahtijevajući da siromah plati za meso. Hodža ga pažljio sasluša, zatim izvadi par novčića iz džepa pa mu reče: "Dođi i stani tu kraj mene na trenutak." Ovaj tako i učini. Hodža stavi novčiće u šaku i poče zvečati sa njima ispred aščijinog uha. "Šta to radiš Hodža?" povika ovaj u čudu. "Upravo sam ti platio za ovog siromaška. Zvuk dukata je zasigurno poštena cijena za puki miris mesa", odgovori Hodža.