Učenje Fatihe nakon dove je pohvaljeno po mišljenju učenjaka četiri mezheba. Svaka dova počinje se zahvalom Allahu, dž.š., i salavatom na Allahovog Poslanika, alejhisselam. To su dvije stvari koje Allah, dž.š., ne odbija.
Kaže Allahov Pejgamber, u hadisu kojeg od njega prenosi Ibn Amr: “Donosite salavat na mene, zaista, onaj koji donese salavat na mene jednom, Allah donese salavat na njega deset puta.” ( Nesai, 2/ 25 )
Takođe, Fatiha je najbolja pohvala Allaha, dž.š., a mnogi učenjaci su rekli da je cio Kur’an sadržan u njoj. Ni Fatiha, kao ni pohvala i salavat, nikad se ne odbija.
Kaže Allah, dž.š., u hadisu kudsijju kojeg od Poslanika, a.s., prenosi Ebu Hurejre: “Kaže Allah: “Podijelio sam namaz između mene i mog roba na dva dijela. Pa kada kaže: “Hvala Allahu, Gospodaru svjetova.” kažem: Zahvaljuje mi moj rob. Pa kada kaže: “Milostivom, Samilosnom.” kažem: Čini mi pohvalu moj rob. Kada kaže: “Vladaru Sudnjeg dana.” kazem: Predaje mi vlast moj rob. A kada kaže: “Tebi se klanjamo i od Tebe pomoć tražimo!” kaže Allah: “Ovo je između mene i mog roba a mom robu pripada ono što moli.” Kada kaže: “Uputi nas na pravi put, na put onih kojima si milost Svoju darovao, a ne onih koji su protiv sebe srdžbu izazvali, niti onih koji su zalutali!” Allah kaže: “Ovo je za mog roba a mom robu pripada ono što traži." (Muslim, hadis br. 598, 1/ 296, Darul Ihjail Kutubil Arebijji)
Pa ako nam Allah, dž.š., ne odbija ono čime smo počeli dovu, lijepo je da dovu završimo onim što Allah, dž.š., takođe ne odbija a to je Fatiha jer će tako ono što je između dva primljena dijela takođe biti primljeno jer je Allah milostiviji od toga da primi početak i kraj a ne primi ono što je između toga.
Kaže El Hadimi: "A što se učenja Fatihe nakon namaza, tiče, mnogo su govorili o tome: U Mi’radžud Diraje se kaže da je to nova stvar ali je pohvaljena i nije dozvoljeno zabranjivati je. U Tataruhanijji, Kunijji i El Ešbahu se kaže da je učenje Fatihe u odabranim vremenima preče od dova. Kaže se u El Vesili i Kitabus Sevabu od Ebuš Šejh ibn Hibana da je Ata rekao: “Kada želiš da ti se usliša nešto prouči Fatihu do kraja pa će ti biti pomognuto…” Kaže Ebu Seid El Hadimi: “A najbolje je da svako ponaosob uči Fatihu jer je pohvala Allaha na kraju dove mendub a najbolja pohvala je Fatiha." (Berikatul Mahmudijje, Ebu Seid El Hadimi El Hanefi, 1/ 98)
Kaže Er Remli eš Šafi’i: "Učenje Fatihe nakon dove ima svoju osnovu u Sunnetu a značenje toga je jasno zbog ogromnih blagodati koje se nalaze u njoj. Poslanik je rekao: “Fatiha je okačena o Arš, između nje i Allaha nema zastora." Ona u sebi ima svojstva koja nemaju druge sure, a neki učenjaci su rekli da je u njoj sadržan cio Kur’an, ona je sastavljena od dvadeset i pet riječi koje sadrže nauke Kur’ana. Ona sadrži pohvalu Allaha svojstvima savršenstva, naređenje na ibadet i iskrenost, priznanje da je čovjek nije u stanju da učini bilo šta bez Allahove pomoći, traženje upute na pravi put, obavijest o onima koji su zastranili. Allah ju je podijelio između Sebe i svog roba, nije ispravan namaz u kojem nema nje, po ovome, ona je postala Ummul Kur’an. Njena mnogobrojna imena ukazuju na uzvišenost onoga što se imenuje, ona je sura dove, prepuštanja, ona je rukja i lijek." (Fetava, Er Remli, 1/ 160-161)