(Seni Kokmayan Gülü Neyleyim)
Šta će mi ruža koja ne miriše na tebe?
Šta će mi proljeće bez tebe?
Šta će mi dan koji osvane bez tebe?
Šta će mi ovaj svijet bez tebe?
Ne želim kišu koja dolazi, a nije dotakla tijelo tvoje!
Ne želim povjetarac koji nije dodirnuo biće tvoje!
Ako će zvijezde svijetliti, neka svijetle tebi!
Ne želim zvijezdu koja ne sija tebi!
Ako će slavuji pojiti, neka njihov poj bude o tebi!
Ne želim slušati poj slavuja, ako nije o tebi!
Ako će moje srce čeznuti za tobom, neka u toj čežnji izgori!
Ne želim tuđinu ni vatan u kojem srce za tobom ne gori!
Ako će vatra pržiti moje srce,
Neka to bude vatra ljubavi zbog tebe!
Ako bi mi srce gorilo u ljubavi prema drugom,
Ne želim takvo srce, ni njegovu vatru, niti žar njegov!
Neka oaze u kojima te nisam vidio bedevijama pripadnu!
Ja želim tvoju pustinju, ne želim tvoju vodu!
Ako put vodi ka tebi, i dan i noć ću hoditi!
Ne želim ni put niti pravac koji tebi ne vodi!
Želim da budem ponizni sluga koji tebi služi!
Ako bi tako obveselio tvoje srce, kroz Sinaj ću hiljadu puta proći!
U protivnom, šta će mi bilo šta na ovom svijetu?
Šta će mi feth, Misir i sve drugo na ovom svijetu?
Ja sam Sultan Fatih, stojim pred Istanbulom,
Za jedan osmijeh na tvom licu ovaj grad bih spalio!
Jer, šta će mi carstvo koje neće obradovati đul-lice tvoje?
Šta će mi Istanbul? Zašto mi treba, kada ništa nije moje!
Ja sam jedan garib Junus, pišem o tebi, gorim zbog tebe!
Ne želim hartiju ni divit koji piše o ljubavi prema drugom, mimo tebe..
Ja sam sljedbenik tvoga ummeta, a ti si moj Prvak!
Ne želim drugog Prvaka, ne želim ljubav prema drugom, mimo tebe!
Fatih Sultan Mehmed II Han, rahmetullahi alejhi
Prijevod: Abdulaziz Rizvić, mudrost.ba