Poezija sarajevskog derviša Selima Đuvelije, kadesallahu ruhahu:
Đulevija - Selim Đulevi
Bio je mrtav, mrtvac bez premca
u duši je njegovoj nestalo nefsa
u potrazi za nurom Džanana
izgubio je sebe samoga
Sad ga vide po gradu
tu i tamo
sufija pisac luđak
šanuo jedan svojoj
dragoj
Klanjao je sa mnom
drugi veli
hukće u namazu ko
vlak bezbeli
Ponekad neko u haustoru
slušne mu sjenu
fiknu tespiha svjetlost
u trenu
zažubori zvuk petoga mekama
duša je njegova
nefsi radija
Umro je, Gani, u tvoju
slavu, ahiret postala
svaka mu staza
u zikru vazdan
na obronku grada
u ašku za voljenim
Allahom strada.
Đul miriše - Selim Đuveli
Allah Huu, Allah Huu, Allah Huu
fikr se sa zikrom sjedini
Ja Rabbi, Ja Rabbi, Ja Rabbi
duša se nefsom okameni
Od Kosova i uskih sokaka
do Saraj'va i siratul ćuprije
u srcu bejt zapišem
u džanu gazel porodim
kaldrmu kockama potvrdim
La illah illallah
La illah illallah
Dok pišem đul umjetni
zamiriše, Allah ruhom
i plastiku osevdiše
Allah ruhom
mene kutariše
Kadir Gejlani!
Kadir Gejlani!
Sabah đulistan - Selim Đuveli
Šeher više nije tako pust
Sarajevo više nije sivo
sa Ahmedom, bratom i evlijom
sabah u divanu prođe cio
Smog i magla pritisli kotlinu
crna brda oko grada bdiju
minareti kao čačkalice
drže nebo i Božije lice
Vas' dunjaluk ogrezo u tuzi
insan se samo sa svojim mobitelom druži
no to ne dotiče Ahmeda i mene
mi kao dživdžani pojemo za sebe
Ej vala još sutra kahvu ćemo piti
badem kolač poješćemo bićemo mi siti
daće Allah da nam Ahmed opet dobro dođe
do tad Selim zikrullahom čuvaće se zloće.
Štirkani mihrab - Selim Đuveli
Sagradio je tekiju
u svome srcu
u mihrabu savile
gnijezdo ptice
kad klanja
pa glavom
poljubi beton
zapjevaju vrapci i grlice
Tarikat njegov je
čista ljubav
ne voli usule
niti titule
Ne voli stegu
niti kontrolu
jer toga nema
u Uzvišenom Bogu
Slobodni derviš
bijeli monah, u životu
jedino Allaha ima
kada ga sretneš sinko na putu
prouči mu Knjigu
neka zazveči Ajetul-Kursija.
(Priredio: Srđan Sekulić)